Plutajuća eko-kuća

Dizajnirana od strane arhitektonskog studija „Giancarlo Zema”, ekološka plutajuća kuća „WaterNest 100” predstavlja stambenu jedinicu od 100 kvadratnih metara izrađene u potpunosti od recikliranog laminiranog drveta i aluminijuma. Krov kuće izrađen je od 60 kvadratnih metara fotonaponskih panela.

WaterNest-100-01.jpg
WaterNest-100-04.jpg

Kuća poseduje i unutrašnji sistem sa prirodnom ventilacijom i klimatizacijom. Ovaj sistem, zajedno sa recikliranim materijalima i solarnim panelima, čini „WaterNest 100“ objektom sa niskom potrošnjom energije.

Enterijer objekta može biti opremljen tako da se koristi i kao kancelarija, bar, restoran ili izložbeni prostor.

Više o drugim projektima ovog arhitektonskog studija možete pogledati na njihovom veb-sajtu.

Bašta u boci

Želite da oplemenite svoj životni prostor? Napravite sami dekorativni terarijum za biljke u staklenoj boci.

Terarijumi su male bašte sa zemljom i biljkama koje se smeštaju unutar zatvorene posude i u kojima se stvara samoodrživi ekosistem.

hero-spruitje-pendant-terrariums.jpg

Terarijumi holandskog dizajnera Jonala van der Slota (Jonael van der Sloot), osnivača brenda „Spruitje“ (mali izdanci na holandskom), inspirisani su estetikom 70-tih i filmovima naučne fantastike i predstavljaju rezultat ogromne ljubavi prema prirodi i godina eksperimentisanja.

terrarium.jpg
terrarium.jpg

A ukoliko želite da sami napravite svoj terarijum, potrebno je:

- da na dno staklene posude (dovoljno velike da omogući da biljke rastu) stavite šljunak ili sitno kamenje

- dodate aktivni ugalj i zemlju

- stavite biljke po izboru (preporučuju se spororastuće močvarne vrste i sve vrste mahovina)

- dodate đubrivo i zalijete biljke.

Voda koja ispari se kondenzuje na zidove posude, zatim niz njih sliva i ponovo vlaži zemlju. Sve materije konstantno kruže i tako omogućavaju da ovi mali svetovi budu samoodrživi.

Lend-art

Lend-art je pravac u savremenoj umetnosti koji se razvija tokom šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka u Sjedinjenim Američkim Državama i nastaje kao reakcija na komercijalizaciju i izveštačenost u umetnosti. Umetnici se okreću prirodi i svoja monumentalna dela razvijaju u slobodnom prostoru. S druge strane, prirodni procesi, kao erozija, i atmosferske prilike direktno transformišu ova umetnička dela.

Dela lend-arta su ogromnih dimenzija. Ona se ne izlažu u parkovima i pejzažu i ne upotrebljavaju pejsaže kao pozadinu u koju se uklapaju već sama postaju pejsaži. Ne možete ih pronaći u galerijama i muzejima, već morate da odete do njih.

U Evropskoj umetnosti sedamdesetim godinama, lend-art se orijentiše na ekološke osnove po čemu se razlikuje od dela pionira američkog lend-arta.

Milton Becerra, „Meteorite“, Sao Paolo, Brazil (1985)

Milton Becerra, „Meteorite“, Sao Paolo, Brazil (1985)

Alberto Burri, „Grande Cretto“, Sicilija (1984–2015)

Alberto Burri, „Grande Cretto“, Sicilija (1984–2015)

Ugo Rondinone, „Seven Magic Mountains“, Las Vegas, Nevada, SAD (2016)

Ugo Rondinone, „Seven Magic Mountains“, Las Vegas, Nevada, SAD (2016)

„EkoBag“: prvo ekološko socijalno preduzeće u Srbiji

Socijalna preduzeća su biznisi koji posluju sa idejom da sredstva od zarade koju ostvare kroz prodaju proizvoda ili usluga ulažu u svrhe kao što su zapošljavanje ljudi koji teže dolaze do posla, socijalne i medicinske usluge, obrazovanje, kulturne aktivnosti u zajednici, kao i zaštita životne sredine.

Jedno od takvih je i „EkoBag“ - prvo ekološko socijalno preduzeće u Srbiji.

O tome kako PVC folija za bilborde može da postane unikatna torba ili novčanik, razgovarali smo sa osnivačicom „EkoBag-a“ Ivankom Stamenović.

 

Recite nam čime se bavi vaše socijalno preduzeće.

Od 2010. godine bavimo se reciklažom PVC folija od koje se izrađuju bilbordi. S jedne strane,  promovišemo kreativnu reciklažu i zaštitu životne sredine, dok s druge strane, zapošljavamo žene starije od 45 godina, koje pripadaju teško zapošljivoj grupi pogođenoj tranzicijom.

