EU

Smanji gas: EU sistem trgovine emisijama

Sistem trgovine emisionim jedinicama EU (EU ETS) predstavlja sredstvo za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte iz industrijskog sektora (pre svega, ugljen-dioksida, azotsuboksida i perfluorokarbonata) na ekonomski efikasan način. U ovaj sistem uključeno je više od 11.000 industrijskih postrojenja i postrojenja za proizvodnju električne energije u 31 državi (svih 27 država članica EU i još Velika Britanija, Island, Norveška i Lihtenštajn). Lansiran 2005. godine, EU ETS čini jednu od ključnih tačaka politike EU u borbi protiv klimatskih promena.

„Cap” ili ograničenje, „allowances” ili emisione jedinice, kao i trgovina, ključni su termini ovog sistema.

Ograničenje predstavlja ukupnu količinu određenih gasova sa efektom staklene bašte koju mogu emitovati fabrike, elektrane i druga postrojenja u okviru sistema. Njegovu vrednost svake godine propisuje Evropske komisije i ona se tokom vremena smanjuje, što dovodi i do smanjenja emisija gasova.

Kompanije iz sistema kupuju ili dobijaju „allowances” ili emisione jedinice (jedna emisiona jedinica jednaka je jednoj toni gasova sa efektom staklene bašte). Ukupan broj emisionih jedinica koje su dostupne na tržištu je ograničen. Na kraju godine, kompanije moraju da osiguraju dovoljno emisionih jedinica kako bi pokrile svoje ukupne godišnje emisije gasova sa efektom staklene bašte. U suprotnom, plaćaju kazne. Kako bi izbegle plaćanje kazni, kompanije moraju da kupuju dodatne emisione jedinice od drugih kompanija. U slučaju da uspešno smanje godišnje emisije, višak svojih emisionih jedinica mogu da prodaju drugim kompanijama.

U suštini, kompanijama se više isplati da ulažu u obnovljive uzvore energije, kako bi pokrile svoju ukupnu godišnju emisiju gasova sa efektom staklene bašte emisionim jedinicama koje poseduju, uklopile se u godišnje ograničenje koje propisuje Evropska komisija i, pri tom, uštedele.

Cilj ovog sistema je da se, do 2030. godine, emisija gasova sa efektom staklene bašte smanji za 43%, u skladu sa Pariskim sporazumom.

Srbija, takođe, postaje deo ovog sistema! Godine 2015. pokrenut je projekat za uspostavljanje sistema za monitoring, izveštavanje i verfikaciju, neophodnog za uspešnu implementaciju EU sistema trgovine emisionim jedinicama.

Isabel Airas: Ljudi u Srbiji imaju odlične „zelene” ideje

„Climate Launchpad” je evropsko takmičenje za najbolju zelenu“ biznis ideju današnjice, koje se ove godine po prvi put održava i u Srbiji. Uoči nacionalnog finala, koje će se odviti 30. juna, razgovarali smo sa Isabel Airas, savetnicom za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije.

 

Recite nam nešto o Vašem poslovnom iskustvu.

Završila sam master studije iz menadžmenta životne sredine i prirodnih resursa. Tokom godina, radila sam na mnogobrojnim projektima koji su se bavili životnom sredinom u zemljama kao što su Nemačka, Malavi, Kolumbija, Saudijska Arabija. Prošle godine, postala sam savetnik za cirkularnu ekonomiju i klimatske promene u Centru za zaštitu životne sredine Privredne komore Srbije.

Na kojim programima trenutno radite?

Od avgusta 2016. godine, Centar za zaštitu životne sredine i cirkularnu ekonomiju radi na „Climate-KIC” projektu, koji je finansiran od strane EU. U okviru ovog projekta, sprovodimo različite aktivnosti i programe, pored „Climate Launchpad” takmičenja, tu je i „Climate-KIC Accelerator” – program obuke za mlade „zelene” startape, zatim „Pioneers into Practice“ – radna praksa za „zelene” profesionalce, kao i „Climathon”.

