Nemacka

Reklama na točkovima

Socijalno preduzeće Bikuh iz Frankfurta podstiče biciklizam kao ekološki vid transporta tako što bicikliste povezuje sa oglašivačima.

Izvor: Preuzeto sa  https://www.bikuh.com/

Izvor: Preuzeto sa https://www.bikuh.com/

Srce Bikuh-a je aplikacija koja omogućava da se biciklisti i oglašivači međusobno pronađu. Samo oni koji pređu najmanje 100 kilometara mesečno ispunjavaju uslov da se registruju na ovoj aplikaciji i da izaberu kompaniju koju žele da oglašavaju. Nakon toga, reklama kompanije postavlja se na prednji točak bicikla. Pomoću aplikacije evidentiraju se rastojanja koja biciklisti prelaze, tako da novi članovi dobijaju po 10 centi za svaki pređeni kilometar, što se vremenom povećava na 20 centi. Što biciklisti više voze, više zarađuju.

Lepo, ekonomično, ekologično.

„Ecosia”

Da li ste se ikada zapitali na koji način možete da doprinesete očuvanju životne sredine dok sedite ispred svog kompjutera?

Umesto „Google-a”, koristite „Ecosia” engine za pretraživanje!

Izvor: Preuzeto sa  https://icons8.com/

Izvor: Preuzeto sa https://icons8.com/

„Ecosia”, koju je 2009. godine osnovalo socijalno preduzeće iz Berlina, 80% svojih prihoda od oglašavanja donira neprofitnim organizacijama koje se bore za očuvanje i unapređenje životne sredine. Novi fokus ove kompanije je sadnja drveća po celom svetu. Procenjuje se da se, zahvaljujući mnogobrojnim korisnicima ovog engine-a za pretraživanje, na svakih 1,7 sekundi zasadi jedno drvo negde u svetu. Prema podacima sa veb-sajta kompanije iz juna 2017. godine, zahvaljujući ovoj platformi zasađeno je 10.000.000 drveća.

Ecosia_Search_Engine.jpg

Kako da „Ecosia” postane vaš primarni engine za pretraživanje?

Jednostavno, samo u tri koraka:

1. pronađite na “Google-u” ecosia.org,

2. instalirajte besplatnu ekstenziju u veb-pregledaču koji koristite i

3. koristite ga kao bilo koji drugi engine za pretraživanje.

Najnovije aktivnosti ove kompanije možete pratiti putem njihovog bloga, Facebook stranice ili YouTube kanala.

Pasivna kuća

Pasivna kuća (nem. Passivhaus) predstavlja građevinski standard energetske efikasnosti u stambenim i sličnim objektima, koji smanjuje njihov negativni uticaj na životnu sredinu.

Glavna karakteristika ovih objekata je niska potrošnja energije prilikom grejanja ili hlađenja. U njima nema potrebe za aktivnim grejnim telima, već se oni greju „pasivno”, samo korišćenjem unutrašnjih izvora toplote, solarnih dobitaka kroz prozore, kao i minimalnog dogrevanja svežeg vazduha koji se ubacuje mehaničkim putem. Na ovaj način štedi se i do 90% energije u poređenju sa konvencionalnim zgradama.

Da bi jedna zgrada zadovoljila standard pasivne kuće, već tokom samog procesa projektovanja, vodi se računa o tome da objekat bude kompaktan i da se izbegnu složeni oblici u njegovoj konstrukciji, kao i da bude južno orijentisan (ukoliko lokacija to dozvoljava).

Izolacija i sistem ventilacije igraju ključnu ulogu u ovakvim objektima. Objekat mora da bude veoma dobro izolovan slojem termoizolacije od 20-30 cm i zaptiven vazdušnonepropusnim slojem (unutrašnja malteracija, zaptivne folije, ploče na bazi drveta, itd.). Za ventilaciju, koristi se mehanički sistem sa rekuperacijom (povraćajem toplote), koji obezbeđuje čist vazduh (bez prašine, polena, vlage i mirisa) i smanjuje toplotne gubitke. Iskorišćeni vazduh zagreva svež vazduh u izmenjivaču bez direktnog kontakta, prilikom čega se prenosi samo toplota i vlažnost.