PVC folije su veliki zagađivači. Da bi se ova vrsta materijala razgradila u prirodi, gde najčešće i završava, potrebno je i do 1500 godina.

Koji je vaš asortiman proizvoda?

Svi naši proizvodi su unikatni i ručno rađeni. Pored toga što čuvaju prirodu, to su proizvodi atraktivnog i modernog dizajna – razne torbe, novčanici, fascikle. U dogovoru sa klijentima, kreiramo i sasvim originalne komade u skladu sa njihovim ukusom i potrebama. Tako oni znaju da je svaki detalj napravljen upravo i samo za njih.

ekobag.jpg
ekobag.png

Kako ljudi reaguju na ono čime se bavite?

Naši proizvodi su bili zapaženi i izuzetno dobro prihvaćeni na sajmovima u Italiji, Francuskoj, Nemačkoj, Sloveniji...

U Srbiji je, u početku, bilo određenog nepoverenja, ali smo uspele da uspostavimo dobru saradnju sa kompanijama, koje se na ovaj način reklamiraju.

S obzirom da smo jedino ovakvo preduzeće na Balkanu, a jedno od svega pet u Evropi, motivisane smo da prevaziđemo sve prepreke.

Planovi za budućnost?

Naši planovi su usmereni na osnivanje novih socijalnih preduzeća koja će se baviti proizvodnjom proizvoda od drugih recikliranih materijala, a koji će biti primenljiivi i korišćeni na našim proizvodima, na primer, reciklirane limenke sokova i piva, od kojih bi se pravili reljefni logotipovi.

ekobag.png
ekobag.png

Svoju originalnu torbu ili novčanik možete naručiti preko EkoBag-ovog” veb-sajta

Planine u bojama duge

Živopisne geološke formacije u kineskom nacionalnom geoparku „Zhangye Danxia“ nikoga ne ostavljaju ravnodušnim.

Zhangye_Danxia.JPG

Ove planine, koje se prostiru na površini od 322 km², formirane su sleganjem peščara uz pomoć izdizanja i erozije tokom 24 miliona godina. Šarenilo boja posledica je prisustva različitih minerala, poput hematita (crvena boja), limonita i getita (žuta i smeđa boja), kao i hlorita (zelena boja).

Danas su pod zaštitom UNESCO-a.

Colourful_mountains_of_the_Zhangye_National_Geopark.jpg

Nacionalni geopark „Zhangye Danxia“ predstavlja neiscrpnu inspiraciju fotografima širom sveta, koji se upućuju upravo tamo kako bi zaustavili trenutak zalaska sunca nad ovim planinama u bojama duge.

„NIU” električni skuteri: novi trend u gradu

Električni skuteri predstavljaju isplativo i ekološko rešenje za svakodnevnu gužvu u saobraćaju. Iako su već odavno prisutni u svetu, kod nas, tek odnedavno, ovaj ekološki vid transporta počinje da dobija na popularnosti zahvaljujući domaćim ekološki osvešćenim kompanijama. Jedna od njih je i „E-Skuteri“, koja je postala ekskluzivni uvoznik električnih skutera kineske kompanije „NIU“.

O prvom „NIU“ električnom skuteru, saradnji sa renomiranim brendovima i planovima za budućnost, razgovarali smo sa Stevanom Klisurićem, marketing menadžerom kompanije.

 

Recite nam nešto više o kompaniji „NIU“.

„NIU” tim je skup industrijskih dizajnera, inženjera i kreativnih dizajnera koji su se okupili kako bi promenili način na koji ljudi u gradovima istražuju svoje okruženje.

„NIU “je zvanično lansiran 1. juna 2015. godine na svečanosti na kojoj je predstavljen prvi električni skuter, pod nazivom „N1“. Dve nedelje kasnije, „NIU” je pokrenuo najveći „crowdfunding” projekat u istoriji Kine, što je bilo presudno za brz razvoj i ekspanziju linije naših skutera. I tako, 2016. godine, „NIU” je stupio na globalnu scenu s potpuno ažuriranom međunarodnom verzijom, poznatom kao „N1S”.

NIU_electric_scooters.jpg

Koje su karakteristike vaših skutera?

„NIU” električni skuteri, pored impresivnog dizajna, donose i sjajne vozne karakteristike: „Bosch” motor snage od 2400 W, obrtnog momenta od 120 Nm i maksimalne brzine od 45 km/h, „Panasonic” litijum-jonsku prenosivu bateriju , kao i autonomiju od 80 km. Ono što „NIU” skutere dodatno izdvaja od ostalih je smart aplikacija, kojom „NIU” skuteri uvode IoT (Internet of Things) tehnologiju u svet urbane mobilnosti.

Najmodernije tehnologije „Bosch” motora predstavljaju ključnu komponentu u optimizaciji energetske efikasnosti jednostavnim smanjenjem abrazije motora i gubitkom električne energije. Kada se uporedi sa tipičnim motorima pod istim uslovima vožnje, „N1S” motor je bar za 10% efikasniji.

