Srbija

Branko Petrović: Svako može da pospremi u svom dvorištu

Branko Petrović je profesionalni ronilac na dah. Iza sebe ima više od 25 nacionalnih i svetskih rekorda u disciplini statička apneja. Trenutno drži i Ginisov rekord – proveo je pod vodom 11 minuta i 54 sekunde bez vazduha. Pored toga što je vrhunski sportista, Branko je i borac za zaštitu životne sredine.

 

Kada si počeo da se baviš ronjenjem na dah?

Sa ronjenjem sam se upoznao u ranom periodu svog detinjstva. Sa 6 godina sam dobio svoje prvo ronilačko odelo i peraje i to zaista smatram početkom mog aktivnog bavljenja ronjenjem.

U profesionalne vode sam ušao postepeno, sa dvadeset godina. Od tada se aktivno takmičim.

Koji su tvoji najveći uspesi u profesionalnoj karijeri?

Kao svoje važnije uspehe izdvojio bih svetski i Ginisov rekord u statičkoj apneji. Pored toga sam i višestruki prvak „Fazza Open‟ takmičenja, koje se održava u Dubaiju.

Ali, ipak smatram da su moj najveći uspeh moji studenti koji svakodnevno obaraju sopstvene rekorde i ostvaruju značajne rezultate na svetskim takmičenjima u ronjenju na dah.

branko-petrovic-static-apnea1.jpg

Planovi za budućnost?

Svaki sport je aktivna borba sa samim sobom. Svaki dan težite tome da budete bolji nego juče i da postignete nešto što do sada niste.

U narednom periodu imam u planu obaranje Ginisovog rekorda u statičkoj apneji na čist kiseonik, koji trenutno iznosi preko 24 minuta. Obaranjem ovog rekorda ispunio bih svoje ciljeve vezano za statičku apneju, nakon čega bih mogao da se posvetim i drugim disciplinama, poput dubinskih.

Koji je značaj pojedinca u borbi za zaštitu životne sredine?

Trebalo bi da budemo svesni da mi bez ove planete ne možemo, a da ona bez nas i te kako može. I u skladu sa tim moramo da se ponašamo.

Ovo pitanje je izuzetno važno, jer imamo obavezu da generacijama koje dolaze omogućimo istu šansu koju smo i mi imali. Svakako da pojedinac ne može da promeni svet u trenutku, ali svako može da pospremi u svom dvorištu i da na taj način doprinese zaštiti životne sredine na globalnom nivou.

Branko-petrovic-static-apnea2.jpg
branko-petrovic-static-apnea3.jpg

Zeleno ostrvo u gradu

Botanička bašta „Jevremovac“ je učionica pod otvorenim nebom i predstavlja sastavni deo Instituta za botaniku Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Osnovana  je 1874. godine na predlog Josifa Pančića.

Bašta se danas prostire na oko pet hektara na teritoriji opštine Stari grad i čini je oko 1.000 biljnih vrsta. Pored staklene bašte, herbarijuma – koji sadrži preko 150.00 herbarskih listova, kao i bogate biblioteke, jednu od atrakcija predstavlja i Japanski vrt.

Izvor: Preuzeto sa  https://commons.wikimedia.org/

Kao prostor izuzetnih prirodnih i kulturno-istorijskih vrednosti, bašta je proglašena za spomenik prirode od velikog značaja 1995. godine.

Više o „Jevremovcu“, možete saznati OVDE.

Baštenske zajednice

U poslednje vreme, širom sveta, u urbanim sredinama, niču baštenske zajednice.

Baštenska zajednica (community garden) predstavlja zajednicu ljudi koji zajednički obrađuju jedno parče zemlje, na kojoj, najčešće, uzgajaju organsko povrće.

Ako ste u Njujorku, posetite najveću gradsku baštensku zajednicu na svetu - „Brooklyn Grange Farm“. Ona se trenutno prostite na krovovima dve zgrade (jedne u Kvinsu, druge u Bruklinu), na preko jednog hektara (10.000 kvadratnih metara) površine. Pored organskog povrća i lekovitog bilja, u ovom urbanom vrtu se uzgajaju i medonosne pčele. Takođe, ovde možete posetiti razne vrste edukativnih radionica, prisustvovati ukusnoj večeri, pa čak i organizovati svoje venčanje.