Prvi objekti koji zadovoljavaju standard pasivne kuće izgrađeni su 1990. godine u Darmštatu, u Nemačkoj, a procenjuje se da ih danas u celom svetu ima od 15.000 do 20.000.

Veštačko Sunce

Krajem marta ove godine, German Aerospace Center (Deutsches Zentrum für Luft- und Raumfahrt) lansirao je eksperimentalni projekat „Synlight”. Ovo najveće veštačko Sunce na svetu čini 149 reflektora velike snage koji, svi zajedno, sijaju 10.000 puta jače nego Sunce na Zemlji i može da proizvede temperaturu do 3000°C.

Cilj ovog eksperimenta je da se iznađe optimalni način za dobijanje „čiste“ energije iz ekstrakcije vodonika iz vodene pare uz pomoć koncentrisane prirodne sunčeve svetlosti.

Mnogi smatraju vodonik gorivom budućnosti zbog toga što ne oslobađa ugljen-dioksid prilikom sagorevanja.

Vodonično gorivo, dobijeno na ovaj način, moglo bi onda da se koristi kao ekološko gorivo za avione i automobile.

5 boja otpada: sakupljanje otpada u Nemačkoj

Nemačka godišnje proizvede oko 40 miliona tona komunalnog otpada. 44,5% se reciklira, 37,8% se spaljuje, 17,3% se kompostira, a samo 0,4% komunalnog otpada odlazi na deponije.

Iako se sistem sakupljanja komunalnog otpada razlikuje od pokrajine do pokrajine, postoje opšta pravila koja važe za sve. Tačno određeni otpad se sakuplja u kontejner tačno određene boje: plavi, zeleni, žuti, braon i crni.

Izvor: Preuzeto sa  https://www.herten.de/

Izvor: Preuzeto sa https://www.herten.de/

U plavi kontejner ili kontejner sa plavim poklopcem sakuplja se: papirnata ili kartonska ambalaža, novine, magazini, stara hartija, papirnate kese, itd. Papirnate maramice i kuhinjski ubrusi, kao ni kartonske kutije za picu, ne pripadaju ovoj vrsti otpada.

U zeleni kontejner ili kontejner sa zelenim poklopcem treba odložiti: sve staklene boce za koje niste platili kauciju, tegle, boce za ulje, vinske boce, itd, ali bez poklopaca. Pivske boce, za koje se plaća kaucija, ne pripadaju ovoj vrsti otpada.

U žuti kontejner ili kontejner sa žutim poklopcem idu: aluminijumske konzerve, plastične kutije, tetrapak ambalaža, polistirenska ambalaža, prazne bočice od dezodoransa, itd. PET boce, za koje se plaća kaucija, ne pripadaju ovoj vrsti otpada.

Braon kontejner ili kontejner sa braon poklopcem služi za otpad organskog porekla: ostaci voća i povrća, filteri za kafu, ostaci hrane, kesice čaja, baštenski otpad, itd.

U crni/sivi kontejner odlaže se: pepeo, opušci cigareta, četke za kosu, tiganji, najlon čarape, pelene, papirnate maramice, kuhinjski ubrusi, itd. Opasan otpad, kao što su ostaci boja, insekticida, hemikalija, korozivnih proizvoda ili fluorescentnih cevi i baterija, ne pripadaju ovoj vrsti otpada.

Isabel Airas: Ljudi u Srbiji imaju odlične „zelene” ideje

„Climate Launchpad” je evropsko takmičenje za najbolju zelenu“ biznis ideju današnjice, koje se ove godine po prvi put održava i u Srbiji. Uoči nacionalnog finala, koje će se odviti 30. juna, razgovarali smo sa Isabel Airas, savetnicom za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije.

 

Recite nam nešto o Vašem poslovnom iskustvu.

Završila sam master studije iz menadžmenta životne sredine i prirodnih resursa. Tokom godina, radila sam na mnogobrojnim projektima koji su se bavili životnom sredinom u zemljama kao što su Nemačka, Malavi, Kolumbija, Saudijska Arabija. Prošle godine, postala sam savetnik za cirkularnu ekonomiju i klimatske promene u Centru za zaštitu životne sredine Privredne komore Srbije.