Sa težinom od samo 10 kg, „Panasonic” bateriju lako možete nositi na ponovno punjenje u kuću/kancelariju. Ona se potpuno napuni za šest sati, pružajući opseg od 80 km ili oko četiri tipična dana gradske vožnje.

NIU_app.jpg

Koji su vaši planovi za budućnost?

Na kratkoročnom nivou, naš plan je da uvedemo trend vožnje električnih skutera u gradove Srbije, kao i da razvijamo svest o važnosti očuvanja životne sredine.

Na dugoročnom planu, kao korak dalje, pripremamo projekat “Time-sharing” - usluga kojom bi skuteri bili dostupni za zajedničko korišćenje pojedincima za prevoz od tačke A do tačke B. Ovaj koncept bi omogućio da svaki skuter koristi više pojedinaca dnevno, što bi značajno smanjilo gužve u gradu.

NIU_electric_scooters.jpg
NIU_electric_scooters.jpg

Ukoliko želite i vi da zakažete besplatnu probnu vožnju, pošaljite poruku Facebook stranici „NIU Srbija“.

Bio-ruter: „Bioo Pass”

Da kućne biljke mogu da povoljno utiču na kvalitet vazduha koji udišemo, to smo znali. Ali da mogu i da nas povežu na internet, to nismo. Do sada.

Španska kompanija „Arkyne Technologies”, koja se bavi inovacijama u oblasti obnovljivih izvora energije, telekomunikacija i razvoja softvera, osmislila je „Bioo Pass”.

Bioo_Pass.jpg

„Bioo Pass” je saksija koja omogućava jednostavan i brz način povezivanja vašeg android mobilnog telefona na Wi-Fi mrežu uz pomoć NFC tehnologije (sličnoj Bluetoooth tehnologiji). Sistem koristi električnu energiju iz telefona kao glavni ulaz za Wi-Fi kako bi se sprečili padovi u napajanju i, time, omogućilo nesmetano funkcionisanje proizvoda.

Kako funkcioniše?

U „Bioo Pass“ saksiju sipate malo vode, stavite zemlju i biljku. Bakterije razgrađuju supstance koje su proizvod metabolizma biljke, čime se oslobađaju elektroni. Oni se skladište i koriste da bi se pokrenulo strujno kolo NFC čipa.

Kako da „programirate“ svoju „Bioo Pass“ saksiju?

Uključite telefon, idete u „Settings“, kliknete na „Wi-Fi“, izaberete željenu Wi-Fi mrežu (npr. onu koju koristite u svojoj kući), držite dugo dok se ne pojavi opcija „Write to NFC tag“, ukucate lozinku svog rutera i prinesete telefon NFC čipu (Wi-Fi simbol) na saksiji. I to je sve!

Sledeći put, kada vam prijatelji dođu u goste, dovoljno je da prinesu svoj android telefon „Bioo Pass“ saksiji i biće automatski ulogovani na vašu kućnu Wi-Fi mrežu. Bez lozinke.

O drugim inovativnim „Bioo“ proizvodima, saznajte više na njihovom veb-sajtu ili Facebook stranici.

„Ecosia”

Da li ste se ikada zapitali na koji način možete da doprinesete očuvanju životne sredine dok sedite ispred svog kompjutera?

Umesto „Google-a”, koristite „Ecosia” engine za pretraživanje!

Ecosia_logo.jpg

„Ecosia”, koju je 2009. godine osnovalo socijalno preduzeće iz Berlina, 80% svojih prihoda od oglašavanja donira neprofitnim organizacijama koje se bore za očuvanje i unapređenje životne sredine. Novi fokus ove kompanije je sadnja drveća po celom svetu. Procenjuje se da se, zahvaljujući mnogobrojnim korisnicima ovog engine-a za pretraživanje, na svakih 1,7 sekundi zasadi jedno drvo negde u svetu. Prema podacima sa veb-sajta kompanije iz juna 2017. godine, zahvaljujući ovoj platformi zasađeno je 10.000.000 drveća.

Ecosia_Search_Engine.jpg

Kako da „Ecosia” postane vaš primarni engine za pretraživanje?

Jednostavno, samo u tri koraka:

1. pronađite na “Google-u” ecosia.org,

2. instalirajte besplatnu ekstenziju u veb-pregledaču koji koristite i

3. koristite ga kao bilo koji drugi engine za pretraživanje.

Najnovije aktivnosti ove kompanije možete pratiti putem njihovog bloga, Facebook stranice ili YouTube kanala.

