Filter za vodu u cevčici

Proizveden od strane švajcarske kompanije „Vestergaard“, „LifeStraw“ filter za vodu u obliku cevčice može da se koristi za filtriranje kontaminirane vode.

Izvor: Preuzeto sa http://www.outsidedaily.com/

Izvor: Preuzeto sa http://www.outsidedaily.com/

Ovaj prenosivi filter za jednu osobu uklanja gotovo 100% bakterija i protozoa iz vode. „LifeStraw“ ne zahteva električno punjenje, a može da filtrira i do 4.000 litara vode.

„LifeStraw“ tehnologija razvijena je 2005. godine i pokazala se naročito korisnom u zemljama u razvoju koje nemaju pristup izvorima bezbedne pijaće vode, kao i u oblastima ugroženim prirodnim katastrofama.

O ostalim „LifeStraw“ proizvodima možete pogledati OVDE.

Paulovnija – „princezino“ drvo

Poznata kao „princezino“ ili „carsko“ drvo, paulovnija potiče iz Kine, ali je danas rasprostranjena i u Japanu, Evropi i Severnoj Americi. Kao najbrže rastuće drvo na svetu, do svoje pete godine može da naraste i do 20 metara.

Izvor: Preuzeto sa https://commons.wikimedia.org/

Sadnja paulovnije može imati mnoge pozitivne efekte na životnu sredinu.

Tolerantno na zagađenja, lišće paulovnije upija deset puta više ugljen-dioksida od listova drugih vrsta drveća, dok njen koren izvlači teške metale iz zemlje i sprečava eroziju terena. Zbog toga što može da raste i u oblastima s niskim kvalitetom zemljišta, paulovnija je izuzetno pogodna za pošumljavanje ugroženih predela širom sveta.

Zeleno ostrvo u gradu

Botanička bašta „Jevremovac“ je učionica pod otvorenim nebom i predstavlja sastavni deo Instituta za botaniku Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Osnovana  je 1874. godine na predlog Josifa Pančića.

Bašta se danas prostire na oko pet hektara na teritoriji opštine Stari grad i čini je oko 1.000 biljnih vrsta. Pored staklene bašte, herbarijuma – koji sadrži preko 150.00 herbarskih listova, kao i bogate biblioteke, jednu od atrakcija predstavlja i Japanski vrt.

Izvor: Preuzeto sa https://commons.wikimedia.org/

Kao prostor izuzetnih prirodnih i kulturno-istorijskih vrednosti, bašta je proglašena za spomenik prirode od velikog značaja 1995. godine.

Više o „Jevremovcu“, možete saznati OVDE.

Reklama na točkovima

Socijalno preduzeće Bikuh iz Frankfurta podstiče biciklizam kao ekološki vid transporta tako što bicikliste povezuje sa oglašivačima.

Izvor: Preuzeto sa https://www.bikuh.com/

Izvor: Preuzeto sa https://www.bikuh.com/

Srce Bikuh-a je aplikacija koja omogućava da se biciklisti i oglašivači međusobno pronađu. Samo oni koji pređu najmanje 100 kilometara mesečno ispunjavaju uslov da se registruju na ovoj aplikaciji i da izaberu kompaniju koju žele da oglašavaju. Nakon toga, reklama kompanije postavlja se na prednji točak bicikla. Pomoću aplikacije evidentiraju se rastojanja koja biciklisti prelaze, tako da novi članovi dobijaju po 10 centi za svaki pređeni kilometar, što se vremenom povećava na 20 centi. Što biciklisti više voze, više zarađuju.

Lepo, ekonomično, ekologično.

Zelena etiketa

Održiva ili eko-moda, predstavlja deo sve većeg tržišta, a bavi se izradom odeće koja uzima u obzir okolinu, zdravlje potrošača i uslove rada ljudi u modnoj industriji.

U praksi ovo podrazumeva kontinuirani rad na poboljšanju svih faza životnog ciklusa proizvoda - od dizajna, proizvodnje, skladištenja, marketinga, pa do recikliranja i ponovne upotrebe.

