Sve svoje sa sobom nosim

Novi eko-trend u svetu podrazumeva da iz nabavke namirnica kući nosite samo hranu, ne i ambalažu. Ukoliko nešto želite da kupite, ponesite torbu, teglu ili flašu u koje ćete to i spakovati.

Prodavnice ovog tipa možete naći širom sveta, a jedna od prvih otvorena je u Londonu. „Bulk Market“ svoje poslovanje zasniva na principima cirkularne ekonomije, a poslovni model koji primenjuju glasi:

refuse,

reduce,

reuse,

recycle i

rot (compost),

kako bi se maksimalno iskoristili raspoloživi resursi.

Ajfelove vetroturbine

Da li ste znali da najpoznatija građevina Pariza – Ajfelov toranj – krije vetroturbine u svojoj kontrukciji?

Američka kompanija „Urban Green Energy“ 2015. godine ugradila je dve gotovo nečujne vetroturbine na visini od 122 metra. Turbine su postavljene unutar čelične konstrukcije, kako ne bi uticale na estetiku tornja.

 Izvor: Preuzeto sa: https://inhabitat.com/

Izvor: Preuzeto sa: https://inhabitat.com/

Ovi kamuflirani generatori energije proizvode oko 10.000 kilovat časova (kWh) struje godišnje, dovoljno da se podmiri godišnja potrošnja svih komercijalnih aktivnosti prvog sprata tornja.

U okviru „zelenih“ promena, u toranj su ugrađena i LED svetla, solarne ploče i sistem za sakupljanje kišnice.

Narukvica za čistije okeane

Svake godine, milioni tona otpada dospeju u okeane, a velika količina završi i na obalama.

Iz tog razloga, dvojica surfera sa Floride, Endrju Kuper (Andrew Cooper) i Aleks Šulc (Alex Schulze), pokrenuli su „4Ocean“ – kampanju za čišćenje zagađenih obala.

Kupovinom narukvica, izrađenih od recikliranih materijala iz vode, obezbeđuju se sredstva za uklanjanje otpada.

 Izvor: Preuzeto sa: https://4oceanco.tumblr.com/

Izvor: Preuzeto sa: https://4oceanco.tumblr.com/

Za manje od dve godine, „4Ocean“ je uspeo da ukloni preko 285 tona otpada.

Stare stvari – novi dom

Koncept pasivne solarne kuće, napravljene od ekoloških i recikliranih materijala, poznate kao „Earthship“, počeo je da se razvija još 70-tih godina XX veka.

Izumitelj i pobornik „održivog života“, američki arhitekta Majkl Rejnolds (Michael Reynolds), formirao je svoju ideju na osnovu tri principa: održiva arhitektura i ponovna upotreba materijala, oslanjanje na prirodne izvore energije i mogućnost da se kuća izgradi bez specijalizovanog građevinskog znanja.

Napravljene tako da maksimalno koriste raspoložive prirodne resurse, kao što su solarna energija i kišnica, kuće su izgrađene od recikliranih građevinskih materijala, poput automobilskih guma.

 Izvor: Preuzeto sa  https://commons.wikimedia.org/
 Izvor: Preuzeto sa  https://commons.wikimedia.org/

Kako ove kuće nisu zavisne od uobičajenih sistema struje, vode i kanalizacije, mogu se graditi svuda.

O primeni ovog tipa gradnje kod nas, možete pogledati na Facebook stranici Earthship Serbia.

Eco-hub: srce „Stattwerk“ eko-centra

Kao prva energetski efikasna zgrada sa zelenim fasadama u Srbiji, „Stattwerk“ eko-centar zamišljen je kao multifunkcionalni objekat. Garaža sa 514 parking mesta sa parkingom za bicikle i punjačima za električna vozila, poslovni prostor namenjen isključivo ekološki orijentisanim kompanijama i organizacijama, apart-hotel, eko-restoran, kao i javnog vidikovac, činiće „Stattwerk“ eko-centar.

Ali svakako najvažniji sadržaj „Stattwerk“ eko-centra predstavljaće eco-hub – edukativna i networking platforma za domaće i internacionalne studente, preduzetnike, eksperte, inovatore, startape, kompanije i finansijske organizacije.

Zamišljen kao centar za edukaciju i praktično stručno usavršavanje učenika, studenata i mladih naučnika, eco-hub zauzeće četiri etaže zgrade i sastojaće se od konferencijskih sala, učionica, eko izložbenog prostora i sajma, kao i prostora namenjenog za rad startapima i pojedincima koji razvijaju „zelene“ ideje.