Aplikacija-inspiracija: „Litterati“

„Litterati“ zapovesti:

1. Pronađi otpadak.

2. Fotografiši i objavi na Instagramu.

3. Stavi hešteg #litterati.

4. Baci otpadak u kontejner.

Da društvene mreže mogu da budu od velike koristi u aktivističkom delovanju ljudi širom planete, pokazala nam je aplikacija „Litterati“, koja je trenutno prerasla u pravi ekološki pokret.

Džef Kiršner (Jeff Kirschner), tvorac aplikacije, došao je na ideju da počne da fotografiše otpad na koji nailazi i objavljuje te fotografije na svom Instagramu. Svaka fotografija značila je jedan opušak cigarete i jednu plastičnu flašu manje na ulici. Ljudi su počeli da se pridružuju i ubrzo je stvorena zajednica u više od 100 zemalja, koja udruženim snagama čisti planetu.

Litterati.jpg
Litterati.jpg

Aplikacija nudi mogućnost da se otpad fotografiše, hešteguje (označava koji je brend i vrsta proizvoda od koga otpad potiče) i geoteguje (mesto na kome je otpad pronađen). Podaci dobijeni na ovaj način otvaraju mogućnost saradnje sa kompanijama i organizacijama kako bi se pronašla „održiva“ rešenja za problem otpada koji se nalazi svuda oko nas.

Pridružite se i vi ovom ekološkom pokretu i preuzmite aplikaciju na Google Play-u ili App Store-u.

Baštenske zajednice

U poslednje vreme, širom sveta, u urbanim sredinama, niču baštenske zajednice.

Baštenska zajednica (community garden) predstavlja zajednicu ljudi koji zajednički obrađuju jedno parče zemlje, na kojoj, najčešće, uzgajaju organsko povrće.

Ako ste u Njujorku, posetite najveću gradsku baštensku zajednicu na svetu - „Brooklyn Grange Farm“. Ona se trenutno prostite na krovovima dve zgrade (jedne u Kvinsu, druge u Bruklinu), na preko jednog hektara (10.000 kvadratnih metara) površine. Pored organskog povrća i lekovitog bilja, u ovom urbanom vrtu se uzgajaju i medonosne pčele. Takođe, ovde možete posetiti razne vrste edukativnih radionica, prisustvovati ukusnoj večeri, pa čak i organizovati svoje venčanje.

Brooklyn Grange Farm

Više o ovoj baštenskoj zajednici i njenim aktivnostima, možete saznati putem veb-sajta, na Facebook stranici ili Instagram profilu.

Na šest sati vremenske razlike od Njujorka, u Beogradu, nalaze se „Baštalište“ i „Zdravac“.

„Baštalište“ je prva srpska baštenska zajednica, koju čine urbani baštovani koji su uspostavila zajedničku organsku baštu na samo 10 km od centrа grada, u selu Slanci. Ukoliko postanete član ove zajednice, na raspolaganju ćete imati parcelu od oko 40 kvadratnih metara zemlje za proizvodnju povrća, od marta do novembra.

„Zdravac - Centar za gradske bašte i agrokulturu“, druga je baštenska zajednica i urbana farma koja promoviše održivu poljoprivredu i bio baštovanstvo u Beogradu. Saznajte više o njima na njihovoj Facebook stranici i podržite njihov rad!

Pasivna kuća

Pasivna kuća (nem. Passivhaus) predstavlja građevinski standard energetske efikasnosti u stambenim i sličnim objektima, koji smanjuje njihov negativni uticaj na životnu sredinu.

Glavna karakteristika ovih objekata je niska potrošnja energije prilikom grejanja ili hlađenja. U njima nema potrebe za aktivnim grejnim telima, već se oni greju „pasivno”, samo korišćenjem unutrašnjih izvora toplote, solarnih dobitaka kroz prozore, kao i minimalnog dogrevanja svežeg vazduha koji se ubacuje mehaničkim putem. Na ovaj način štedi se i do 90% energije u poređenju sa konvencionalnim zgradama.

Da bi jedna zgrada zadovoljila standard pasivne kuće, već tokom samog procesa projektovanja, vodi se računa o tome da objekat bude kompaktan i da se izbegnu složeni oblici u njegovoj konstrukciji, kao i da bude južno orijentisan (ukoliko lokacija to dozvoljava).

Izolacija i sistem ventilacije igraju ključnu ulogu u ovakvim objektima. Objekat mora da bude veoma dobro izolovan slojem termoizolacije od 20-30 cm i zaptiven vazdušnonepropusnim slojem (unutrašnja malteracija, zaptivne folije, ploče na bazi drveta, itd.). Za ventilaciju, koristi se mehanički sistem sa rekuperacijom (povraćajem toplote), koji obezbeđuje čist vazduh (bez prašine, polena, vlage i mirisa) i smanjuje toplotne gubitke. Iskorišćeni vazduh zagreva svež vazduh u izmenjivaču bez direktnog kontakta, prilikom čega se prenosi samo toplota i vlažnost.