Izvor: Preuzeto sa  https://www.flickr.com/

Izvor: Preuzeto sa  https://www.flickr.com/

Indrustrija  „brze mode“  jedan je od najvećih zagađivača u svetu. Iz tog razloga potrebno je obezbediti efikasnu upotrebu prirodnih resursa, kao i korišćenje obnovljivih izvora energije u procesu proizvodnje.

Ukoliko nosite predmete izrađene od organskih sirovina, šaljete poruku da, osim što imate stila, imate i ekološku svest.

Neke od brendova koji zasnivaju svoje poslovanje na ekološkim principima, možete pogledati OVDE.

Najveća vertikalna bašta na svetu

Zgrada „Santalaia” jedna je od najvećih vertikalnih bašti na svetu i nalazi se u Bogoti, u Kolumbiji. Sa preko 3.100 kvadratnih metara prekrivenih biljkama, ova zgrada može da proizvede kiseonik za više od 3.100 ljudi svake godine i filtrira 2.000 tona štetnih gasova.

Izvor: Preuzeto sa http://groncol.com/

Izvor: Preuzeto sa http://groncol.com/

Poznata i kao „zeleno srce Bogote“, ova stambena zgrada predstavlja rezultat saradnje biologa i botaničara Ignacija Solane (Ignacio Solano) osnivača kompanije „Paisajismo Urbano”, koja projektuje zelene zidove, krovove i fasade, i firme „Groncol”, takođe specijalizovane za projektovanjue zelenih krovova.

U vertikalnoj bašti je zasađeno 115.000 biljaka, koje imaju mnogobrojne pozitivne efekte na ljude i na okolinu.  

Projekat je završen 2015. godine.

Moć dizajna: „What Design Can Do‟

Od 2011. godine, IKEA fondacija i Autodesk fondacija organizuju međunarodno takmičenje u dizajnu pod nazivom „What Design Can Do“ (WDCD). Ovo takmičenje je otvoreno za studente, kreativne profesionalce i startapove od kojih se očekuje da ponude inovativna dizajnerska rešenja za rešavanje nekog gorućeg društvenog problema. Prošle godine, fokus je bio na borbi protiv klimatskih promena.

Na adresu WDCD-a pristigle su 384 prijave iz 70 zemalja, koje je ocenjivao međunarodni žiri sastavljen od stručnjaka iz oblasti dizajna, socijalnog preduzetništva i klimatologije. Žiri je izabrao 13 pobedničkih projekata, među kojima, između ostalog, treba pomenuti prečišćivač vode koji koristi sunčevu svetlost, veštačke lednike ili dehidriranu kućnu hemiju.

Pobednici će predstaviti svoje finalne projekte tokom WDCD konferencije u Amsterdamu krajem maja ove godine.

Jovan Mitrović: Uspeh je rezultat vrednog rada

O karijeri, uspesima, inspiraciji, izazovima i željama za budućnost, razgovarali smo sa pobednikom „Stattwerk“ anketnog konkursa za izradu urbanističko-arhitektonskog idejnog rešenja balkanskog eko-centra na Zelenom vencu, arhitektom Jovanom Mitrovićem.

Sa preko 30 godina međunarodnog iskustva iza sebe, Mitrović je radio revitalizaciju „Kule Nebojša“, kuću/studio vajara Mrđana Bajića, projekat podzemnih pešačkih prolaza na trgu Slavija i mnoge druge zapažene projekte.

Posvećen energetskoj efikasnosti u svom radu, nedavno je odlučio da celokupnu praksu svog arhitektonskog studija „Living Future Green“ usmeri ka održivom dizajnu.

 

Recite nam nešto o početku Vaše karijere.

Ako ne računamo vreme studiranja kada sam počeo da radim konkurse i neke manje projekte, kao početak profesionalne karijere mogu da označim 1981.godinu. Tada sam počeo da radim u projektnom zavodu „Srbijaprojekt“, u zgradi koja se nalazi prekoputa „Stattwerk-a”. Svoju prvu platu sam primio u nekadašnjoj zgradi „Beobanke“. Za sedam godina u „Srbijaprojektu“, prošao sam put od pripravnika do vodećeg projektanta.