Svi oni će biti u prilici da podele svoja znanja, iskustva i inovativne ideje u edukativnom centru, da predstave svoj rad u eko izložbenom prostoru, da prodaju svoje proizvode i usluge sa ekološkim predznakom na eko-sajmu, kao i da se opuste na krovnim baštama uz neponovljiv pogled na Beograd.

Conference-room.jpg
Eco-fair.jpg
Roof-garden.jpg

Kao pionirski projekat u ovom delu Evrope, eco-hub će ponuditi svim ljudima i kompanijama koje razmišljaju, deluju i posluju „zeleno“ jedinstveni prostor za učenje, rad i uživanje.

Ekološka vinoteka

Vinoteka „Pixelated“ u Cirihu jedna je od najzelenijih na svetu.

Čitav enterijer napravljen je od 1.500 recikliranih kutija za vino, uključujući i prostor za degustaciju, pultove, stolove, police, pa čak i plafon. Boce vina su, takođe, izložene na policama od recikliranih kutija.

 Izvor: Preuzeto sa  https://inhabitat.com/

Izvor: Preuzeto sa https://inhabitat.com/

Dizajnerska firma „OOS“, osmislila je prostor kao spoj tradicionalnog, savremenog i ekološkog.

 Izvor: Preuzeto sa  https://inhabitat.com/

Izvor: Preuzeto sa https://inhabitat.com/

 Izvor: Preuzeto sa  https://inhabitat.com/

Izvor: Preuzeto sa https://inhabitat.com/

Aerodrom na solarni pogon

Indijski međunarodni aerodrom „Cochin“ je prvi aerodrom na svetu koji se u potpunosti snadbeva električnom energijom dobijenom iz sunca.

Čak 46.150 solarnih panela raspoređeno je na 45 hektara površine u blizini aerodroma. Ovu solarnu elektranu, kapaciteta 12 MW, izgradila je kompanija „Bosch“ 2015. godine. Postavljanje panela trajalo je oko šest meseci, dok je za potpuno prebacivanje sistema na solarnu energiju bilo potrebno dve godine.

Da ovo nije usamljeni slučaj u svetu, svedoče i aerodromi u Indijanapolisu, Kuala Lumpuru i Meksiko Sitiju.

Ptice od escajga

Da upcycling može da bude prava umetnost, pokazao je Met Vilson (Matt Wilson), umetnik iz Južne Karoline.

Koristeći stari srebrni escajg i drugi odbačeni metal, Vilson daje novi život viljuškama, kašikama i noževima, pretvarajući ih u predivne skulpture ptica.

 Izvor: Preuzeto sa:  http://www.thisiscolossal.com/

Izvor: Preuzeto sa: http://www.thisiscolossal.com/

 Izvor: Preuzeto sa:  http://www.thisiscolossal.com/

Izvor: Preuzeto sa: http://www.thisiscolossal.com/

Vilsonova umetnička dela predstavljaju svedočanstvo o očuvanju i uvažavanju prirodnih resursa, tako da „sredina u kojoj živimo ostane i dalje sredina u kojoj želimo da živimo“.

Rad ovog umetnika možete pratiti na njegovom Facebook i Instagram profilu.

Branko Petrović: Svako može da pospremi u svom dvorištu

Branko Petrović je profesionalni ronilac na dah. Iza sebe ima više od 25 nacionalnih i svetskih rekorda u disciplini statička apneja. Trenutno drži i Ginisov rekord – proveo je pod vodom 11 minuta i 54 sekunde bez vazduha. Pored toga što je vrhunski sportista, Branko je i borac za zaštitu životne sredine.

 

Kada si počeo da se baviš ronjenjem na dah?

Sa ronjenjem sam se upoznao u ranom periodu svog detinjstva. Sa 6 godina sam dobio svoje prvo ronilačko odelo i peraje i to zaista smatram početkom mog aktivnog bavljenja ronjenjem.

U profesionalne vode sam ušao postepeno, sa dvadeset godina. Od tada se aktivno takmičim.

Koji su tvoji najveći uspesi u profesionalnoj karijeri?

Kao svoje važnije uspehe izdvojio bih svetski i Ginisov rekord u statičkoj apneji. Pored toga sam i višestruki prvak „Fazza Open‟ takmičenja, koje se održava u Dubaiju.