Prvi objekti koji zadovoljavaju standard pasivne kuće izgrađeni su 1990. godine u Darmštatu, u Nemačkoj, a procenjuje se da ih danas u celom svetu ima od 15.000 do 20.000.

Rajski vrtovi: „Dubai Miracle Garden”

Zamislite vrt sa preko 100 miliona cvetova. Usred pustinje. Taj vrt nije fatamorgana, već „Dubai Miracle Garden”.

Otvoren na Dan zaljubljenih 2013. godine, na više od 72.000 kvadratnih metara, „Dubai Miracle Garden” predstavlja najveći prirodni cvetni vrt na svetu. Uzimajući u obzir temperature koje u Ujedinjenim Arapskim Emiratima dostižu i do 50°C, vrt je zatvoren u periodu od juna do septembra.

Dubai Miracle Garden

Različite kreacije poput srca, dvoraca, mostova, piramida, pa čak i aviona od cveća, pružaju posetiocima nezaboravno iskustvo uživanja u najrazličitijim bojama i mirisima. Umetnički dizajn i raznovrsne skulpture menjaju se svake sezone, tako da nećete posetiti isto mesto dve godine zaredom.

Cveće se održava ponovnom upotrebom otpadnih voda, metodom „kap po kap“, čime se gubici vode svode na minimum.

U ovom slučaju, slike zaista govore više od reči. Posetite Facebook stranicu ili Instagram profil „Dubai Miracle Garden-a” i priredite sebi pravi odmor za oči.

Smanji gas: EU sistem trgovine emisijama

Sistem trgovine emisionim jedinicama EU (EU ETS) predstavlja sredstvo za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte iz industrijskog sektora (pre svega, ugljen-dioksida, azotsuboksida i perfluorokarbonata) na ekonomski efikasan način. U ovaj sistem uključeno je više od 11.000 industrijskih postrojenja i postrojenja za proizvodnju električne energije u 31 državi (svih 27 država članica EU i još Velika Britanija, Island, Norveška i Lihtenštajn). Lansiran 2005. godine, EU ETS čini jednu od ključnih tačaka politike EU u borbi protiv klimatskih promena.

„Cap” ili ograničenje, „allowances” ili emisione jedinice, kao i trgovina, ključni su termini ovog sistema.

Ograničenje predstavlja ukupnu količinu određenih gasova sa efektom staklene bašte koju mogu emitovati fabrike, elektrane i druga postrojenja u okviru sistema. Njegovu vrednost svake godine propisuje Evropske komisije i ona se tokom vremena smanjuje, što dovodi i do smanjenja emisija gasova.

Kompanije iz sistema kupuju ili dobijaju „allowances” ili emisione jedinice (jedna emisiona jedinica jednaka je jednoj toni gasova sa efektom staklene bašte). Ukupan broj emisionih jedinica koje su dostupne na tržištu je ograničen. Na kraju godine, kompanije moraju da osiguraju dovoljno emisionih jedinica kako bi pokrile svoje ukupne godišnje emisije gasova sa efektom staklene bašte. U suprotnom, plaćaju kazne. Kako bi izbegle plaćanje kazni, kompanije moraju da kupuju dodatne emisione jedinice od drugih kompanija. U slučaju da uspešno smanje godišnje emisije, višak svojih emisionih jedinica mogu da prodaju drugim kompanijama.

U suštini, kompanijama se više isplati da ulažu u obnovljive uzvore energije, kako bi pokrile svoju ukupnu godišnju emisiju gasova sa efektom staklene bašte emisionim jedinicama koje poseduju, uklopile se u godišnje ograničenje koje propisuje Evropska komisija i, pri tom, uštedele.

Cilj ovog sistema je da se, do 2030. godine, emisija gasova sa efektom staklene bašte smanji za 43%, u skladu sa Pariskim sporazumom.

Srbija, takođe, postaje deo ovog sistema! Godine 2015. pokrenut je projekat za uspostavljanje sistema za monitoring, izveštavanje i verfikaciju, neophodnog za uspešnu implementaciju EU sistema trgovine emisionim jedinicama.

„Zeleni“ preduzetnik: Bojan Slat

Kada sam imao 16 godina, ronio sam u Grčkoj i shvatio da sam video više plastičnog otpada nego riba.
— Bojan Slat (Boyan Slat), mladi holandski pronalazač i „zeleni“ preduzetnik

Sa svoje 23 godine, Bojan je već postigao mnogo toga. Najmlađi je dobitnik „Champions of the Earth“ – najvećeg priznanja za doprinos životnoj sredini, koje dodeljuje UN. Magazin „Forbes“ stavio ga je na listu najboljih preduzetnika i pronalazača do 30 godina starosti, dok ga je „Reader’s Digest“ proglasio Evropljaninom godine.