Nakon toga sam radio na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, osnovao projektni biro, radio u Moskvi, pa se vratio u Beograd, gde sam osnovao zajednički biro sa svojim nekadašnjim studentom, a sada uvaženim profesorom Dejanom Miljkovićem.

Od 2014. godine, radim samostalno i vodim tim mladih arhitekata.

Koji su Vaši najveći uspesi?

Teško je izdvojiti najveći uspeh. U svakom profesionalnom periodu postoji „najveći uspeh“. Dobio sam sva moguća stručna i društvena priznanja koja postoje iz oblasti arhitekture. Ako bih baš morao da izdvojim neko priznanje verovatno bi to bilo za fiskulturnu salu u okviru Prve osnovne škole u Obrenovcu. Takođe, poslednji uspeh i prva nagrada na „Stattwerk” arhitektonskom konkursu ima poseban značaj za mene, jer je prepoznat moj lični stav o gradu, arhitekturi, održivosti, ekologiji...

Izvor: Preuzeto sa http://jovan.mitrovic.uk/

Izvor: Preuzeto sa http://jovan.mitrovic.uk/

Izvor: Preuzeto sa http://jovan.mitrovic.uk/

Izvor: Preuzeto sa http://jovan.mitrovic.uk/

Na koji način je zlatni presek uticao na Vaše rešenje za budući balkanski eko-centar?

Zlatni presek je istovremeno i prirodni i matematički fenomen. To je specifični odnos između dve veličine koje zadovoljavaju sledeće pravilo – odnos njihovog zbira i veće veličine jednak je odnosu veće veličine prema manjoj. Kroz proporciju zlatnog preseka, želeo sam da pokažem vezu između prirode i artefakta, u ovom slučaju arhitektonske zgrade, kroz prirodni red, a ne samo kroz primenu zelenila, ekoloških principa i obnovljivih izvora energije.

Šta je bilo najinspirativnije, a šta je predstavljalo najveći izazov prilikom projektovanja rešenja za konkurs?

Najinspirativnije je u svakom slučaju bila potreba da se dâ lični doprinos podizanju svesti o važnosti problema zdravog života i okruženja u našem gradu, a i šire.

Mi smo projekat shvatili možda ozbiljnije nego što je samo anketno rešenje. Imao sam ličnu potrebu da pokažem značaj održivog pristupa projektovanju – ne samo arhitektonski, u smislu oblikovanja i funkcionalnosti, već i u svim inženjerskim rešenjima, kao neku vrstu sinergije dizajna, inženjerstva, ekologije i ekonomije.

Najteže je bilo rešiti garažu koja sa svojih 500 mesta i u klasičnom izvođenju treba da zauzima površinu od oko 15.000 m². Tako smo mi predložili i varijantu sa potpuno automatizovanom podzemnom garažom, koja ima svoje ogromne prednosti, kao što su ušteda prostora ili smanjenje emisije štetnih gasova.

Koji su Vaši planovi u novoj godini?

Neko je jednom rekao: „Planiranje je sve, planovi su ništa!“ Ovu misao često koristim, tako da bih vam više mogao reći šta profesionalno želim, nego šta su mi planovi.

Jedna od želja je da se nastavi ova lepa saradnja sa „Stattwerk-om ”. Istovremeno, voleo bih da zamajac dobije i program Lafarge kuća™, putem kojih promovišemo neki drugačiji način života u kući, sa boljim odnosom i prema okruženju, održivosti, energetskoj efikasnosti i samoj arhitekturi.

Šta biste savetovali studentima arhitekture?

Mnogo što šta, ali znam da je teško preneti nekome lično iskustvo. Ono što sam govorio studentima dok sam radio na fakultetu, a i sada svojim mlađim saradnicima, smatram za, možda, najvažniju poruku.

Imajte svest i savest da svaka linija, broj i slika koju napravite ima svoju životnu vrednost za nekog ko će u tom budućem prostoru da živi, radi, uživa u sportu, kulturi, da se leči...

