Solarni brod

Dugačak 31 metar, sa kapacitetom da primi 50 putnika, ekološki brod, „MS Turanor PlanetSolar“ izgrađen je 2010. godine u Kilu, u Nemačkoj, sa ciljem da obiđe svet  isključivo uz pomoć „zelene“ energije sunca.

Inicijator projekta, švajcarski inženjer Rafael Domjan (Rapfael Domjan) i glavni dizajner Kreg Lumes (Craig Loomes), želeli su da pošalju poruku u svet da je putovanje bez emitovanja štetnih gasova moguće.

Brod je prvi put isplovio Iz Monaka 27. septembra 2010. godine.

Preko 500 solarnih panela koji napajaju litijum-jonske baterije obezbedili su električnu energiju potrebnu za ovo neverovatno putovanje od 585 dana.

Pored postavljanja nekoliko Ginisovih rekorda, brod je 2013. oborio i sopstveni – obilazak sveta za četiri dana kraće nego tokom prvog putovanja.

Plastične slamčice su prošlost

Početkom jula ove godine, kompanija „Starbucks“ najavila je da će izbaciti plastične slamčice iz svoje ponude i ponuditi slamčice i posebno dizajnirane poklopce izrađene od obnovljivih materijala. Poklopci su trenutno dostupni u više od 8.000 prodavnica u SAD i Kanadi.

Kako plastični otpad predstavlja veliki svetski problem, pored „Starbucks-a“, i mnogi drugi lanci poput „McDonalds-a“ i „Dunkin' Donuts-a” rade na uklanjanju plastike iz svog poslovanja i pridružuju se ekološkoj borbi za zdraviju životnu sredinu.

 Izvor: Preuzeto sa:  https://www.starbucks.com/

Izvor: Preuzeto sa: https://www.starbucks.com/

Cilj „Starbucks-a“ je da u naredne dve godine sasvim ukine plastične slamčice, kao i da, u partnerstvu sa „Closed Loop Partners“, razvije čašu koja će se u potpunosti reciklirati.

Naočare od teksasa

Englesku kompaniju „Mosevic“ osnovala su dvojica prijatelja, Džek Spenser (Jack Spencer) i Aleks Bosvel (Alex Boswell). Ovi zaljubljenici u održivi dizajn veruju da se, uz malo kreativnog razmišljanja, svaki proizvod može dobiti na ekološki odgovoran način.

U stalnoj potrazi za smanjenjem negativnog uticaja na životnu sredinu, pronašli su način da daju novi život iznošenim farmerkama time što će ih pretvoriti u ramove naočara za sunce.

 Izvor: Preuzeto sa  https://mosevic.com/

Izvor: Preuzeto sa https://mosevic.com/

 Izvor: Preuzeto sa  https://mosevic.com/

Izvor: Preuzeto sa https://mosevic.com/

Proces proizvodnje se odvija u radionici gde se komadi tkanine presuju u kalupe sa posebnom smolom, kako bi se dobio čvrst materijal, koji je „Mosevic“ nazvao „Solid Denim“.

Svaki par naočara je unikatan i ručno se izrađuje.

Pored ramova, „Mosevic“ proizvodi i maske za telefone od recikliranog teksasa.

Biljna boca – to je taj osećaj

Od prve „Coca-Cola“ boce sa konturama, dizajnirane 1915. godine, do najnovijeg tehnološkog izuma ove kompanije prošlo je sto godina.

Na „Expo 2015” u Milanu, kompanija „Coca-Cola“ predstavila je prvu PET ekološku bocu pod nazivom „PlantBottle”, napravljenu u potpunosti od obnovljivih biljnih materijala.

Ova patentirana tehnologija pretvara prirodni šećer iz biljaka u sastojke za izradu PET ambalaža. Pakovanje izgleda, funkcioniše i reciklira se kao klasični PET.

 Izvor: Preuzeto sa:  https://www.coca-colacompany.com

Svoju tehnologiju „Coca-Cola“ je podelila i sa nekonkuretnim kompanija kao što su „Ford“ i „Heinz“.