Rođen u Delftu, u Holandiji, Bojan je od malih nogu bio zainteresovan za inženjerstvo. Posle letovanja u Grčkoj i onoga što je tamo video, rešio je da se posveti problemu rešavanja plastičnog zagađenja okeana i 2013. godine je osnovao neprofitnu organizaciju „The Ocean Cleanup“.

The Ocean Cleanup project

„The Ocean Cleanup“ predstavlja pasivni sistem za sakupljanje otpada u okeanima, koristeći kretanje morskih struja. Prvi veliki zadatak koji predstoji ovom projektu biće smanjenje plastičnog otpada u „Great Pacific Garbage Patch-u“.

„Great Pacific Garbage Patch“ ili „veliko plutajuće đubrište Pacifika“, između Kalifornije i Havaja, devet puta je veće od površine države Srbije i predstavlja najveću deponiju plastike u okeanima.

Ideja je da se plutajući, cevasti jastuci, na koje se, u vodi, nastavljaju graničnici, postave u polukrug, prečnika jedan do dva kilometra. Morske struje bi nanosile plastični otpad, a jastuci i graničnici bi onemogućavali njegovo dalje kretanje. Odatle bi se otpad prikupljao i odnosio u reciklažne pogone. Dodatno, ovaj „plutajući“ sistem bio bi ankerovan sidrom sa balastom na dubini od oko 600 metara, kako bi se cela konstrukcija kretala zajedno sa plastikom, ali sporije, i na taj način efikasnije je „hvatala“.

Cilj je da se na „velikom plutajućem đubrištu Pacifika“ smanji količina plastičnog otpada za 50% u roku od pet godina.

Projekat je trenutno u fazi testiranja, a planiran početak uklanjanja plastičnog otpada na ovoj lokaciji predviđa se za 2018. godinu.

Magazin „TIME“ proglasio je „The Ocean Cleanup“ za jedan od 25 najboljih izuma 2015. godine.

Pratite i dalje impresivan Bojanov rad ovde

 

„Gras Garden“: „Zeleno“ je u trendu

Ovih dana, u saradnji sa kompanijom „Gras Garden” iz Beograda, postavljen je probni zeleni zid u „Stattwerk“ zgradi na Zelenom vencu, koji će omogućiti da se utvrdi efikasno korišćenje vode potrebno za održavanje zelenila na prvom soliteru sa zelenim fasadama u Srbiji.

O kompaniji i njenom timu, o trendovima koje donose u Srbiju, kao i o projektima na koje su najponosniji, razgovarali smo sa Katarinom Penonić, inženjerom pejzažne arhitekture u „Gras Garden-u".

 

Čime se „Gras Garden” bavi?

„Gras Garden” je preduzeće specijalizovano za projektovanje i izvođenje pejzažno-arhitektonskih projekata, od inicijalnog koncepta do izvedenog stanja, uz korišćenje savremenih metoda, materijala i mehanizacije.

Naša firma, takođe, već više od 20 godina poseduje sopstvenu proizvodnju – rasadnik koji se bavi proizvodnjom kvalitetnog sadnog materijala po evropskim standardima.

U svom dosadašnjem radu specijalizovali smo se i za dodatne usluge u projektovanju i uređenju zelenih površina, kao što su projektovanje i ugradnja automatskih zalivnih sistema, projektovanje spoljašnje rasvete, dizajn i izrada spoljašnjih žardinjera, projektovanje zelenih zidova i krovnih bašti.

Green garden
Grass garden

Koga sve imate u svom timu?

„Gras Garden” tim čine inženjeri pejzažne arhitekture, inženjeri urbanizma, kao i radnici obučeni za rad na podizanju i održavanju zelenih površina. Tim za projektovanje ima konstantnu saradnju sa timom za izvođenje i na taj način sprovodi ideju do realizacije. Kasnije, tim za održavanje nastavlja da se bavi realizovanim projektom, kako bi očuvao kvalitet i pomogao da zelena površina opstane i ostane što duže lepa.    

Koji su to svetski trendovi u pejzažnoj arhitekturi koje donosite na naše prostore?

U nastojanju da budemo u koraku sa svetskim trendovima u pejzažnoj arhitekturi i da kao struka prenesemo „zelene“ koncepte i na ovo tržište, delatnost firme smo proširili na vertikalni tip ozelenjavanja, odnosno na ozelenjavanje krovnih površina i ozelenjavanje fasada (zeleni zidovi). Postali smo ekskluzivni zastupnik kompanije „Vertical Field (VF)”, koja je pionir u dizajniranju i izradi panela za vertikalne bašte i zelene zidove u svetu. Radove na zelenim krovovima izvode naši inženjeri i radnici, koji su se dodatno usavršili obukom u kompaniji „ZinCo” u Nemačkoj, čije materijale ugrađujemo u zelene krovove, kako bismo garantovali kvalitet i dugotrajnost. Za održavanje zelenih površina koristimo inovativni sistem za navodnjavanje „Smart Garden Hub” izraelske kompanije „GreenIQ”, koja je lider u revoluciji pametnih uređaja za navodnjavanje.