Arhitektura nije umetnost, već skup znanja i zanata, a samo neka vrhunska dela će dobiti umetnički status.

Talenat je najmanji deo onoga što vas vodi do kvalitetnog rešenja. Znanje (ne informacija) i veliki rad vas vode do uspeha.

Uvek se trudite da se izmaknete kada vam nešto ne ide i zapitajte se da li je moguće to rešiti i na drugi način. Nemojte se ustručavati da grešite dok vežbate. Da biste postigli uspeh u bilo čemu, pa i u arhitekturi, morate provesti hiljade sati vredno radeći i istražujući.

Praznično ulepšavanje

Ovih dana, ograda „Stattwerk” zgrade dobila je novo praznično ruho, koje su osmislili i izveli studenti digitalnih umetnosti Fakulteta za medije i komunikacije u Beogradu.

O tome gde su našli inspiraciju i šta su hteli da postignu, pričali smo sa Ivanom, Milošem, Tamarom, Sarom, Markom, Janom i Aleksom.

stattwerk.jpg

Miloš Nikolić: „Glavna inspiracija za dizajn printa na ogradi bio nam je život biljaka, njihovo stanište i odnos koji one imaju sa svojom okolinom. Svaka biljka se bori za svoj prostor, za vidljivost, zarad nastavljanja svog života i života biotopa u kom se nalazi.“

Ivana Miljković: „Biotop je stanište čiji su žitelji međusobno vrlo snažno povezani i njihova dobrobit je zavisna od sklada u kom žive. Grad, dakle, jeste jedan takav biotop.”

Tamara Tasić: „Hteli smo da napravimo šumu različitih biljaka i stvorenja koja će biti u kontrastu sa „šumom” trenutnog stanja na Zelenom vencu.”

stattwerk.jpg
stattwerk.jpg

Jana Bjelica: „U „Stattwerk” zgradi smo videli arhitekturu kao osnovni i neposredni vid oblikovanja čovekove sredine, kao i jedan od najvažnijih faktora koji utiču na društveno ponašanje i način razmišljanja.”

Marko Granić: „Naš cilj je bio da jasnim vizuelnim jezikom ukažemo na „zelenu” transformaciju jednog zagađenog dela grada i podignemo svest o dobrobitima koje ona donosi.”

Sara Stošić: „Dizajn printa ograde samo je početak cele priče o zelenoj oazi koja raste iz betona i sivila.”

Aleksa Vitorović: „Gde god nađeš zgodna mesta, tu drvo posadi!/A drvo je blagodarno pa će da nagradi,/nagradiće izobiljem hlada, ploda svog,/nagradiće bilo tebe bilo brata tvog.

Krov nad glavom: „Architects for Society‟

„Architects for Society (AFC) je neprofitna organizacija koju čine arhitekte iz SAD, Kanade, Evrope, Indije i sa Bliskog istoka. Njihov cilj je da unaprede uslove stanovanja ugroženih zajednica širom sveta putem inovativne arhitekture i dizajna.

Izbeglička kriza koja je zahvatila ceo svet 2010. godine i koja je dovela do toga da milioni ljudi živi bez krova nad glavom, podstakla je ove arhitekte da osmisle „Hex House” - pristupačnu, održivu, montažnu kuću. Kuća je projektovana tako da krajnji korisnik može da je sastavi brzo i lako, uz korišćenje jednostavnih alata.

Svaka heksagonalna stambena jedinica, površine 47 kvadratnih metara, sadrži toalet, kupatilo, kuhinju, dnevnu i dve spavaće sobe. Unutrašnji zidovi nisu pričvršćeni za tavanicu kako bi se obezbedila prirodna ventilacija. Kuća, takođe, ima sistem pasivnog hlađenja, sistem za sakupljanje kišnice, kao i solarne panele za dobijanje električne energije.

Pojedinačne stambene jedinice je moguće i spajati kako bi se dobio prostor za smeštaj većih porodica.

Pored mnogobrojnih priznanja širom sveta, ovaj projekat ušao je i u finale „What Design Can Do”, godišnjeg takmičenja koje organizuju UNHCR i IKEA Foundation.