Izvor: Preuzeto sa  https://commons.wikimedia.org/

Više o ovoj baštenskoj zajednici i njenim aktivnostima, možete saznati putem veb-sajta, na Facebook stranici ili Instagram profilu.

Na šest sati vremenske razlike od Njujorka, u Beogradu, nalaze se „Baštalište“ i „Zdravac“.

„Baštalište“ je prva srpska baštenska zajednica, koju čine urbani baštovani koji su uspostavila zajedničku organsku baštu na samo 10 km od centrа grada, u selu Slanci. Ukoliko postanete član ove zajednice, na raspolaganju ćete imati parcelu od oko 40 kvadratnih metara zemlje za proizvodnju povrća, od marta do novembra.

„Zdravac - Centar za gradske bašte i agrokulturu“, druga je baštenska zajednica i urbana farma koja promoviše održivu poljoprivredu i bio baštovanstvo u Beogradu. Saznajte više o njima na njihovoj Facebook stranici i podržite njihov rad!

Smanji gas: EU sistem trgovine emisijama

Sistem trgovine emisionim jedinicama EU (EU ETS) predstavlja sredstvo za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte iz industrijskog sektora (pre svega, ugljen-dioksida, azotsuboksida i perfluorokarbonata) na ekonomski efikasan način. U ovaj sistem uključeno je više od 11.000 industrijskih postrojenja i postrojenja za proizvodnju električne energije u 31 državi (svih 27 država članica EU i još Velika Britanija, Island, Norveška i Lihtenštajn). Lansiran 2005. godine, EU ETS čini jednu od ključnih tačaka politike EU u borbi protiv klimatskih promena.

„Cap” ili ograničenje, „allowances” ili emisione jedinice, kao i trgovina, ključni su termini ovog sistema.

Ograničenje predstavlja ukupnu količinu određenih gasova sa efektom staklene bašte koju mogu emitovati fabrike, elektrane i druga postrojenja u okviru sistema. Njegovu vrednost svake godine propisuje Evropske komisije i ona se tokom vremena smanjuje, što dovodi i do smanjenja emisija gasova.

Kompanije iz sistema kupuju ili dobijaju „allowances” ili emisione jedinice (jedna emisiona jedinica jednaka je jednoj toni gasova sa efektom staklene bašte). Ukupan broj emisionih jedinica koje su dostupne na tržištu je ograničen. Na kraju godine, kompanije moraju da osiguraju dovoljno emisionih jedinica kako bi pokrile svoje ukupne godišnje emisije gasova sa efektom staklene bašte. U suprotnom, plaćaju kazne. Kako bi izbegle plaćanje kazni, kompanije moraju da kupuju dodatne emisione jedinice od drugih kompanija. U slučaju da uspešno smanje godišnje emisije, višak svojih emisionih jedinica mogu da prodaju drugim kompanijama.

U suštini, kompanijama se više isplati da ulažu u obnovljive uzvore energije, kako bi pokrile svoju ukupnu godišnju emisiju gasova sa efektom staklene bašte emisionim jedinicama koje poseduju, uklopile se u godišnje ograničenje koje propisuje Evropska komisija i, pri tom, uštedele.

Cilj ovog sistema je da se, do 2030. godine, emisija gasova sa efektom staklene bašte smanji za 43%, u skladu sa Pariskim sporazumom.

Srbija, takođe, postaje deo ovog sistema! Godine 2015. pokrenut je projekat za uspostavljanje sistema za monitoring, izveštavanje i verfikaciju, neophodnog za uspešnu implementaciju EU sistema trgovine emisionim jedinicama.

Isabel Airas: Ljudi u Srbiji imaju odlične „zelene” ideje

„Climate Launchpad” je evropsko takmičenje za najbolju zelenu“ biznis ideju današnjice, koje se ove godine po prvi put održava i u Srbiji. Uoči nacionalnog finala, koje će se odviti 30. juna, razgovarali smo sa Isabel Airas, savetnicom za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije.