Bar „Vetar i voda”

„Wind and Water“ bar je neobična drvena struktura smeštena na veštačkom jezeru u jugoistočnom delu Vijetnama.

Arhitektonski studio „Vo Trong Nghia Architects“ stoji iza ovog projekta. Tim dizajnera je izbegao upotrebu čelika koristeći bambus, jednu od najbrže rastućih biljaka, kao osnovni građevinski materijal.

Objekat se ventilira prirodnim putem korišćenjem energije vetra i hladne vode iz jezera. Na krovu se nalazi otvor prečnika 1.5 m kroz koji izlazi topao vazduh.

 Izvor: Preuzeto sa: https://www.dezeen.com

Izvor: Preuzeto sa: https://www.dezeen.com

 Izvor: Preuzeto sa: https://www.dezeen.com

Izvor: Preuzeto sa: https://www.dezeen.com

Bar je dizajniran kao zatvoren prostor koji se može korstiti u različite svrhe, kao što su muzički koncerti, lokalni sastanci ili druge svečanosti.

Patike od plastike

Kompanija „Adidas“ u saradnji sa „Parley for the Oceans“  – organizacijom posvećenoj smanjenu otpada u okeanima – osmislila je koncept proizvodnje patika od reciklirane plastike i otpada iz okeana. Za izradu jednog para patika koristi se oko 11 plastičnih flaša. Prva linija modela pod nazivom „Ultraboost“ lansirana je 2016. godine.

Koncept ovih patika, visokih preformansi, dizajniran je sa ciljem da se podigne svest potrošača o globalnom problemu zagađenja mora i okeana.

Ali to nije sve! „Adidas“ je prešao i na korišćenje papirnih umesto plastičnih kesa, uveliko radi na smanjenju potrošnje vode u svojoj proizvodnji, kao i na tome da u potpunosti eliminiše nerecikliranu plastiku iz svog lanca snadbevanja.

Biorazgradive lizalice

Radost ne mora da se završi kada sladak ukus u ustima nestane. Sada, nakon što pojedete lizalicu, možete da je zasadite.

„Amborella Organics“ je kompanija specijalizovana za proizvodnju organskih lizalica, koje dolaze u spoju ukusa vanile i hibiskusa, ruzmarina i mente, lavande i limunove trave, kao i u drugim neobičnim kombinacijama. Seme, koje je smešteno u biorazgradivom štapiću napravljenom od recikliranog papira, odgovara ukusu lizalice. Štapić zasadite, zalivate i posle određenog vremena dobijete biljku baš po svom ukusu.

Restoran od kartona

U tajvanskom gradu Taičung postoji jedinstveni restoran od kartona.

Ceo enterijer – stolovi, stolice, pa i posuđe – izrađen je od kartona i recikliranog papira. Vlasnik restorana želeo je da pokaže kako obični materijali upotrebljeni na neobičan način mogu da učine prostor u potpunosti ekološkim. Njegov biznis je izuzetno posvećen reciklaži, pa tako, ako gosti nešto oštete, sve je moguće reciklirati i popraviti.

 Izvor: Preuzeto sa:  http://cavinteo.blogspot.com

Izvor: Preuzeto sa: http://cavinteo.blogspot.com

 Izvor: Preuzeto sa:  http://cavinteo.blogspot.com

Izvor: Preuzeto sa: http://cavinteo.blogspot.com

Moćne patike

Zamislite da što više koraka napravite, to više energije proizvedete.

Doktor Vil Kajakari (Ville Kaajakari), pomoćnik profesora elektrotehnike na Univerzitetu „Louisiana Tech“ razvija tehnologiju za prikupljanje energije sa mini generatorom ugrađenim u đon cipele. Pritisak koraka pretvara piezoelektični napon u energiju dovoljnu za punjenje baterija ili direktno punjenje elektronike (npr. GPS uređaja).

 Izvor: Preuzeto sa  http://www.latech.edu/

Izvor: Preuzeto sa http://www.latech.edu/

Projekat je trenutno u razvojnoj fazi.