Saznajte više o drugim projektima ove organizacije na njihovom veb-sajtu.

 

Reciklaža se isplati: slučaj „Wasted“

U severnom delu Amsterdama, 2015. godine, pokrenuta je građanska inicijativa „Wasted“ koja koja ima za cilj da poboljša upravljanje otpadom u ovom gradu time što podstiče domaćinstva da recikliraju svoj otpad, nagrađujući ih, pri tom, popustima u lokalnim radnjama.

Nakon prijavljivanja na „Wasted“ veb-sajt, domaćinstva dobijaju vreće za sortiranje otpada. Sortirani otpad je, zatim, potrebno odneti do kontejnera označenim „Wasted“ logom, skenirati QR kod na njemu, fotografisati vreće i upload-ovati na veb-sajt. Nakon toga se, kao nagrada, dobija digitalni novčić koji je moguće iskoristiti za popuste na proizvode i usluge u mreži lokalnih radnji.

Više o ovoj „zelenoj“ inicijativi, saznajte na njihovom veb-sajtu.

Afrički zeleni zid

Dugačak 8.000 i širok 16 km, „Veliki zeleni zid” predstavlja inicijativu država Afrike da stave pod kontrolu dalju dezertifikaciju Sahela - regije koja se proteže između Sahare na severu i Sudana na jugu.

Izvor: Preuzeto sa https://www.treehugger.com/

Izvor: Preuzeto sa https://www.treehugger.com/

Na predlog predsednika Senegala, projekat je započet 2007. godine. Do 2016. godine, samo eko-kompanija „Ecosia“ posadila je preko tri miliona stabala drveća.

Cilj ovog transkontinentalnog projekta je da se sadnjom šuma ublaže efekti klimatskih promena i poboljša kvalitet života miliona ljudi na ovom prostoru.

Više o projektu možete saznati na njihovom veb-sajtu.

Usisivač za smog

Holandski „Roosegaarde” dizajn studio osmislio je i izveo „Smog Free Tower“ - prečišćivač vazduha.

Na razvoju tornja se radilo tri godine, a inspiracija je dizajnerima došla nakon posete Pekingu gde su osetili negativne efekte smoga.

Kako je zagađenje vazduha u ovoj metropoli došlo do nivoa da se smog može videti golim okom, projekat ima za cilj da izgradi strukture koje će ga i bukvalno usisavati. Pored toga, kompresovanjem čestica smoga pravi se moderan nakit.

Za jedan sat toranj može da prečisti 30. 000 kubnih metara vazduha, a od smoga koji se prikupi u toku samo jednog dana može da se napravi 3.500 manžetni, bedževa ili prstenja.

O drugim projektima studija možete pogledati na njihovom veb-sajtu.

Plutajuća eko-kuća

Dizajnirana od strane arhitektonskog studija „Giancarlo Zema”, ekološka plutajuća kuća „WaterNest 100” predstavlja stambenu jedinicu od 100 kvadratnih metara izrađene u potpunosti od recikliranog laminiranog drveta i aluminijuma. Krov kuće izrađen je od 60 kvadratnih metara fotonaponskih panela.

Izvor: Preuzeto sa http://www.giancarlozema.com/
Izvor: Preuzeto sa http://www.giancarlozema.com/

Kuća poseduje i unutrašnji sistem sa prirodnom ventilacijom i klimatizacijom. Ovaj sistem, zajedno sa recikliranim materijalima i solarnim panelima, čini „WaterNest 100“ objektom sa niskom potrošnjom energije.

Enterijer objekta može biti opremljen tako da se koristi i kao kancelarija, bar, restoran ili izložbeni prostor.

Više o drugim projektima ovog arhitektonskog studija možete pogledati na njihovom veb-sajtu.

Bašta u boci

Želite da oplemenite svoj životni prostor? Napravite sami dekorativni terarijum za biljke u staklenoj boci.

Terarijumi su male bašte sa zemljom i biljkama koje se smeštaju unutar zatvorene posude i u kojima se stvara samoodrživi ekosistem.

