Ptice od escajga

Da upcycling može da bude prava umetnost, pokazao je Met Vilson (Matt Wilson), umetnik iz Južne Karoline.

Koristeći stari srebrni escajg i drugi odbačeni metal, Vilson daje novi život viljuškama, kašikama i noževima, pretvarajući ih u predivne skulpture ptica.

 Izvor: Preuzeto sa:  http://www.thisiscolossal.com/

Izvor: Preuzeto sa: http://www.thisiscolossal.com/

 Izvor: Preuzeto sa:  http://www.thisiscolossal.com/

Izvor: Preuzeto sa: http://www.thisiscolossal.com/

Vilsonova umetnička dela predstavljaju svedočanstvo o očuvanju i uvažavanju prirodnih resursa, tako da „sredina u kojoj živimo ostane i dalje sredina u kojoj želimo da živimo“.

Rad ovog umetnika možete pratiti na njegovom Facebook i Instagram profilu.

Branko Petrović: Svako može da pospremi u svom dvorištu

Branko Petrović je profesionalni ronilac na dah. Iza sebe ima više od 25 nacionalnih i svetskih rekorda u disciplini statička apneja. Trenutno drži i Ginisov rekord – proveo je pod vodom 11 minuta i 54 sekunde bez vazduha. Pored toga što je vrhunski sportista, Branko je i borac za zaštitu životne sredine.

 

Kada si počeo da se baviš ronjenjem na dah?

Sa ronjenjem sam se upoznao u ranom periodu svog detinjstva. Sa 6 godina sam dobio svoje prvo ronilačko odelo i peraje i to zaista smatram početkom mog aktivnog bavljenja ronjenjem.

U profesionalne vode sam ušao postepeno, sa dvadeset godina. Od tada se aktivno takmičim.

Koji su tvoji najveći uspesi u profesionalnoj karijeri?

Kao svoje važnije uspehe izdvojio bih svetski i Ginisov rekord u statičkoj apneji. Pored toga sam i višestruki prvak „Fazza Open‟ takmičenja, koje se održava u Dubaiju.

Ali, ipak smatram da su moj najveći uspeh moji studenti koji svakodnevno obaraju sopstvene rekorde i ostvaruju značajne rezultate na svetskim takmičenjima u ronjenju na dah.

branko-petrovic-static-apnea.jpg

Planovi za budućnost?

Svaki sport je aktivna borba sa samim sobom. Svaki dan težite tome da budete bolji nego juče i da postignete nešto što do sada niste.

U narednom periodu imam u planu obaranje Ginisovog rekorda u statičkoj apneji na čist kiseonik, koji trenutno iznosi preko 24 minuta. Obaranjem ovog rekorda ispunio bih svoje ciljeve vezano za statičku apneju, nakon čega bih mogao da se posvetim i drugim disciplinama, poput dubinskih.

Koji je značaj pojedinca u borbi za zaštitu životne sredine?

Trebalo bi da budemo svesni da mi bez ove planete ne možemo, a da ona bez nas i te kako može. I u skladu sa tim moramo da se ponašamo.

Ovo pitanje je izuzetno važno, jer imamo obavezu da generacijama koje dolaze omogućimo istu šansu koju smo i mi imali. Svakako da pojedinac ne može da promeni svet u trenutku, ali svako može da pospremi u svom dvorištu i da na taj način doprinese zaštiti životne sredine na globalnom nivou.

branko-petrovic-static-apnea.png
branko-petrovic-static-apnea.jpg

Zasadi olovku

Prema procenama, godišnje se proda oko 14 milijardi grafitnih olovaka, a kada se istroše, većina njih završi u otpadu.

Ali šta ako biste mogli da ih zasadite?

Danska kompanija „Sprout“ proizvodi seriju grafitnih olovaka u čijim se donjim delovima, na mestima na kojima je obično gumica, nalaze specijalne kapsule sa semenima petnaestak različitih vrsta cveća, začinskog bilja i povrća. Čeri paradajz, lavanda, peršun, korijander, bosiljak ili lavanda - na vama je da izaberete! Potrebno je samo da olovku posadite u saksiju sa zemljom, da je svakodnevno zalivate i, nakon sedam dana, zrna će početi da klijaju.