Sve svoje sa sobom nosim

Novi eko-trend u svetu podrazumeva da iz nabavke namirnica kući nosite samo hranu, ne i ambalažu. Ukoliko nešto želite da kupite, ponesite torbu, teglu ili flašu u koje ćete to i spakovati.

Prodavnice ovog tipa možete naći širom sveta, a jedna od prvih otvorena je u Londonu. „Bulk Market“ svoje poslovanje zasniva na principima cirkularne ekonomije, a poslovni model koji primenjuju glasi:

refuse,

reduce,

reuse,

recycle i

rot (compost),

kako bi se maksimalno iskoristili raspoloživi resursi.

Ajfelove vetroturbine

Da li ste znali da najpoznatija građevina Pariza – Ajfelov toranj – krije vetroturbine u svojoj konstrukciji?

Američka kompanija „Urban Green Energy“ 2015. godine ugradila je dve gotovo nečujne vetroturbine na visini od 122 metra. Turbine su postavljene unutar čelične konstrukcije, kako ne bi uticale na estetiku tornja.

 Izvor: Preuzeto sa: https://inhabitat.com/

Izvor: Preuzeto sa: https://inhabitat.com/

Ovi kamuflirani generatori energije proizvode oko 10.000 kilovat časova (kWh) struje godišnje, dovoljno da se podmiri godišnja potrošnja svih komercijalnih aktivnosti prvog sprata tornja.

U okviru „zelenih“ promena, u toranj su ugrađena i LED svetla, solarne ploče i sistem za sakupljanje kišnice.

Narukvica za čistije okeane

Svake godine, milioni tona otpada dospeju u okeane, a velika količina završi i na obalama.

Iz tog razloga, dvojica surfera sa Floride, Endrju Kuper (Andrew Cooper) i Aleks Šulc (Alex Schulze), pokrenuli su „4Ocean“ – kampanju za čišćenje zagađenih obala.

Kupovinom narukvica, izrađenih od recikliranih materijala iz vode, obezbeđuju se sredstva za uklanjanje otpada.

 Izvor: Preuzeto sa: https://4oceanco.tumblr.com/

Izvor: Preuzeto sa: https://4oceanco.tumblr.com/

Za manje od dve godine, „4Ocean“ je uspeo da ukloni preko 285 tona otpada.

Stare stvari – novi dom

Koncept pasivne solarne kuće, napravljene od ekoloških i recikliranih materijala, poznate kao „Earthship“, počeo je da se razvija još 70-tih godina XX veka.

Izumitelj i pobornik „održivog života“, američki arhitekta Majkl Rejnolds (Michael Reynolds), formirao je svoju ideju na osnovu tri principa: održiva arhitektura i ponovna upotreba materijala, oslanjanje na prirodne izvore energije i mogućnost da se kuća izgradi bez specijalizovanog građevinskog znanja.

Napravljene tako da maksimalno koriste raspoložive prirodne resurse, kao što su solarna energija i kišnica, kuće su izgrađene od recikliranih građevinskih materijala, poput automobilskih guma.

 Izvor: Preuzeto sa  https://commons.wikimedia.org/
 Izvor: Preuzeto sa  https://commons.wikimedia.org/

Kako ove kuće nisu zavisne od uobičajenih sistema struje, vode i kanalizacije, mogu se graditi svuda.

O primeni ovog tipa gradnje kod nas, možete pogledati na Facebook stranici Earthship Serbia.

Eco-hub: srce „Stattwerk“ eko-centra

Kao prva energetski efikasna zgrada sa zelenim fasadama u Srbiji, „Stattwerk“ eko-centar zamišljen je kao multifunkcionalni objekat. Garaža sa 514 parking mesta sa parkingom za bicikle i punjačima za električna vozila, poslovni prostor namenjen isključivo ekološki orijentisanim kompanijama i organizacijama, apart-hotel, eko-restoran, kao i javnog vidikovac, činiće „Stattwerk“ eko-centar.