Izvor: Preuzeto sa http://spruitje.nu/

Izvor: Preuzeto sa http://spruitje.nu/

Terarijumi holandskog dizajnera Jonala van der Slota (Jonael van der Sloot), osnivača brenda „Spruitje“ (mali izdanci na holandskom), inspirisani su estetikom 70-tih i filmovima naučne fantastike i predstavljaju rezultat ogromne ljubavi prema prirodi i godina eksperimentisanja.

Izvor: Preuzeto sa http://www.modernehippies.nl/
Izvor: Preuzeto sa https://www.ilovemyinterior.nl/

A ukoliko želite da sami napravite svoj terarijum, potrebno je:

- da na dno staklene posude (dovoljno velike da omogući da biljke rastu) stavite šljunak ili sitno kamenje

- dodate aktivni ugalj i zemlju

- stavite biljke po izboru (preporučuju se spororastuće močvarne vrste i sve vrste mahovina)

- dodate đubrivo i zalijete biljke.

Voda koja ispari se kondenzuje na zidove posude, zatim niz njih sliva i ponovo vlaži zemlju. Sve materije konstantno kruže i tako omogućavaju da ovi mali svetovi budu samoodrživi.

Lend-art

Lend-art je pravac u savremenoj umetnosti koji se razvija tokom šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka u Sjedinjenim Američkim Državama i nastaje kao reakcija na komercijalizaciju i izveštačenost u umetnosti. Umetnici se okreću prirodi i svoja monumentalna dela razvijaju u slobodnom prostoru. S druge strane, prirodni procesi, kao erozija, i atmosferske prilike direktno transformišu ova umetnička dela.

Dela lend-arta su ogromnih dimenzija. Ona se ne izlažu u parkovima i pejzažu i ne upotrebljavaju pejsaže kao pozadinu u koju se uklapaju već sama postaju pejsaži. Ne možete ih pronaći u galerijama i muzejima, već morate da odete do njih.

U Evropskoj umetnosti sedamdesetim godinama, lend-art se orijentiše na ekološke osnove po čemu se razlikuje od dela pionira američkog lend-arta.

Milton Becerra, „Meteorite“, Sao Paolo, Brazil (1985) Izvor: Preuzeto sa https://commons.wikimedia.org/

Milton Becerra, „Meteorite“, Sao Paolo, Brazil (1985)

Izvor: Preuzeto sa https://commons.wikimedia.org/

Alberto Burri, „Grande Cretto“, Sicilija (1984–2015) Izvor: Preuzeto sa https://commons.wikimedia.org/

Alberto Burri, „Grande Cretto“, Sicilija (1984–2015)

Izvor: Preuzeto sa https://commons.wikimedia.org/

Ugo Rondinone, „Seven Magic Mountains“, Las Vegas, Nevada, SAD (2016) Izvor: Preuzeto sa https://pixabay.com/

Ugo Rondinone, „Seven Magic Mountains“, Las Vegas, Nevada, SAD (2016)

Izvor: Preuzeto sa https://pixabay.com/

„EkoBag“: prvo ekološko socijalno preduzeće u Srbiji

Socijalna preduzeća su biznisi koji posluju sa idejom da sredstva od zarade koju ostvare kroz prodaju proizvoda ili usluga ulažu u svrhe kao što su zapošljavanje ljudi koji teže dolaze do posla, socijalne i medicinske usluge, obrazovanje, kulturne aktivnosti u zajednici, kao i zaštita životne sredine.

Jedno od takvih je i „EkoBag“ - prvo ekološko socijalno preduzeće u Srbiji.

O tome kako PVC folija za bilborde može da postane unikatna torba ili novčanik, razgovarali smo sa osnivačicom „EkoBag-a“ Ivankom Stamenović.

 

Recite nam čime se bavi vaše socijalno preduzeće.

Od 2010. godine bavimo se reciklažom PVC folija od koje se izrađuju bilbordi. S jedne strane,  promovišemo kreativnu reciklažu i zaštitu životne sredine, dok s druge strane, zapošljavamo žene starije od 45 godina, koje pripadaju teško zapošljivoj grupi pogođenoj tranzicijom.

