Zelene fasade

Kao posledica porasta broja stanovnika u gradovima i nagle urbanizacije, dolazi do gubitka zelenih površina, što direktno utiče na kvalitet sredine u kojoj živimo.

Pored arhitektonskog delovanja, razni stručnjaci su ozbiljno pristupili rešavanju tog problema. Među njima je i francuski botaničar Patrik Blan (Patrick Blanc), koji je modernizovao i popularizovao zelene fasade, čime je omogućen dodatni prostor za pozicioniranje zelenih površina u gradovima u formi vertikalnih bašti.

Iako naizgled zelene fasade deluju svedeno, iza njih je instaliran kompleksan sistem koji im omogućava da funkcionišu. Iza vidljivog dela fasade, nalazi se mreža cevčica kojima se biljkama dovodi hranljivi rasvor, kao i minerali potrebni za njihov rast i razvoj. Velika pažnja se, takođe, posvećuje i odabiru biljaka u odnosu na stane sveta kao i klimatskim zonama u kojima se one postavljaju.

Pored toga što vraćaju zelenilo u grad, zelene fasade apsorbuju buku, prečišćavaju vazduh i imaju termoizolaciona svojstva.

Jedan od poznatijih projekata Patrika Blana je zelena fasada na muzeju „Quai Branly” u Parizu, koji je završen 2005. godine. Postavljanjem vertikalnih bašti, kako u enterijeru tako i u eksterijeru, poboljšan je kvalitet vazduha i postignuta manja potrošnja energije.