Ali svakako najvažniji sadržaj „Stattwerk“ eko-centra predstavljaće eco-hub – edukativna i networking platforma za domaće i internacionalne studente, preduzetnike, eksperte, inovatore, startape, kompanije i finansijske organizacije.

Zamišljen kao centar za edukaciju i praktično stručno usavršavanje učenika, studenata i mladih naučnika, eco-hub zauzeće četiri etaže zgrade i sastojaće se od konferencijskih sala, učionica, eko izložbenog prostora i sajma, kao i prostora namenjenog za rad startapima i pojedincima koji razvijaju „zelene“ ideje.

Svi oni će biti u prilici da podele svoja znanja, iskustva i inovativne ideje u edukativnom centru, da predstave svoj rad u eko izložbenom prostoru, da prodaju svoje proizvode i usluge sa ekološkim predznakom na eko-sajmu, kao i da se opuste na krovnim baštama uz neponovljiv pogled na Beograd.

stattwerk-eco-center-conference-room.jpg
Eco-fair.jpg
Roof garden.jpg

Kao pionirski projekat u ovom delu Evrope, eco-hub će ponuditi svim ljudima i kompanijama koje razmišljaju, deluju i posluju „zeleno“ jedinstveni prostor za učenje, rad i uživanje.

Ekološka vinoteka

Vinoteka „Pixelated“ u Cirihu jedna je od najzelenijih na svetu.

Čitav enterijer napravljen je od 1.500 recikliranih kutija za vino, uključujući i prostor za degustaciju, pultove, stolove, police, pa čak i plafon. Boce vina su, takođe, izložene na policama od recikliranih kutija.

 Izvor: Preuzeto sa  https://inhabitat.com/

Izvor: Preuzeto sa https://inhabitat.com/

Dizajnerska firma „OOS“, osmislila je prostor kao spoj tradicionalnog, savremenog i ekološkog.

 Izvor: Preuzeto sa  https://inhabitat.com/

Izvor: Preuzeto sa https://inhabitat.com/

 Izvor: Preuzeto sa  https://inhabitat.com/

Izvor: Preuzeto sa https://inhabitat.com/

Aerodrom na solarni pogon

Indijski međunarodni aerodrom „Cochin“ je prvi aerodrom na svetu koji se u potpunosti snadbeva električnom energijom dobijenom iz sunca.

Čak 46.150 solarnih panela raspoređeno je na 45 hektara površine u blizini aerodroma. Ovu solarnu elektranu, kapaciteta 12 MW, izgradila je kompanija „Bosch“ 2015. godine. Postavljanje panela trajalo je oko šest meseci, dok je za potpuno prebacivanje sistema na solarnu energiju bilo potrebno dve godine.

Da ovo nije usamljeni slučaj u svetu, svedoče i aerodromi u Indijanapolisu, Kuala Lumpuru i Meksiko Sitiju.

Ptice od escajga

Da upcycling može da bude prava umetnost, pokazao je Met Vilson (Matt Wilson), umetnik iz Južne Karoline.

Koristeći stari srebrni escajg i drugi odbačeni metal, Vilson daje novi život viljuškama, kašikama i noževima, pretvarajući ih u predivne skulpture ptica.

 Izvor: Preuzeto sa:  http://www.thisiscolossal.com/

Izvor: Preuzeto sa: http://www.thisiscolossal.com/

 Izvor: Preuzeto sa:  http://www.thisiscolossal.com/

Izvor: Preuzeto sa: http://www.thisiscolossal.com/

Vilsonova umetnička dela predstavljaju svedočanstvo o očuvanju i uvažavanju prirodnih resursa, tako da „sredina u kojoj živimo ostane i dalje sredina u kojoj želimo da živimo“.

Rad ovog umetnika možete pratiti na njegovom Facebook i Instagram profilu.

Branko Petrović: Svako može da pospremi u svom dvorištu

Branko Petrović je profesionalni ronilac na dah. Iza sebe ima više od 25 nacionalnih i svetskih rekorda u disciplini statička apneja. Trenutno drži i Ginisov rekord – proveo je pod vodom 11 minuta i 54 sekunde bez vazduha. Pored toga što je vrhunski sportista, Branko je i borac za zaštitu životne sredine.