Green wall

Na koje projekte ste najponosniji?

Kada su u pitanju zeleni zidovi, izdvojila bih zeleni zid koji smo izveli na krovu zgrade na Novom Beogradu zbog specifičnosti uslova na lokaciji. Pored izloženosti jakim vetrovima, direktnog i jakog sunca na krovu i ekstemnih uslova, zeleni zid i danas izgleda sveže, bujno i zeleno.

Green wall in Belgrade

Takođe, sa ponosom govorimo o zelenom krovu intenzivnog tipa na hotelu Radison Blu u Beogradu, koji je prvi krov u Srbiji sa sadnicama visokog drveća i visokog rastinja.

Green roof in Belgrade

Kako možemo da ulepšamo svoj gradski balkon?

Jednostavna paleta boja zelenih biljaka stvara osećaj prijatnosti i omekšava prostor. Ako želimo da unesemo malo boja, jednogodišnje sezonsko cveće je idealno, jer ne zahteva previše pažnje, a pruža puno lepote i mirisa.

Biljke možemo grupisati u saksije različitog oblika i materijala u zavisnosti od naših afiniteta. U poslednje vreme, mogu se naći saksije od PVC-a, koje su dizajnirane tako da se uklapaju u bilo koji prostor.

Čistiji vazduh na saksiju od nas

Kako mnogobrojna istraživanja pokazuju, kvalitet vazduha koji svakodnevno udišemo u zatvorenim prostorijama nije najbolji za naše zdravlje. Ali to je lako promeniti, jer je rešenje samo na saksiju od nas!

Sobne biljke, pored toga što ulepšavaju svaki prostor u kome se nalaze, apsorbuju ugljen-dioksid, oslobađaju kiseonik i eliminišu značajne količine toksičnih čestica iz vazduha.

Evo nekoliko predloga za prave male prirodne filtere vazduha.

House plants

Zeleni ljiljan, hlorofitum ili pauk-biljka (Chlorophytum comosum) odlično upija otrove iz vazduha kao što su formaldehid (koji se nalazi u papirnim maramicama i sintetičkim vlaknima), ugljen-monoksid i benzen (koji se nalazi u izduvnim gasovima). Jedna saksija ove biljke može da prečisti prostor od 200 kvadratnih metara. Idealna za kancelarije.

Aloe vera upija formaldehid i višak ugljen-dioksida i značajno podiže nivo kiseonika u prostoru. Samo jedna saksija ima isti učinak kao devet bioloških prečišćivača vazduha.

Zlatni puzavac ili đavolji bršljan (Epipremnum aureum) je odičan izbor za prostorije u kojima se konzumiraju cigarete, jer filtrira duvanski dim. Takođe, čisti vazduh od benzena i formaldehida.

Bršljan (Hedera helix) uklanja 60% plesni iz vazduha za samo šest sati od stavljanja u prostor. Takođe, uništava i gljivice.

House plants

Ljiljan mira (Spathiphyllum) odlično filtrira otrove iz vazduha, kao što su benzen, formaldehid i trihloretilen. Takođe, prečišćava alkohole i aceton iz vazduha.

Svekrvin jezik (Sansevieria trifasciata) poznat je kao biljka koja proizvodi najviše kiseonika, posebno noću, pa se preporučuje za spavaće sobe.

Fikus gumijevac (Ficus elastica) posebno je delotvoran u prečišćavanju vazduha od formaldehida. Takođe, uklanja štetne mikroorganizme i isparenja iz okruženja.

Kućna paprat (Nephrolepis exaltata) savršen je izbor za osobe koje imaju problema sa suvom kožom, jer pored toga što eliminiše različite tipove toksina, doprinosi i vlaženju vazduha. Idealna je za prostorije u kojima nema previše prirodne svetlosti.

„Jabuka” iz Singapura

Krajem maja ove godine, u Singapuru, kompanija „Apple” otvorila je svoju prvu radnju u jugoistočnoj Aziji, prigodno nazvana „Apple Orchard Road“ (orchard=voćnjak).

Arhitekte iz Foster + Partners projektovali su zgradu sa snažnim akcentom na povezivanje sa prirodom.

Apple Orchard Road building

Prvi utisak o zgradi dobija se sa širokog trotoara na kome je zasađeno osam stabala. Šesnaest stabala u samom enterijeru nastavlja asocijaciju na voćnjak iz eksterijera. Staklena fasada na ulazu, visoka 14 metara, briše granicu između spoljašnjosti i unutrašnjosti. Velika nadstrešnica nad ulazom osmišljena je kao zaštita od jakog, tropskog sunca ili sklonište od kiše. U enterijeru dominira impresivno, dvostruko, zakrivljeno stepenište od italijanskog mermera, kao i ogromni ekran, dimenzija deset puta četiri metra.