 „Coca-Cola“, „Toyota“ i „Ikea“ samo su neki od svetskih brendova koji su „Sprout“ uvrstili u svoj promotivni materijal.

Eko „Lego“

Najpoznatija fabrika igračaka „Lego“ pridružila se svetskoj borbi za očuvanje životne sredine i, krajem godine, izbaciće na tržište seriju figurica napravljenih od „zelene“ plastike.

„Zelena“ plastika ili bioplastika proizvodi se uglavnom od biljaka kao što su šećerna trska, pšenica, kukuruz ili krompir, ali isto tako i iz biljnih ulja.

„Lego-vu“ novu eko-kolekciju činiće figurice poput lišća, žbunja i drveća, u potpunosti izrađenih od bioplastike, dobijene iz šećerne trske.

Kolekcija eko-figurica predstavlja deo napora ove čuvene danske porodične kompanije da, do 2030. godine, poveća upotrebu održivih materijala u proizvodnji i pakovanju svojih čuvenih proizvoda.

Isključi svetlo – spasi planetu

„Sat za našu planetu“ predstavlja najveću svetsku akciju za zaštitu životne sredine.

U organizaciji Svetske fondacije za prirodu, događaj se održava jednom godišnje, kada se pojedinci, zajednice i preduzeća pozivaju da isključe svetla na sat vremena.

Pod sloganom „Poveži se sa planetom“, fokus ovogodišnje akcije bio je biodiverzitet, odnosno biološka raznovrsnost, koja se ubrzano smanjuje širom sveta.

U akciji je učestvovalo preko 7000 gradova iz skoro 200 zemalja, među kojima je i Srbija.

Javna i dekorativna rasveta isključena je i na Kalemegdanskoj tvrđavi, mostovima, Domu Narodne skupštine, Starom dvoru, spomeniku Kneza Mihaila, Hramu Svetog Save, Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, Petrovaradinskoj tvrđavi i mnogim drugim objektima, a kojima se pridružila i kompanija „Stattwerk“.

Plogging

Želite da učinite nešto dobro za svoje telo, ali i za svoju okolinu?

Probajte „plogging“ – novi svetski fitnes trend koji spaja džogiranje i sakupljanje plastičnog otpada.

Nastao u Švedskoj oko 2016. godine, „plogging“ predstavlja „ekološku“ vrstu treninga koja podrazumeva sakupljanje otpada na i oko staze na kojoj džogirate. Sve što je potrebno za vašu svakodnevnu rekreaciju su dobra kondicija, omiljena muzika u slušalicama i kesa za đubre.

Svoje iskustvo možete da zebeležite telefonom, a fotografiju postujete na Instagram sa hashtag-om #plogging.

Pridružite se stotinama hiljada drugih ljudi širom sveta koji brinu o svom telu, ali i o sredini u kojoj žive! 

Motogrini električna priča

O prvom električnom skuteru u Srbiji, strategijama i planovima za budućnost, razgovarali smo sa Svetom Simićem, suvlasnikom kompanije „Motogrini Gruppo”.

 

Kako je počela vaša priča?

„Motogrini” električna priča počela je 2015. na Sajmu automobila i motocikala u Beogradu, kada smo se dovezli u halu na prvom „Motogrini” skuteru na struju. Ovo je ujedno bio i prvi električni skuter koji je uvezen i registrovan u Srbiji.

Kreirali smo vrlo jednostavan biznis model. Hteli smo da našim korisnicima ponudimo onakav vid proizvoda i prateće usluge kakav bismo i sami poželeli. Kvalitetan proizvod i stalna posvećenost razvoju omogućili su nam da svojim korisnicima pružimo garanciju do 7 godina, fiksnu cenu all-inclusive servisa, u koju su uračunati svi eventualno potrebni delovi, i ono što je najvažnije – potpunu personalizaciju. Kupac sam bira „sharu“ i dobija svoj unikatni motor.

d-em1560.jpg

Kako se vaša priča nastavlja?