Isabel Airas photo

Recite nam nešto više o „Climate Launchpad” takmičenju koje upravo traje.

Cilj „Climate Launchpad-a” je da pomogne učesnicima da razviju svoje „zelene” ideje i, nadajmo se, započnu „zeleni“ biznis u budućnosti. Jedanaest timova je prošlo dvodnevnu radionicu. Tokom trajanja radionice, učesnici su naučili kako da dizajniraju prezentaciju za nacionalno finale, dobili su profesionalne komentare na svoje biznis ideje i smernice kako da ih dalje razvijaju, a, takođe, mogli su i da isprobaju svoje veštine prezentacije.

Kakvo je vaše mišljenje o zelenom" preduzetništvu u Srbiji? Koje teme najviše preokupiraju naše „zelene” preduzetnike?

„Zeleni” preduzetnici, koje sam do sada upoznala u Srbiji, bave se različitim problemima. Korišćenje recikliranih materijala je vrlo često deo njihove biznis ideje, ali osmišljavaju i tehnička rešenja, kao što su, na primer, sistem za daljinsko navodnjavanje ili novi tip solarne elektrane, kao i rešenjima u oblasti agrarnog sektora. Koliko mogu da vidim, ovde ima mnogo ljudi koji poseduju visoko tehničko znanje i imaju odlične ideje. Potrebna im je podrška kako bi razvili svoje ideje, pretvorili ih u poslovnu priliku i predstavili potencijalnim potrošačima i investitorima. Upravo je svrha „Climate Launchpad” takmičenja i ostalih „Climate-KIC” aktivnosti da im pruže podršku.

Šta najviše volite u vezi sa Srbijom?

U Srbiji ima veoma lepih predela. S jedne strane, može biti izazov kada pokušavate da stignete do određenih lokacija, ali, sa druge, to se i te kako isplati, jer možete da upoznate zemlju i njene ljude van mesta gde se kreću turisti.

Pariski sporazum

Prema dosadašnjim prognozama stručnjaka, svetu preti zagrevanje od četiri stepena i više zbog emisije gasova sa efektom staklene bašte, koji predstavljaju rezultat preovladavajućeg načina proizvodnje i potrošnje fosilnih goriva.

Zbog toga je 2015. godine, u Parizu, održana 21. konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama na kojoj je potpisan Pariski sporazum.  

Izvor: Preuzeto sa  https://en.wikipedia.org/

Izvor: Preuzeto sa https://en.wikipedia.org/

Ovaj prvi globalni sporazum o borbi protiv klimatskih promena, okupio je sve države članice pod jednim zajedničkim ciljem – postepeno smanjivanje emisije gasova sa efektom staklene bašte, kako bi globalno zagrevanje bilo ispod 2°C do 2100. godine.

Sve zemlje učesnice podstaknute su da objave svoj nacionalni doprinos u ovoj borbi. Najrazvijenije zemlje, koje su često glavni emiteri štetnih gasova, moraće da ulože i najveći napor. Tako su se sve zemlje članice EU obavezale da smanje emisiju štetnih gasova za 40% do 2030. godine. Nažalost, 1. juna, SAD je napustila Pariski sporazum.

Srbija, kao jedna od prvih zemalja u regionu Zapadnog Balkana, objavila je svoju posvećenost cilju da smanji emisiju štetnih gasova za 9,8% do 2030. godine. Razlozi za klimatsku akciju u našoj državi postojali su i bez ovog sporazuma, s obzirom na to da se Srbija, u proteklih pet godina, pokazala veoma ranjivom kada je reč o klimatskim promenama – suše 2012. godine i poplave 2014. i 2016. godine. Načini na koji Srbija planira da da svoj doprinos smanjenju emisija obuhvataju unapređenje sistema odlaganja i prerade otpada, povećanje energetske efikasnosti i upotrebu obnovljivih izvora energije, revitalizaciju i nova tehnološka rešenja u industriji, kao i unapređenje javnog prevoza, kako bi stanovništvo manje upotrebljavalo vozila koja pokreću fosilna goriva.