SAD

Baštenske zajednice

U poslednje vreme, širom sveta, u urbanim sredinama, niču baštenske zajednice.

Baštenska zajednica (community garden) predstavlja zajednicu ljudi koji zajednički obrađuju jedno parče zemlje, na kojoj, najčešće, uzgajaju organsko povrće.

Ako ste u Njujorku, posetite najveću gradsku baštensku zajednicu na svetu - „Brooklyn Grange Farm“. Ona se trenutno prostite na krovovima dve zgrade (jedne u Kvinsu, druge u Bruklinu), na preko jednog hektara (10.000 kvadratnih metara) površine. Pored organskog povrća i lekovitog bilja, u ovom urbanom vrtu se uzgajaju i medonosne pčele. Takođe, ovde možete posetiti razne vrste edukativnih radionica, prisustvovati ukusnoj večeri, pa čak i organizovati svoje venčanje.

Izvor: Preuzeto sa  https://commons.wikimedia.org/

Više o ovoj baštenskoj zajednici i njenim aktivnostima, možete saznati putem veb-sajta, na Facebook stranici ili Instagram profilu.

Na šest sati vremenske razlike od Njujorka, u Beogradu, nalaze se „Baštalište“ i „Zdravac“.

„Baštalište“ je prva srpska baštenska zajednica, koju čine urbani baštovani koji su uspostavila zajedničku organsku baštu na samo 10 km od centrа grada, u selu Slanci. Ukoliko postanete član ove zajednice, na raspolaganju ćete imati parcelu od oko 40 kvadratnih metara zemlje za proizvodnju povrća, od marta do novembra.

„Zdravac - Centar za gradske bašte i agrokulturu“, druga je baštenska zajednica i urbana farma koja promoviše održivu poljoprivredu i bio baštovanstvo u Beogradu. Saznajte više o njima na njihovoj Facebook stranici i podržite njihov rad!

Pariski sporazum

Prema dosadašnjim prognozama stručnjaka, svetu preti zagrevanje od četiri stepena i više zbog emisije gasova sa efektom staklene bašte, koji predstavljaju rezultat preovladavajućeg načina proizvodnje i potrošnje fosilnih goriva.

Zbog toga je 2015. godine, u Parizu, održana 21. konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama na kojoj je potpisan Pariski sporazum.  

Izvor: Preuzeto sa  https://en.wikipedia.org/

Izvor: Preuzeto sa https://en.wikipedia.org/

Ovaj prvi globalni sporazum o borbi protiv klimatskih promena, okupio je sve države članice pod jednim zajedničkim ciljem – postepeno smanjivanje emisije gasova sa efektom staklene bašte, kako bi globalno zagrevanje bilo ispod 2°C do 2100. godine.

Sve zemlje učesnice podstaknute su da objave svoj nacionalni doprinos u ovoj borbi. Najrazvijenije zemlje, koje su često glavni emiteri štetnih gasova, moraće da ulože i najveći napor. Tako su se sve zemlje članice EU obavezale da smanje emisiju štetnih gasova za 40% do 2030. godine. Nažalost, 1. juna, SAD je napustila Pariski sporazum.

Srbija, kao jedna od prvih zemalja u regionu Zapadnog Balkana, objavila je svoju posvećenost cilju da smanji emisiju štetnih gasova za 9,8% do 2030. godine. Razlozi za klimatsku akciju u našoj državi postojali su i bez ovog sporazuma, s obzirom na to da se Srbija, u proteklih pet godina, pokazala veoma ranjivom kada je reč o klimatskim promenama – suše 2012. godine i poplave 2014. i 2016. godine. Načini na koji Srbija planira da da svoj doprinos smanjenju emisija obuhvataju unapređenje sistema odlaganja i prerade otpada, povećanje energetske efikasnosti i upotrebu obnovljivih izvora energije, revitalizaciju i nova tehnološka rešenja u industriji, kao i unapređenje javnog prevoza, kako bi stanovništvo manje upotrebljavalo vozila koja pokreću fosilna goriva.