Kako bismo promovisali vožnju električnih skutera, poklonili smo nekoliko punjača za električne skutere gradu Beogradu. A kako bismo se brinuli o „Motogrini” ljubimcima za vreme zimskih meseci, otvorili smo i prvi „zimovnik” u zemlji.

Prošle godine, u saradnji sa Agencijom za bezbednost saobraćaja, uradili smo projekat edukacije o zelenim vozilima namenjen srednjoškolcima. Krajem prošle godine, kroz taj, za sada pilot projekat prošlo je više od 500 đaka srednjih škola u Beogradu kojima je predočena globalna orijentacija prema zelenim vozilima i kakav to ima uticaj na gradsku sredinu. Naravno, priča o bezbednosti je neizostavni deo našeg delovanja.

I šta nas još očekuje u budućnosti?

Svoju poziciju na tržištu potvrđujemo i novim verzijama već poznatog Motogrini „e:motion” modela, hardverskim rešenjem našeg razvojnog tima za povećanje dometa električnih skutera uopšte i jednim svetskim hitom koji ćemo prikazati na ovogodišnjem Sajmu automobila i motocikala. Direktno sa sajma ECME 2017 u Milanu, najvećeg sajma motocikala, dolazi nam Super SOCO TC, prvi električni café racer motocikl u L1 kategoriji na svetu. Kompanija „Motogrini Gruppo” biće ekskluzivni distributer ovog jedinstvenog dvotočkaša.

 

O kompaniji „Motogrini” i njenim proizvodima i aktivnostima, saznajte više na njihovoj Facebook stranici ili Instagram profilu.

Od krokodila do papagaja

Francuska kompanija „Lacoste“ je udružila snage sa Međunarodnom unijom za zaštitu prirode i zamenila svoj poznati logo krokodila sa prikazima deset ugroženih vrsta životinja.

Na ograničenom izdanju majica nalaze se: vakita delfin, burmanska kornjača, madagaskarski lemur, javanski nosorog, kakapo papagaj, kalifornijski kondor, soala, sumatranski tigar, anegada graund iguana i istočni crnokrestasti gibon.

Broj proizvedenih polo majici jednak je broju preostalih živih jedinki predstavljenih ugroženih vrsta.

Više o pomenutim životinjama možete pogledati OVDE.

Zelena tehnologija

Ekološka, „čista“ ili „zelena“ tehnologija ima za cilj očuvanje životne sredine kroz širok spektar tehnoloških i tehničkih rešenja za:

  • proizvodnju i skladištenje energije iz obnovljivih izvora (sunce, voda, vetar, geotermalna i bio energija),

  • održivo upravljanje otpadom,

  • održivo upravljanje vodom,

  • održivu mobilnost (npr. alternativna goriva, električna vozila)

  • efikasno korišćenje resursa i materijala (npr. novi materijali, održivi dizajn) i

  • energetsku efikasnost (npr. energetski efikasne zgrade).

 Izvor: Preuzeto sa  https://pixabay.com/

Izvor: Preuzeto sa https://pixabay.com/

Dostignuća „zelene“ tehnologije su brojna – od solarnih panela, vetroturbina, geotermalnih pumpi, bioreaktora, preko toaleta za kompostiranje, sve do piezoelektričnih podova, papirnatih biorazgradivih baterija i 3D štampača koji koriste pesak.

Filter za vodu u cevčici

Proizveden od strane švajcarske kompanije „Vestergaard“, „LifeStraw“ filter za vodu u obliku cevčice može da se koristi za filtriranje kontaminirane vode.

 Izvor: Preuzeto sa  http://www.outsidedaily.com/

Izvor: Preuzeto sa http://www.outsidedaily.com/

Ovaj prenosivi filter za jednu osobu uklanja gotovo 100% bakterija i protozoa iz vode. „LifeStraw“ ne zahteva električno punjenje, a može da filtrira i do 4.000 litara vode.

„LifeStraw“ tehnologija razvijena je 2005. godine i pokazala se naročito korisnom u zemljama u razvoju koje nemaju pristup izvorima bezbedne pijaće vode, kao i u oblastima ugroženim prirodnim katastrofama.

O ostalim „LifeStraw“ proizvodima možete pogledati OVDE.