 

Kada si počeo da se baviš ronjenjem na dah?

Sa ronjenjem sam se upoznao u ranom periodu svog detinjstva. Sa 6 godina sam dobio svoje prvo ronilačko odelo i peraje i to zaista smatram početkom mog aktivnog bavljenja ronjenjem.

U profesionalne vode sam ušao postepeno, sa dvadeset godina. Od tada se aktivno takmičim.

Koji su tvoji najveći uspesi u profesionalnoj karijeri?

Kao svoje važnije uspehe izdvojio bih svetski i Ginisov rekord u statičkoj apneji. Pored toga sam i višestruki prvak „Fazza Open‟ takmičenja, koje se održava u Dubaiju.

Ali, ipak smatram da su moj najveći uspeh moji studenti koji svakodnevno obaraju sopstvene rekorde i ostvaruju značajne rezultate na svetskim takmičenjima u ronjenju na dah.

branko-petrovic-static-apnea1.jpg

Planovi za budućnost?

Svaki sport je aktivna borba sa samim sobom. Svaki dan težite tome da budete bolji nego juče i da postignete nešto što do sada niste.

U narednom periodu imam u planu obaranje Ginisovog rekorda u statičkoj apneji na čist kiseonik, koji trenutno iznosi preko 24 minuta. Obaranjem ovog rekorda ispunio bih svoje ciljeve vezano za statičku apneju, nakon čega bih mogao da se posvetim i drugim disciplinama, poput dubinskih.

Koji je značaj pojedinca u borbi za zaštitu životne sredine?

Trebalo bi da budemo svesni da mi bez ove planete ne možemo, a da ona bez nas i te kako može. I u skladu sa tim moramo da se ponašamo.

Ovo pitanje je izuzetno važno, jer imamo obavezu da generacijama koje dolaze omogućimo istu šansu koju smo i mi imali. Svakako da pojedinac ne može da promeni svet u trenutku, ali svako može da pospremi u svom dvorištu i da na taj način doprinese zaštiti životne sredine na globalnom nivou.

Branko-petrovic-static-apnea2.jpg
branko-petrovic-static-apnea3.jpg

Zasadi olovku

Prema procenama, godišnje se proda oko 14 milijardi grafitnih olovaka, a kada se istroše, većina njih završi u otpadu.

Ali šta ako biste mogli da ih zasadite?

Danska kompanija „Sprout“ proizvodi seriju grafitnih olovaka u čijim se donjim delovima, na mestima na kojima je obično gumica, nalaze specijalne kapsule sa semenima petnaestak različitih vrsta cveća, začinskog bilja i povrća. Čeri paradajz, lavanda, peršun, korijander, bosiljak ili lavanda - na vama je da izaberete! Potrebno je samo da olovku posadite u saksiju sa zemljom, da je svakodnevno zalivate i, nakon sedam dana, zrna će početi da klijaju.

 „Coca-Cola“, „Toyota“ i „Ikea“ samo su neki od svetskih brendova koji su „Sprout“ uvrstili u svoj promotivni materijal.

Eko „Lego“

Najpoznatija fabrika igračaka „Lego“ pridružila se svetskoj borbi za očuvanje životne sredine i, krajem godine, izbaciće na tržište seriju figurica napravljenih od „zelene“ plastike.

„Zelena“ plastika ili bioplastika proizvodi se uglavnom od biljaka kao što su šećerna trska, pšenica, kukuruz ili krompir, ali isto tako i iz biljnih ulja.

„Lego-vu“ novu eko-kolekciju činiće figurice poput lišća, žbunja i drveća, u potpunosti izrađenih od bioplastike, dobijene iz šećerne trske.

Kolekcija eko-figurica predstavlja deo napora ove čuvene danske porodične kompanije da, do 2030. godine, poveća upotrebu održivih materijala u proizvodnji i pakovanju svojih čuvenih proizvoda.