Ali, ipak smatram da su moj najveći uspeh moji studenti koji svakodnevno obaraju sopstvene rekorde i ostvaruju značajne rezultate na svetskim takmičenjima u ronjenju na dah.

branko-petrovic-static-apnea.jpg

Planovi za budućnost?

Svaki sport je aktivna borba sa samim sobom. Svaki dan težite tome da budete bolji nego juče i da postignete nešto što do sada niste.

U narednom periodu imam u planu obaranje Ginisovog rekorda u statičkoj apneji na čist kiseonik, koji trenutno iznosi preko 24 minuta. Obaranjem ovog rekorda ispunio bih svoje ciljeve vezano za statičku apneju, nakon čega bih mogao da se posvetim i drugim disciplinama, poput dubinskih.

Koji je značaj pojedinca u borbi za zaštitu životne sredine?

Trebalo bi da budemo svesni da mi bez ove planete ne možemo, a da ona bez nas i te kako može. I u skladu sa tim moramo da se ponašamo.

Ovo pitanje je izuzetno važno, jer imamo obavezu da generacijama koje dolaze omogućimo istu šansu koju smo i mi imali. Svakako da pojedinac ne može da promeni svet u trenutku, ali svako može da pospremi u svom dvorištu i da na taj način doprinese zaštiti životne sredine na globalnom nivou.

branko-petrovic-static-apnea.png
branko-petrovic-static-apnea.jpg

Zasadi olovku

Prema procenama, godišnje se proda oko 14 milijardi grafitnih olovaka, a kada se istroše, većina njih završi u otpadu.

Ali šta ako biste mogli da ih zasadite?

Danska kompanija „Sprout“ proizvodi seriju grafitnih olovaka u čijim se donjim delovima, na mestima na kojima je obično gumica, nalaze specijalne kapsule sa semenima petnaestak različitih vrsta cveća, začinskog bilja i povrća. Čeri paradajz, lavanda, peršun, korijander, bosiljak ili lavanda - na vama je da izaberete! Potrebno je samo da olovku posadite u saksiju sa zemljom, da je svakodnevno zalivate i, nakon sedam dana, zrna će početi da klijaju.

 „Coca-Cola“, „Toyota“ i „Ikea“ samo su neki od svetskih brendova koji su „Sprout“ uvrstili u svoj promotivni materijal.

Eko „Lego“

Najpoznatija fabrika igračaka „Lego“ pridružila se svetskoj borbi za očuvanje životne sredine i, krajem godine, izbaciće na tržište seriju figurica napravljenih od „zelene“ plastike.

„Zelena“ plastika ili bioplastika proizvodi se uglavnom od biljaka kao što su šećerna trska, pšenica, kukuruz ili krompir, ali isto tako i iz biljnih ulja.

„Lego-vu“ novu eko-kolekciju činiće figurice poput lišća, žbunja i drveća, u potpunosti izrađenih od bioplastike, dobijene iz šećerne trske.

Kolekcija eko-figurica predstavlja deo napora ove čuvene danske porodične kompanije da, do 2030. godine, poveća upotrebu održivih materijala u proizvodnji i pakovanju svojih čuvenih proizvoda.

Isključi svetlo – spasi planetu

„Sat za našu planetu“ predstavlja najveću svetsku akciju za zaštitu životne sredine.

U organizaciji Svetske fondacije za prirodu, događaj se održava jednom godišnje, kada se pojedinci, zajednice i preduzeća pozivaju da isključe svetla na sat vremena.

Pod sloganom „Poveži se sa planetom“, fokus ovogodišnje akcije bio je biodiverzitet, odnosno biološka raznovrsnost, koja se ubrzano smanjuje širom sveta.

U akciji je učestvovalo preko 7000 gradova iz skoro 200 zemalja, među kojima je i Srbija.

Javna i dekorativna rasveta isključena je i na Kalemegdanskoj tvrđavi, mostovima, Domu Narodne skupštine, Starom dvoru, spomeniku Kneza Mihaila, Hramu Svetog Save, Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, Petrovaradinskoj tvrđavi i mnogim drugim objektima, a kojima se pridružila i kompanija „Stattwerk“.

Plogging

Želite da učinite nešto dobro za svoje telo, ali i za svoju okolinu?