 

Recite nam nešto o Vašem poslovnom iskustvu.

Završila sam master studije iz menadžmenta životne sredine i prirodnih resursa. Tokom godina, radila sam na mnogobrojnim projektima koji su se bavili životnom sredinom u zemljama kao što su Nemačka, Malavi, Kolumbija, Saudijska Arabija. Prošle godine, postala sam savetnik za cirkularnu ekonomiju i klimatske promene u Centru za zaštitu životne sredine Privredne komore Srbije.

Na kojim programima trenutno radite?

Od avgusta 2016. godine, Centar za zaštitu životne sredine i cirkularnu ekonomiju radi na „Climate-KIC” projektu, koji je finansiran od strane EU. U okviru ovog projekta, sprovodimo različite aktivnosti i programe, pored „Climate Launchpad” takmičenja, tu je i „Climate-KIC Accelerator” – program obuke za mlade „zelene” startape, zatim „Pioneers into Practice“ – radna praksa za „zelene” profesionalce, kao i „Climathon”.

Isabel Airas photo

Recite nam nešto više o „Climate Launchpad” takmičenju koje upravo traje.

Cilj „Climate Launchpad-a” je da pomogne učesnicima da razviju svoje „zelene” ideje i, nadajmo se, započnu „zeleni“ biznis u budućnosti. Jedanaest timova je prošlo dvodnevnu radionicu. Tokom trajanja radionice, učesnici su naučili kako da dizajniraju prezentaciju za nacionalno finale, dobili su profesionalne komentare na svoje biznis ideje i smernice kako da ih dalje razvijaju, a, takođe, mogli su i da isprobaju svoje veštine prezentacije.

Kakvo je vaše mišljenje o zelenom" preduzetništvu u Srbiji? Koje teme najviše preokupiraju naše „zelene” preduzetnike?

„Zeleni” preduzetnici, koje sam do sada upoznala u Srbiji, bave se različitim problemima. Korišćenje recikliranih materijala je vrlo često deo njihove biznis ideje, ali osmišljavaju i tehnička rešenja, kao što su, na primer, sistem za daljinsko navodnjavanje ili novi tip solarne elektrane, kao i rešenjima u oblasti agrarnog sektora. Koliko mogu da vidim, ovde ima mnogo ljudi koji poseduju visoko tehničko znanje i imaju odlične ideje. Potrebna im je podrška kako bi razvili svoje ideje, pretvorili ih u poslovnu priliku i predstavili potencijalnim potrošačima i investitorima. Upravo je svrha „Climate Launchpad” takmičenja i ostalih „Climate-KIC” aktivnosti da im pruže podršku.

Šta najviše volite u vezi sa Srbijom?

U Srbiji ima veoma lepih predela. S jedne strane, može biti izazov kada pokušavate da stignete do određenih lokacija, ali, sa druge, to se i te kako isplati, jer možete da upoznate zemlju i njene ljude van mesta gde se kreću turisti.

Cirkularna ekonomija

Zamislite sledeću situaciju: kupili ste višnje, niste ih pojeli na vreme i one su počele da prezrevaju. Šta ćete uraditi? Imate dve opcije – da ih bacite ili da napravite kolač.

Sada posmatrajmo to u ekonomskim terminima. Ako bacite višnje, vi ste primenili principe linearnog modela privrede. Ako napravite kolač od njih, primenili ste jedan novi model privređivanja, koji se zove cirkularna ekonomija.

Cirkularna ekonomija je suprotnost dosadašnjem linearnom modelu privrede u kojoj je glavni princip „uzmi – iskoristi – baci“, koji podrazumeva nekontrolisano iskorišćavanje prirodnih resursa i protok materijala od fabrike preko korisnika do deponije. Cirkularna ekonomija nudi novi model „proizvod – otpad - proizvod“, u kome se potencira što veća ponovna upotreba materijala iz proizvoda koji su završili svoj „životni ciklus” i što manje korišćenje novih resursa. Ovaj ekonomski model se zalaže za smanjivanje stvaranja otpada, njegovu ponovnu upotrebu putem reciklaže i stvaranje energije iz otpada.