PVC folije su veliki zagađivači. Da bi se ova vrsta materijala razgradila u prirodi, gde najčešće i završava, potrebno je i do 1500 godina.

Koji je vaš asortiman proizvoda?

Svi naši proizvodi su unikatni i ručno rađeni. Pored toga što čuvaju prirodu, to su proizvodi atraktivnog i modernog dizajna – razne torbe, novčanici, fascikle. U dogovoru sa klijentima, kreiramo i sasvim originalne komade u skladu sa njihovim ukusom i potrebama. Tako oni znaju da je svaki detalj napravljen upravo i samo za njih.

ekobag.jpg
ekobag.png

Kako ljudi reaguju na ono čime se bavite?

Naši proizvodi su bili zapaženi i izuzetno dobro prihvaćeni na sajmovima u Italiji, Francuskoj, Nemačkoj, Sloveniji...

U Srbiji je, u početku, bilo određenog nepoverenja, ali smo uspele da uspostavimo dobru saradnju sa kompanijama, koje se na ovaj način reklamiraju.

S obzirom da smo jedino ovakvo preduzeće na Balkanu, a jedno od svega pet u Evropi, motivisane smo da prevaziđemo sve prepreke.

Planovi za budućnost?

Naši planovi su usmereni na osnivanje novih socijalnih preduzeća koja će se baviti proizvodnjom proizvoda od drugih recikliranih materijala, a koji će biti primenljiivi i korišćeni na našim proizvodima, na primer, reciklirane limenke sokova i piva, od kojih bi se pravili reljefni logotipovi.

ekobag.png
ekobag.png

Svoju originalnu torbu ili novčanik možete naručiti preko EkoBag-ovog” veb-sajta

Planine u bojama duge

Živopisne geološke formacije u kineskom nacionalnom geoparku „Zhangye Danxia“ nikoga ne ostavljaju ravnodušnim.

Izvor: Preuzeto sa https://commons.wikimedia.org/

Ove planine, koje se prostiru na površini od 322 km², formirane su sleganjem peščara uz pomoć izdizanja i erozije tokom 24 miliona godina. Šarenilo boja posledica je prisustva različitih minerala, poput hematita (crvena boja), limonita i getita (žuta i smeđa boja), kao i hlorita (zelena boja).

Danas su pod zaštitom UNESCO-a.

Izvor: Preuzeto sa https://commons.wikimedia.org/

Nacionalni geopark „Zhangye Danxia“ predstavlja neiscrpnu inspiraciju fotografima širom sveta, koji se upućuju upravo tamo kako bi zaustavili trenutak zalaska sunca nad ovim planinama u bojama duge.

„NIU” električni skuteri: novi trend u gradu

Električni skuteri predstavljaju isplativo i ekološko rešenje za svakodnevnu gužvu u saobraćaju. Iako su već odavno prisutni u svetu, kod nas, tek odnedavno, ovaj ekološki vid transporta počinje da dobija na popularnosti zahvaljujući domaćim ekološki osvešćenim kompanijama. Jedna od njih je i „E-Skuteri“, koja je postala ekskluzivni uvoznik električnih skutera kineske kompanije „NIU“.

O prvom „NIU“ električnom skuteru, saradnji sa renomiranim brendovima i planovima za budućnost, razgovarali smo sa Stevanom Klisurićem, marketing menadžerom kompanije.

 

Recite nam nešto više o kompaniji „NIU“.

„NIU” tim je skup industrijskih dizajnera, inženjera i kreativnih dizajnera koji su se okupili kako bi promenili način na koji ljudi u gradovima istražuju svoje okruženje.

„NIU “je zvanično lansiran 1. juna 2015. godine na svečanosti na kojoj je predstavljen prvi električni skuter, pod nazivom „N1“. Dve nedelje kasnije, „NIU” je pokrenuo najveći „crowdfunding” projekat u istoriji Kine, što je bilo presudno za brz razvoj i ekspanziju linije naših skutera. I tako, 2016. godine, „NIU” je stupio na globalnu scenu s potpuno ažuriranom međunarodnom verzijom, poznatom kao „N1S”.