Na kojim programima trenutno radite?

Od avgusta 2016. godine, Centar za zaštitu životne sredine i cirkularnu ekonomiju radi na „Climate-KIC” projektu, koji je finansiran od strane EU. U okviru ovog projekta, sprovodimo različite aktivnosti i programe, pored „Climate Launchpad” takmičenja, tu je i „Climate-KIC Accelerator” – program obuke za mlade „zelene” startape, zatim „Pioneers into Practice“ – radna praksa za „zelene” profesionalce, kao i „Climathon”.

Isabel Airas photo

Recite nam nešto više o „Climate Launchpad” takmičenju koje upravo traje.

Cilj „Climate Launchpad-a” je da pomogne učesnicima da razviju svoje „zelene” ideje i, nadajmo se, započnu „zeleni“ biznis u budućnosti. Jedanaest timova je prošlo dvodnevnu radionicu. Tokom trajanja radionice, učesnici su naučili kako da dizajniraju prezentaciju za nacionalno finale, dobili su profesionalne komentare na svoje biznis ideje i smernice kako da ih dalje razvijaju, a, takođe, mogli su i da isprobaju svoje veštine prezentacije.

Kakvo je vaše mišljenje o zelenom" preduzetništvu u Srbiji? Koje teme najviše preokupiraju naše „zelene” preduzetnike?

„Zeleni” preduzetnici, koje sam do sada upoznala u Srbiji, bave se različitim problemima. Korišćenje recikliranih materijala je vrlo često deo njihove biznis ideje, ali osmišljavaju i tehnička rešenja, kao što su, na primer, sistem za daljinsko navodnjavanje ili novi tip solarne elektrane, kao i rešenjima u oblasti agrarnog sektora. Koliko mogu da vidim, ovde ima mnogo ljudi koji poseduju visoko tehničko znanje i imaju odlične ideje. Potrebna im je podrška kako bi razvili svoje ideje, pretvorili ih u poslovnu priliku i predstavili potencijalnim potrošačima i investitorima. Upravo je svrha „Climate Launchpad” takmičenja i ostalih „Climate-KIC” aktivnosti da im pruže podršku.

Šta najviše volite u vezi sa Srbijom?

U Srbiji ima veoma lepih predela. S jedne strane, može biti izazov kada pokušavate da stignete do određenih lokacija, ali, sa druge, to se i te kako isplati, jer možete da upoznate zemlju i njene ljude van mesta gde se kreću turisti.

Zeleni krovovi

Zeleni krovovi ili krovne bašte predstavljaju delimično ili potpuno prekrivene krovove građevina vegetacijom.

Zeleni krovovi sastoje se iz: sloja vegetacije, sloja mineralnog supstrata za rast vegetacije, sloja za filtriranje koji zadržava fine čestice iz supstrata, drenažnog sloja koji sakuplja višak vode, kao i zaštitnog sloja koji štiti krov od korenja i vode.

Izgradnja zelenih krovova na zgradama donosi sa sobom mnoge prednosti. Zbog toga što zimi zadržavaju toplotu, a leti rashlađuju objekat, krovne bašte predstavljaju efikasnu termoizolaciju. One smanjuju efekat urbanih toplotnih ostrva time što, tokom letnjih meseci, ohlade obližnje površine za oko 16-17°C. Krovna bašta, takođe, produžuje životni vek krova štiteći ga od ultraljubičastog zračenja, velikih temperaturnih promena i mehaničkih oštećenja (npr. grada). U zavisnosti od tipa, zeleni krovovi mogu da smanje buku u unutrašnjim prostorijama zgrade i za 40 dB.

Izvor: Preuzeto sa  https://commons.wikimedia.org/

Iako je ovaj trend prisutan u celom svetu, Nemačka je zemlja sa najviše krovnih bašti na svetu. Ponosno možemo da kažemo da je baš u Štutgartu moderna tehnologija zelenih krovova usavršena i da se baš u ovom gradu naveliko primenjuje.