Paulovnija – „princezino“ drvo

Poznata kao „princezino“ ili „carsko“ drvo, paulovnija potiče iz Kine, ali je danas rasprostranjena i u Japanu, Evropi i Severnoj Americi. Kao najbrže rastuće drvo na svetu, do svoje pete godine može da naraste i do 20 metara.

 Izvor: Preuzeto sa  https://commons.wikimedia.org/

Sadnja paulovnije može imati mnoge pozitivne efekte na životnu sredinu.

Tolerantno na zagađenja, lišće paulovnije upija deset puta više ugljen-dioksida od listova drugih vrsta drveća, dok njen koren izvlači teške metale iz zemlje i sprečava eroziju terena. Zbog toga što može da raste i u oblastima s niskim kvalitetom zemljišta, paulovnija je izuzetno pogodna za pošumljavanje ugroženih predela širom sveta.

Zeleno ostrvo u gradu

Botanička bašta „Jevremovac“ je učionica pod otvorenim nebom i predstavlja sastavni deo Instituta za botaniku Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Osnovana  je 1874. godine na predlog Josifa Pančića.

Bašta se danas prostire na oko pet hektara na teritoriji opštine Stari grad i čini je oko 1.000 biljnih vrsta. Pored staklene bašte, herbarijuma – koji sadrži preko 150.00 herbarskih listova, kao i bogate biblioteke, jednu od atrakcija predstavlja i Japanski vrt.

 Izvor: Preuzeto sa  https://commons.wikimedia.org/

Kao prostor izuzetnih prirodnih i kulturno-istorijskih vrednosti, bašta je proglašena za spomenik prirode od velikog značaja 1995. godine.

Više o „Jevremovcu“, možete saznati OVDE.

Reklama na točkovima

Socijalno preduzeće Bikuh iz Frankfurta podstiče biciklizam kao ekološki vid transporta tako što bicikliste povezuje sa oglašivačima.

 Izvor: Preuzeto sa  https://www.bikuh.com/

Izvor: Preuzeto sa https://www.bikuh.com/

Srce Bikuh-a je aplikacija koja omogućava da se biciklisti i oglašivači međusobno pronađu. Samo oni koji pređu najmanje 100 kilometara mesečno ispunjavaju uslov da se registruju na ovoj aplikaciji i da izaberu kompaniju koju žele da oglašavaju. Nakon toga, reklama kompanije postavlja se na prednji točak bicikla. Pomoću aplikacije evidentiraju se rastojanja koja biciklisti prelaze, tako da novi članovi dobijaju po 10 centi za svaki pređeni kilometar, što se vremenom povećava na 20 centi. Što biciklisti više voze, više zarađuju.

Lepo, ekonomično, ekologično.

Zelena etiketa

Održiva ili eko-moda, predstavlja deo sve većeg tržišta, a bavi se izradom odeće koja uzima u obzir okolinu, zdravlje potrošača i uslove rada ljudi u modnoj industriji.

U praksi ovo podrazumeva kontinuirani rad na poboljšanju svih faza životnog ciklusa proizvoda - od dizajna, proizvodnje, skladištenja, marketinga, pa do recikliranja i ponovne upotrebe.

 Izvor: Preuzeto sa   https://www.flickr.com/

Izvor: Preuzeto sa  https://www.flickr.com/

Indrustrija  „brze mode“  jedan je od najvećih zagađivača u svetu. Iz tog razloga potrebno je obezbediti efikasnu upotrebu prirodnih resursa, kao i korišćenje obnovljivih izvora energije u procesu proizvodnje.

Ukoliko nosite predmete izrađene od organskih sirovina, šaljete poruku da, osim što imate stila, imate i ekološku svest.

Neke od brendova koji zasnivaju svoje poslovanje na ekološkim principima, možete pogledati OVDE.

Najveća vertikalna bašta na svetu

Zgrada „Santalaia” jedna je od najvećih vertikalnih bašti na svetu i nalazi se u Bogoti, u Kolumbiji. Sa preko 3.100 kvadratnih metara prekrivenih biljkama, ova zgrada može da proizvede kiseonik za više od 3.100 ljudi svake godine i filtrira 2.000 tona štetnih gasova.

