Jovan Mitrović: Uspeh je rezultat vrednog rada

O karijeri, uspesima, inspiraciji, izazovima i željama za budućnost, razgovarali smo sa pobednikom „Stattwerk“ anketnog konkursa za izradu urbanističko-arhitektonskog idejnog rešenja balkanskog eko-centra na Zelenom vencu, arhitektom Jovanom Mitrovićem.

Sa preko 30 godina međunarodnog iskustva iza sebe, Mitrović je radio revitalizaciju „Kule Nebojša“, kuću/studio vajara Mrđana Bajića, projekat podzemnih pešačkih prolaza na trgu Slavija i mnoge druge zapažene projekte.

Posvećen energetskoj efikasnosti u svom radu, nedavno je odlučio da celokupnu praksu svog arhitektonskog studija „Living Future Green“ usmeri ka održivom dizajnu.

 

Recite nam nešto o početku Vaše karijere.

Ako ne računamo vreme studiranja kada sam počeo da radim konkurse i neke manje projekte, kao početak profesionalne karijere mogu da označim 1981.godinu. Tada sam počeo da radim u projektnom zavodu „Srbijaprojekt“, u zgradi koja se nalazi prekoputa „Stattwerk-a”. Svoju prvu platu sam primio u nekadašnjoj zgradi „Beobanke“. Za sedam godina u „Srbijaprojektu“, prošao sam put od pripravnika do vodećeg projektanta.

Nakon toga sam radio na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, osnovao projektni biro, radio u Moskvi, pa se vratio u Beograd, gde sam osnovao zajednički biro sa svojim nekadašnjim studentom, a sada uvaženim profesorom Dejanom Miljkovićem.

Od 2014. godine, radim samostalno i vodim tim mladih arhitekata.

Koji su Vaši najveći uspesi?

Teško je izdvojiti najveći uspeh. U svakom profesionalnom periodu postoji „najveći uspeh“. Dobio sam sva moguća stručna i društvena priznanja koja postoje iz oblasti arhitekture. Ako bih baš morao da izdvojim neko priznanje verovatno bi to bilo za fiskulturnu salu u okviru Prve osnovne škole u Obrenovcu. Takođe, poslednji uspeh i prva nagrada na „Stattwerk” arhitektonskom konkursu ima poseban značaj za mene, jer je prepoznat moj lični stav o gradu, arhitekturi, održivosti, ekologiji...

Izvor: Preuzeto sa http://jovan.mitrovic.uk/

Izvor: Preuzeto sa http://jovan.mitrovic.uk/

Izvor: Preuzeto sa http://jovan.mitrovic.uk/

Izvor: Preuzeto sa http://jovan.mitrovic.uk/

Na koji način je zlatni presek uticao na Vaše rešenje za budući balkanski eko-centar?

Zlatni presek je istovremeno i prirodni i matematički fenomen. To je specifični odnos između dve veličine koje zadovoljavaju sledeće pravilo – odnos njihovog zbira i veće veličine jednak je odnosu veće veličine prema manjoj. Kroz proporciju zlatnog preseka, želeo sam da pokažem vezu između prirode i artefakta, u ovom slučaju arhitektonske zgrade, kroz prirodni red, a ne samo kroz primenu zelenila, ekoloških principa i obnovljivih izvora energije.

Šta je bilo najinspirativnije, a šta je predstavljalo najveći izazov prilikom projektovanja rešenja za konkurs?

Najinspirativnije je u svakom slučaju bila potreba da se dâ lični doprinos podizanju svesti o važnosti problema zdravog života i okruženja u našem gradu, a i šire.

Mi smo projekat shvatili možda ozbiljnije nego što je samo anketno rešenje. Imao sam ličnu potrebu da pokažem značaj održivog pristupa projektovanju – ne samo arhitektonski, u smislu oblikovanja i funkcionalnosti, već i u svim inženjerskim rešenjima, kao neku vrstu sinergije dizajna, inženjerstva, ekologije i ekonomije.

Najteže je bilo rešiti garažu koja sa svojih 500 mesta i u klasičnom izvođenju treba da zauzima površinu od oko 15.000 m². Tako smo mi predložili i varijantu sa potpuno automatizovanom podzemnom garažom, koja ima svoje ogromne prednosti, kao što su ušteda prostora ili smanjenje emisije štetnih gasova.

Koji su Vaši planovi u novoj godini?

Neko je jednom rekao: „Planiranje je sve, planovi su ništa!“ Ovu misao često koristim, tako da bih vam više mogao reći šta profesionalno želim, nego šta su mi planovi.

Jedna od želja je da se nastavi ova lepa saradnja sa „Stattwerk-om ”. Istovremeno, voleo bih da zamajac dobije i program Lafarge kuća™, putem kojih promovišemo neki drugačiji način života u kući, sa boljim odnosom i prema okruženju, održivosti, energetskoj efikasnosti i samoj arhitekturi.

Šta biste savetovali studentima arhitekture?

Mnogo što šta, ali znam da je teško preneti nekome lično iskustvo. Ono što sam govorio studentima dok sam radio na fakultetu, a i sada svojim mlađim saradnicima, smatram za, možda, najvažniju poruku.

Imajte svest i savest da svaka linija, broj i slika koju napravite ima svoju životnu vrednost za nekog ko će u tom budućem prostoru da živi, radi, uživa u sportu, kulturi, da se leči...

Arhitektura nije umetnost, već skup znanja i zanata, a samo neka vrhunska dela će dobiti umetnički status.

Talenat je najmanji deo onoga što vas vodi do kvalitetnog rešenja. Znanje (ne informacija) i veliki rad vas vode do uspeha.

Uvek se trudite da se izmaknete kada vam nešto ne ide i zapitajte se da li je moguće to rešiti i na drugi način. Nemojte se ustručavati da grešite dok vežbate. Da biste postigli uspeh u bilo čemu, pa i u arhitekturi, morate provesti hiljade sati vredno radeći i istražujući.