NIU_electric_scooters.jpg

Koje su karakteristike vaših skutera?

„NIU” električni skuteri, pored impresivnog dizajna, donose i sjajne vozne karakteristike: „Bosch” motor snage od 2400 W, obrtnog momenta od 120 Nm i maksimalne brzine od 45 km/h, „Panasonic” litijum-jonsku prenosivu bateriju , kao i autonomiju od 80 km. Ono što „NIU” skutere dodatno izdvaja od ostalih je smart aplikacija, kojom „NIU” skuteri uvode IoT (Internet of Things) tehnologiju u svet urbane mobilnosti.

Najmodernije tehnologije „Bosch” motora predstavljaju ključnu komponentu u optimizaciji energetske efikasnosti jednostavnim smanjenjem abrazije motora i gubitkom električne energije. Kada se uporedi sa tipičnim motorima pod istim uslovima vožnje, „N1S” motor je bar za 10% efikasniji.

Sa težinom od samo 10 kg, „Panasonic” bateriju lako možete nositi na ponovno punjenje u kuću/kancelariju. Ona se potpuno napuni za šest sati, pružajući opseg od 80 km ili oko četiri tipična dana gradske vožnje.

NIU_app.jpg

Koji su vaši planovi za budućnost?

Na kratkoročnom nivou, naš plan je da uvedemo trend vožnje električnih skutera u gradove Srbije, kao i da razvijamo svest o važnosti očuvanja životne sredine.

Na dugoročnom planu, kao korak dalje, pripremamo projekat “Time-sharing” - usluga kojom bi skuteri bili dostupni za zajedničko korišćenje pojedincima za prevoz od tačke A do tačke B. Ovaj koncept bi omogućio da svaki skuter koristi više pojedinaca dnevno, što bi značajno smanjilo gužve u gradu.

NIU_electric_scooters.jpg
NIU_electric_scooters.jpg

Ukoliko želite i vi da zakažete besplatnu probnu vožnju, pošaljite poruku Facebook stranici „NIU Srbija“.

Bio-ruter: „Bioo Pass”

Da kućne biljke mogu da povoljno utiču na kvalitet vazduha koji udišemo, to smo znali. Ali da mogu i da nas povežu na internet, to nismo. Do sada.

Španska kompanija „Arkyne Technologies”, koja se bavi inovacijama u oblasti obnovljivih izvora energije, telekomunikacija i razvoja softvera, osmislila je „Bioo Pass”.

Izvor: Preuzeto sa https://www.homify.com.mx/

„Bioo Pass” je saksija koja omogućava jednostavan i brz način povezivanja vašeg android mobilnog telefona na Wi-Fi mrežu uz pomoć NFC tehnologije (sličnoj Bluetoooth tehnologiji). Sistem koristi električnu energiju iz telefona kao glavni ulaz za Wi-Fi kako bi se sprečili padovi u napajanju i, time, omogućilo nesmetano funkcionisanje proizvoda.

Kako funkcioniše?

U „Bioo Pass“ saksiju sipate malo vode, stavite zemlju i biljku. Bakterije razgrađuju supstance koje su proizvod metabolizma biljke, čime se oslobađaju elektroni. Oni se skladište i koriste da bi se pokrenulo strujno kolo NFC čipa.

Kako da „programirate“ svoju „Bioo Pass“ saksiju?

Uključite telefon, idete u „Settings“, kliknete na „Wi-Fi“, izaberete željenu Wi-Fi mrežu (npr. onu koju koristite u svojoj kući), držite dugo dok se ne pojavi opcija „Write to NFC tag“, ukucate lozinku svog rutera i prinesete telefon NFC čipu (Wi-Fi simbol) na saksiji. I to je sve!

Sledeći put, kada vam prijatelji dođu u goste, dovoljno je da prinesu svoj android telefon „Bioo Pass“ saksiji i biće automatski ulogovani na vašu kućnu Wi-Fi mrežu. Bez lozinke.

O drugim inovativnim „Bioo“ proizvodima, saznajte više na njihovom veb-sajtu ili Facebook stranici.