 Izvor: Preuzeto sa  http://groncol.com/

Izvor: Preuzeto sa http://groncol.com/

Poznata i kao „zeleno srce Bogote“, ova stambena zgrada predstavlja rezultat saradnje biologa i botaničara Ignacija Solane (Ignacio Solano) osnivača kompanije „Paisajismo Urbano”, koja projektuje zelene zidove, krovove i fasade, i firme „Groncol”, takođe specijalizovane za projektovanjue zelenih krovova.

U vertikalnoj bašti je zasađeno 115.000 biljaka, koje imaju mnogobrojne pozitivne efekte na ljude i na okolinu.  

Projekat je završen 2015. godine.

Moć dizajna: „What Design Can Do‟

Od 2011. godine, IKEA fondacija i Autodesk fondacija organizuju međunarodno takmičenje u dizajnu pod nazivom „What Design Can Do“ (WDCD). Ovo takmičenje je otvoreno za studente, kreativne profesionalce i startapove od kojih se očekuje da ponude inovativna dizajnerska rešenja za rešavanje nekog gorućeg društvenog problema. Prošle godine, fokus je bio na borbi protiv klimatskih promena.

Na adresu WDCD-a pristigle su 384 prijave iz 70 zemalja, koje je ocenjivao međunarodni žiri sastavljen od stručnjaka iz oblasti dizajna, socijalnog preduzetništva i klimatologije. Žiri je izabrao 13 pobedničkih projekata, među kojima, između ostalog, treba pomenuti prečišćivač vode koji koristi sunčevu svetlost, veštačke lednike ili dehidriranu kućnu hemiju.

Pobednici će predstaviti svoje finalne projekte tokom WDCD konferencije u Amsterdamu krajem maja ove godine.

Jovan Mitrović: Uspeh je rezultat vrednog rada

O karijeri, uspesima, inspiraciji, izazovima i željama za budućnost, razgovarali smo sa pobednikom „Stattwerk“ anketnog konkursa za izradu urbanističko-arhitektonskog idejnog rešenja balkanskog eko-centra na Zelenom vencu, arhitektom Jovanom Mitrovićem.

Sa preko 30 godina međunarodnog iskustva iza sebe, Mitrović je radio revitalizaciju „Kule Nebojša“, kuću/studio vajara Mrđana Bajića, projekat podzemnih pešačkih prolaza na trgu Slavija i mnoge druge zapažene projekte.

Posvećen energetskoj efikasnosti u svom radu, nedavno je odlučio da celokupnu praksu svog arhitektonskog studija „Living Future Green“ usmeri ka održivom dizajnu.

 

Recite nam nešto o početku Vaše karijere.

Ako ne računamo vreme studiranja kada sam počeo da radim konkurse i neke manje projekte, kao početak profesionalne karijere mogu da označim 1981.godinu. Tada sam počeo da radim u projektnom zavodu „Srbijaprojekt“, u zgradi koja se nalazi prekoputa „Stattwerk-a”. Svoju prvu platu sam primio u nekadašnjoj zgradi „Beobanke“. Za sedam godina u „Srbijaprojektu“, prošao sam put od pripravnika do vodećeg projektanta.

Nakon toga sam radio na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, osnovao projektni biro, radio u Moskvi, pa se vratio u Beograd, gde sam osnovao zajednički biro sa svojim nekadašnjim studentom, a sada uvaženim profesorom Dejanom Miljkovićem.

Od 2014. godine, radim samostalno i vodim tim mladih arhitekata.

Koji su Vaši najveći uspesi?

Teško je izdvojiti najveći uspeh. U svakom profesionalnom periodu postoji „najveći uspeh“. Dobio sam sva moguća stručna i društvena priznanja koja postoje iz oblasti arhitekture. Ako bih baš morao da izdvojim neko priznanje verovatno bi to bilo za fiskulturnu salu u okviru Prve osnovne škole u Obrenovcu. Takođe, poslednji uspeh i prva nagrada na „Stattwerk” arhitektonskom konkursu ima poseban značaj za mene, jer je prepoznat moj lični stav o gradu, arhitekturi, održivosti, ekologiji...