Potpuni prelazak na obnovljive izvore energije jedna je od značajnijih posebnosti singapurske radnje. Solarni paneli na krovu proizvode električnu energiju potrebnu za napajanje i funkcionisanje zgrade.

Otvaranje „Apple Orchard Road-a“ čini prekretnicu u dizajnu, organizaciji i energetskoj efikasnosti „Apple-ovih“ radnji i predstavlja primer kako će sve prodavnice širom sveta izgledati u bliskoj budućnosti.

„Održiva“ zgrada: „Solaris“

Izgrađena 2009. godine, u Briselu, „Solaris“ je osmospratna poslovna zgrada od 13.700 kvadratnih metara, koja poseduje sve posebnosti nove generacije „održivih“ zgrada. Objekat se oslanja na dva obnovljiva izvora energije – sunce i geotermalnu energiju. Takođe, zgrada poseduje rezervoare za sakupljanje kišnice, koja se koristi kao sanitarna voda.  

Solaris office building in Brussel

Za proizvodnju električne energije koriste se solarni paneli. Na krovu i fasadama zgrade, smešteno je 428 solarnih panela ukupne površine 800 kvadratnih metara, koji proizvode 55.000 kWh godišnje.

Energija iz zemlje se koristi kako bi se zgrada zagrevala i hladila. Toplotna pumpa izvlači energiju iz 48 geotermalnih sondi, postavljenih na dubini od 100 metara i sprovodi je sistemom cevi do plafona, koji greju ili hlade, u zavisnosti od godišnjeg doba.

Zahvaljujući svim ovim osobenostima, zgrada uštedi 119 tona emisije ugljen-dioksida godišnje.

„Solaris“ je prva zgrada u Belgiji koja je dobila sertifikat Valaideo (belgijski sistem sertifikacije zelene gradnje).

Veštačko Sunce

Krajem marta ove godine, German Aerospace Center (Deutsches Zentrum für Luft- und Raumfahrt) lansirao je eksperimentalni projekat „Synlight”. Ovo najveće veštačko Sunce na svetu čini 149 reflektora velike snage koji, svi zajedno, sijaju 10.000 puta jače nego Sunce na Zemlji i može da proizvede temperaturu do 3000°C.

Cilj ovog eksperimenta je da se iznađe optimalni način za dobijanje „čiste“ energije iz ekstrakcije vodonika iz vodene pare uz pomoć koncentrisane prirodne sunčeve svetlosti.

Mnogi smatraju vodonik gorivom budućnosti zbog toga što ne oslobađa ugljen-dioksid prilikom sagorevanja.

Vodonično gorivo, dobijeno na ovaj način, moglo bi onda da se koristi kao ekološko gorivo za avione i automobile.

5 boja otpada: sakupljanje otpada u Nemačkoj

Nemačka godišnje proizvede oko 40 miliona tona komunalnog otpada. 44,5% se reciklira, 37,8% se spaljuje, 17,3% se kompostira, a samo 0,4% komunalnog otpada odlazi na deponije.

Iako se sistem sakupljanja komunalnog otpada razlikuje od pokrajine do pokrajine, postoje opšta pravila koja važe za sve. Tačno određeni otpad se sakuplja u kontejner tačno određene boje: plavi, zeleni, žuti, braon i crni.

Types of recycle bins

U plavi kontejner ili kontejner sa plavim poklopcem sakuplja se: papirnata ili kartonska ambalaža, novine, magazini, stara hartija, papirnate kese, itd. Papirnate maramice i kuhinjski ubrusi, kao ni kartonske kutije za picu, ne pripadaju ovoj vrsti otpada.

U zeleni kontejner ili kontejner sa zelenim poklopcem treba odložiti: sve staklene boce za koje niste platili kauciju, tegle, boce za ulje, vinske boce, itd, ali bez poklopaca. Pivske boce, za koje se plaća kaucija, ne pripadaju ovoj vrsti otpada.

U žuti kontejner ili kontejner sa žutim poklopcem idu: aluminijumske konzerve, plastične kutije, tetrapak ambalaža, polistirenska ambalaža, prazne bočice od dezodoransa, itd. PET boce, za koje se plaća kaucija, ne pripadaju ovoj vrsti otpada.

Braon kontejner ili kontejner sa braon poklopcem služi za otpad organskog porekla: ostaci voća i povrća, filteri za kafu, ostaci hrane, kesice čaja, baštenski otpad, itd.

U crni/sivi kontejner odlaže se: pepeo, opušci cigareta, četke za kosu, tiganji, najlon čarape, pelene, papirnate maramice, kuhinjski ubrusi, itd. Opasan otpad, kao što su ostaci boja, insekticida, hemikalija, korozivnih proizvoda ili fluorescentnih cevi i baterija, ne pripadaju ovoj vrsti otpada.