Probajte „plogging“ – novi svetski fitnes trend koji spaja džogiranje i sakupljanje plastičnog otpada.

Nastao u Švedskoj oko 2016. godine, „plogging“ predstavlja „ekološku“ vrstu treninga koja podrazumeva sakupljanje otpada na i oko staze na kojoj džogirate. Sve što je potrebno za vašu svakodnevnu rekreaciju su dobra kondicija, omiljena muzika u slušalicama i kesa za đubre.

Svoje iskustvo možete da zebeležite telefonom, a fotografiju postujete na Instagram sa hashtag-om #plogging.

Pridružite se stotinama hiljada drugih ljudi širom sveta koji brinu o svom telu, ali i o sredini u kojoj žive! 

Motogrini električna priča

O prvom električnom skuteru u Srbiji, strategijama i planovima za budućnost, razgovarali smo sa Svetom Simićem, suvlasnikom kompanije „Motogrini Gruppo”.

 

Kako je počela vaša priča?

„Motogrini” električna priča počela je 2015. na Sajmu automobila i motocikala u Beogradu, kada smo se dovezli u halu na prvom „Motogrini” skuteru na struju. Ovo je ujedno bio i prvi električni skuter koji je uvezen i registrovan u Srbiji.

Kreirali smo vrlo jednostavan biznis model. Hteli smo da našim korisnicima ponudimo onakav vid proizvoda i prateće usluge kakav bismo i sami poželeli. Kvalitetan proizvod i stalna posvećenost razvoju omogućili su nam da svojim korisnicima pružimo garanciju do 7 godina, fiksnu cenu all-inclusive servisa, u koju su uračunati svi eventualno potrebni delovi, i ono što je najvažnije – potpunu personalizaciju. Kupac sam bira „sharu“ i dobija svoj unikatni motor.

d-em1560.jpg

Kako se vaša priča nastavlja?

Kako bismo promovisali vožnju električnih skutera, poklonili smo nekoliko punjača za električne skutere gradu Beogradu. A kako bismo se brinuli o „Motogrini” ljubimcima za vreme zimskih meseci, otvorili smo i prvi „zimovnik” u zemlji.

Prošle godine, u saradnji sa Agencijom za bezbednost saobraćaja, uradili smo projekat edukacije o zelenim vozilima namenjen srednjoškolcima. Krajem prošle godine, kroz taj, za sada pilot projekat prošlo je više od 500 đaka srednjih škola u Beogradu kojima je predočena globalna orijentacija prema zelenim vozilima i kakav to ima uticaj na gradsku sredinu. Naravno, priča o bezbednosti je neizostavni deo našeg delovanja.

I šta nas još očekuje u budućnosti?

Svoju poziciju na tržištu potvrđujemo i novim verzijama već poznatog Motogrini „e:motion” modela, hardverskim rešenjem našeg razvojnog tima za povećanje dometa električnih skutera uopšte i jednim svetskim hitom koji ćemo prikazati na ovogodišnjem Sajmu automobila i motocikala. Direktno sa sajma ECME 2017 u Milanu, najvećeg sajma motocikala, dolazi nam Super SOCO TC, prvi električni café racer motocikl u L1 kategoriji na svetu. Kompanija „Motogrini Gruppo” biće ekskluzivni distributer ovog jedinstvenog dvotočkaša.

 

O kompaniji „Motogrini” i njenim proizvodima i aktivnostima, saznajte više na njihovoj Facebook stranici ili Instagram profilu.

Od krokodila do papagaja

Francuska kompanija „Lacoste“ je udružila snage sa Međunarodnom unijom za zaštitu prirode i zamenila svoj poznati logo krokodila sa prikazima deset ugroženih vrsta životinja.

Na ograničenom izdanju majica nalaze se: vakita delfin, burmanska kornjača, madagaskarski lemur, javanski nosorog, kakapo papagaj, kalifornijski kondor, soala, sumatranski tigar, anegada graund iguana i istočni crnokrestasti gibon.

Broj proizvedenih polo majici jednak je broju preostalih živih jedinki predstavljenih ugroženih vrsta.

Više o pomenutim životinjama možete pogledati OVDE.