Izvor: Preuzeto sa http://jovan.mitrovic.uk/

Izvor: Preuzeto sa http://jovan.mitrovic.uk/

Izvor: Preuzeto sa http://jovan.mitrovic.uk/

Izvor: Preuzeto sa http://jovan.mitrovic.uk/

Na koji način je zlatni presek uticao na Vaše rešenje za budući balkanski eko-centar?

Zlatni presek je istovremeno i prirodni i matematički fenomen. To je specifični odnos između dve veličine koje zadovoljavaju sledeće pravilo – odnos njihovog zbira i veće veličine jednak je odnosu veće veličine prema manjoj. Kroz proporciju zlatnog preseka, želeo sam da pokažem vezu između prirode i artefakta, u ovom slučaju arhitektonske zgrade, kroz prirodni red, a ne samo kroz primenu zelenila, ekoloških principa i obnovljivih izvora energije.

Šta je bilo najinspirativnije, a šta je predstavljalo najveći izazov prilikom projektovanja rešenja za konkurs?

Najinspirativnije je u svakom slučaju bila potreba da se dâ lični doprinos podizanju svesti o važnosti problema zdravog života i okruženja u našem gradu, a i šire.

Mi smo projekat shvatili možda ozbiljnije nego što je samo anketno rešenje. Imao sam ličnu potrebu da pokažem značaj održivog pristupa projektovanju – ne samo arhitektonski, u smislu oblikovanja i funkcionalnosti, već i u svim inženjerskim rešenjima, kao neku vrstu sinergije dizajna, inženjerstva, ekologije i ekonomije.

Najteže je bilo rešiti garažu koja sa svojih 500 mesta i u klasičnom izvođenju treba da zauzima površinu od oko 15.000 m². Tako smo mi predložili i varijantu sa potpuno automatizovanom podzemnom garažom, koja ima svoje ogromne prednosti, kao što su ušteda prostora ili smanjenje emisije štetnih gasova.

Koji su Vaši planovi u novoj godini?

Neko je jednom rekao: „Planiranje je sve, planovi su ništa!“ Ovu misao često koristim, tako da bih vam više mogao reći šta profesionalno želim, nego šta su mi planovi.

Jedna od želja je da se nastavi ova lepa saradnja sa „Stattwerk-om ”. Istovremeno, voleo bih da zamajac dobije i program Lafarge kuća™, putem kojih promovišemo neki drugačiji način života u kući, sa boljim odnosom i prema okruženju, održivosti, energetskoj efikasnosti i samoj arhitekturi.

Šta biste savetovali studentima arhitekture?

Mnogo što šta, ali znam da je teško preneti nekome lično iskustvo. Ono što sam govorio studentima dok sam radio na fakultetu, a i sada svojim mlađim saradnicima, smatram za, možda, najvažniju poruku.

Imajte svest i savest da svaka linija, broj i slika koju napravite ima svoju životnu vrednost za nekog ko će u tom budućem prostoru da živi, radi, uživa u sportu, kulturi, da se leči...

Arhitektura nije umetnost, već skup znanja i zanata, a samo neka vrhunska dela će dobiti umetnički status.

Talenat je najmanji deo onoga što vas vodi do kvalitetnog rešenja. Znanje (ne informacija) i veliki rad vas vode do uspeha.

Uvek se trudite da se izmaknete kada vam nešto ne ide i zapitajte se da li je moguće to rešiti i na drugi način. Nemojte se ustručavati da grešite dok vežbate. Da biste postigli uspeh u bilo čemu, pa i u arhitekturi, morate provesti hiljade sati vredno radeći i istražujući.

Praznično ulepšavanje

Ovih dana, ograda „Stattwerk” zgrade dobila je novo praznično ruho, koje su osmislili i izveli studenti digitalnih umetnosti Fakulteta za medije i komunikacije u Beogradu.