Zelena tehnologija

Ekološka, „čista“ ili „zelena“ tehnologija ima za cilj očuvanje životne sredine kroz širok spektar tehnoloških i tehničkih rešenja za:

  • proizvodnju i skladištenje energije iz obnovljivih izvora (sunce, voda, vetar, geotermalna i bio energija),

  • održivo upravljanje otpadom,

  • održivo upravljanje vodom,

  • održivu mobilnost (npr. alternativna goriva, električna vozila)

  • efikasno korišćenje resursa i materijala (npr. novi materijali, održivi dizajn) i

  • energetsku efikasnost (npr. energetski efikasne zgrade).

 Izvor: Preuzeto sa  https://pixabay.com/

Izvor: Preuzeto sa https://pixabay.com/

Dostignuća „zelene“ tehnologije su brojna – od solarnih panela, vetroturbina, geotermalnih pumpi, bioreaktora, preko toaleta za kompostiranje, sve do piezoelektričnih podova, papirnatih biorazgradivih baterija i 3D štampača koji koriste pesak.

Filter za vodu u cevčici

Proizveden od strane švajcarske kompanije „Vestergaard“, „LifeStraw“ filter za vodu u obliku cevčice može da se koristi za filtriranje kontaminirane vode.

 Izvor: Preuzeto sa  http://www.outsidedaily.com/

Izvor: Preuzeto sa http://www.outsidedaily.com/

Ovaj prenosivi filter za jednu osobu uklanja gotovo 100% bakterija i protozoa iz vode. „LifeStraw“ ne zahteva električno punjenje, a može da filtrira i do 4.000 litara vode.

„LifeStraw“ tehnologija razvijena je 2005. godine i pokazala se naročito korisnom u zemljama u razvoju koje nemaju pristup izvorima bezbedne pijaće vode, kao i u oblastima ugroženim prirodnim katastrofama.

O ostalim „LifeStraw“ proizvodima možete pogledati OVDE.

Paulovnija – „princezino“ drvo

Poznata kao „princezino“ ili „carsko“ drvo, paulovnija potiče iz Kine, ali je danas rasprostranjena i u Japanu, Evropi i Severnoj Americi. Kao najbrže rastuće drvo na svetu, do svoje pete godine može da naraste i do 20 metara.

 Izvor: Preuzeto sa  https://commons.wikimedia.org/

Sadnja paulovnije može imati mnoge pozitivne efekte na životnu sredinu.

Tolerantno na zagađenja, lišće paulovnije upija deset puta više ugljen-dioksida od listova drugih vrsta drveća, dok njen koren izvlači teške metale iz zemlje i sprečava eroziju terena. Zbog toga što može da raste i u oblastima s niskim kvalitetom zemljišta, paulovnija je izuzetno pogodna za pošumljavanje ugroženih predela širom sveta.

Zeleno ostrvo u gradu

Botanička bašta „Jevremovac“ je učionica pod otvorenim nebom i predstavlja sastavni deo Instituta za botaniku Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Osnovana  je 1874. godine na predlog Josifa Pančića.

Bašta se danas prostire na oko pet hektara na teritoriji opštine Stari grad i čini je oko 1.000 biljnih vrsta. Pored staklene bašte, herbarijuma – koji sadrži preko 150.00 herbarskih listova, kao i bogate biblioteke, jednu od atrakcija predstavlja i Japanski vrt.

 Izvor: Preuzeto sa  https://commons.wikimedia.org/

Kao prostor izuzetnih prirodnih i kulturno-istorijskih vrednosti, bašta je proglašena za spomenik prirode od velikog značaja 1995. godine.

Više o „Jevremovcu“, možete saznati OVDE.

Reklama na točkovima

Socijalno preduzeće Bikuh iz Frankfurta podstiče biciklizam kao ekološki vid transporta tako što bicikliste povezuje sa oglašivačima.

 Izvor: Preuzeto sa  https://www.bikuh.com/

Izvor: Preuzeto sa https://www.bikuh.com/

Srce Bikuh-a je aplikacija koja omogućava da se biciklisti i oglašivači međusobno pronađu. Samo oni koji pređu najmanje 100 kilometara mesečno ispunjavaju uslov da se registruju na ovoj aplikaciji i da izaberu kompaniju koju žele da oglašavaju. Nakon toga, reklama kompanije postavlja se na prednji točak bicikla. Pomoću aplikacije evidentiraju se rastojanja koja biciklisti prelaze, tako da novi članovi dobijaju po 10 centi za svaki pređeni kilometar, što se vremenom povećava na 20 centi. Što biciklisti više voze, više zarađuju.

Lepo, ekonomično, ekologično.