O tome gde su našli inspiraciju i šta su hteli da postignu, pričali smo sa Ivanom, Milošem, Tamarom, Sarom, Markom, Janom i Aleksom.

stattwerk.jpg

Miloš Nikolić: „Glavna inspiracija za dizajn printa na ogradi bio nam je život biljaka, njihovo stanište i odnos koji one imaju sa svojom okolinom. Svaka biljka se bori za svoj prostor, za vidljivost, zarad nastavljanja svog života i života biotopa u kom se nalazi.“

Ivana Miljković: „Biotop je stanište čiji su žitelji međusobno vrlo snažno povezani i njihova dobrobit je zavisna od sklada u kom žive. Grad, dakle, jeste jedan takav biotop.”

Tamara Tasić: „Hteli smo da napravimo šumu različitih biljaka i stvorenja koja će biti u kontrastu sa „šumom” trenutnog stanja na Zelenom vencu.”

stattwerk.jpg
stattwerk.jpg

Jana Bjelica: „U „Stattwerk” zgradi smo videli arhitekturu kao osnovni i neposredni vid oblikovanja čovekove sredine, kao i jedan od najvažnijih faktora koji utiču na društveno ponašanje i način razmišljanja.”

Marko Granić: „Naš cilj je bio da jasnim vizuelnim jezikom ukažemo na „zelenu” transformaciju jednog zagađenog dela grada i podignemo svest o dobrobitima koje ona donosi.”

Sara Stošić: „Dizajn printa ograde samo je početak cele priče o zelenoj oazi koja raste iz betona i sivila.”

Aleksa Vitorović: „Gde god nađeš zgodna mesta, tu drvo posadi!/A drvo je blagodarno pa će da nagradi,/nagradiće izobiljem hlada, ploda svog,/nagradiće bilo tebe bilo brata tvog.

Krov nad glavom: „Architects for Society‟

„Architects for Society (AFC) je neprofitna organizacija koju čine arhitekte iz SAD, Kanade, Evrope, Indije i sa Bliskog istoka. Njihov cilj je da unaprede uslove stanovanja ugroženih zajednica širom sveta putem inovativne arhitekture i dizajna.

Izbeglička kriza koja je zahvatila ceo svet 2010. godine i koja je dovela do toga da milioni ljudi živi bez krova nad glavom, podstakla je ove arhitekte da osmisle „Hex House” - pristupačnu, održivu, montažnu kuću. Kuća je projektovana tako da krajnji korisnik može da je sastavi brzo i lako, uz korišćenje jednostavnih alata.

Svaka heksagonalna stambena jedinica, površine 47 kvadratnih metara, sadrži toalet, kupatilo, kuhinju, dnevnu i dve spavaće sobe. Unutrašnji zidovi nisu pričvršćeni za tavanicu kako bi se obezbedila prirodna ventilacija. Kuća, takođe, ima sistem pasivnog hlađenja, sistem za sakupljanje kišnice, kao i solarne panele za dobijanje električne energije.

Pojedinačne stambene jedinice je moguće i spajati kako bi se dobio prostor za smeštaj većih porodica.

Pored mnogobrojnih priznanja širom sveta, ovaj projekat ušao je i u finale „What Design Can Do”, godišnjeg takmičenja koje organizuju UNHCR i IKEA Foundation.

Saznajte više o drugim projektima ove organizacije na njihovom veb-sajtu.

 

Reciklaža se isplati: slučaj „Wasted“

U severnom delu Amsterdama, 2015. godine, pokrenuta je građanska inicijativa „Wasted“ koja koja ima za cilj da poboljša upravljanje otpadom u ovom gradu time što podstiče domaćinstva da recikliraju svoj otpad, nagrađujući ih, pri tom, popustima u lokalnim radnjama.

Nakon prijavljivanja na „Wasted“ veb-sajt, domaćinstva dobijaju vreće za sortiranje otpada. Sortirani otpad je, zatim, potrebno odneti do kontejnera označenim „Wasted“ logom, skenirati QR kod na njemu, fotografisati vreće i upload-ovati na veb-sajt. Nakon toga se, kao nagrada, dobija digitalni novčić koji je moguće iskoristiti za popuste na proizvode i usluge u mreži lokalnih radnji.

Više o ovoj „zelenoj“ inicijativi, saznajte na njihovom veb-sajtu.