Cirkularna ekonomija predstavlja veliku šansu za Srbiju, koja trpi posledice dugogodišnjeg privređivanja zasnovanog na linearnoj ekonomiji, kao što su hiljade divlјih smetlišta, mali broj sanitarnih regionalnih deponija, kao i niski procenat recikliranog otpada.

U svetlu svega rečenog, da li biste radije bacili prezrele višnje ili ih iskoristili za kolač?

Pariski sporazum

Prema dosadašnjim prognozama stručnjaka, svetu preti zagrevanje od četiri stepena i više zbog emisije gasova sa efektom staklene bašte, koji predstavljaju rezultat preovladavajućeg načina proizvodnje i potrošnje fosilnih goriva.

Zbog toga je 2015. godine, u Parizu, održana 21. konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama na kojoj je potpisan Pariski sporazum.  

Izvor: Preuzeto sa  https://en.wikipedia.org/

Izvor: Preuzeto sa https://en.wikipedia.org/

Ovaj prvi globalni sporazum o borbi protiv klimatskih promena, okupio je sve države članice pod jednim zajedničkim ciljem – postepeno smanjivanje emisije gasova sa efektom staklene bašte, kako bi globalno zagrevanje bilo ispod 2°C do 2100. godine.

Sve zemlje učesnice podstaknute su da objave svoj nacionalni doprinos u ovoj borbi. Najrazvijenije zemlje, koje su često glavni emiteri štetnih gasova, moraće da ulože i najveći napor. Tako su se sve zemlje članice EU obavezale da smanje emisiju štetnih gasova za 40% do 2030. godine. Nažalost, 1. juna, SAD je napustila Pariski sporazum.

Srbija, kao jedna od prvih zemalja u regionu Zapadnog Balkana, objavila je svoju posvećenost cilju da smanji emisiju štetnih gasova za 9,8% do 2030. godine. Razlozi za klimatsku akciju u našoj državi postojali su i bez ovog sporazuma, s obzirom na to da se Srbija, u proteklih pet godina, pokazala veoma ranjivom kada je reč o klimatskim promenama – suše 2012. godine i poplave 2014. i 2016. godine. Načini na koji Srbija planira da da svoj doprinos smanjenju emisija obuhvataju unapređenje sistema odlaganja i prerade otpada, povećanje energetske efikasnosti i upotrebu obnovljivih izvora energije, revitalizaciju i nova tehnološka rešenja u industriji, kao i unapređenje javnog prevoza, kako bi stanovništvo manje upotrebljavalo vozila koja pokreću fosilna goriva.

LEED sertifikacija zelene gradnje

LEED, skraćeno od „Leadership in Energy and Environmental Design“, jedan je od najpopularnijih programa sertifikacije zelene gradnje koji se koristi širom sveta. Razvijen od strane neprofitne organizacije „U.S. Green Building Council“ 1994. godine, LEED obuhvata nekoliko sistema ocenjivanja projektovanja, izgradnje, upravljanja i održavanja zelenih zgrada, kuća i zajednica.

Postoji pet različitih kategorija za koje se dodeljuje LEED sertifikat:

1. za spoljašnji dizajn i konstrukciju;

2. za unutrašnji dizajn i konstrukciju;

3. za postojeće zgrade u kojima se vrši unapređenje rada ili konstrukcije;

4. za održiva naselja i

5. za porodične kuće.

Da bi objekat mogao biti nosilac LEED sertifikata, potrebno je da sakupi određeni broj bodova. Maksimalni broj bodova je 100. Bodovanje se vrši u šest kategorija: održiva lokacija, efikasna upotreba vode, energetske karakteristike zgrade, korišćenje održivih građevinskih materijala i smanjenje otpada, kvalitet životne sredine u zatvorenom prostoru i inovacija u dizajnu.

Na osnovu ostvarenih bodova, objekti se mogu kvalifikovati za jedan od četiri nivoa sertifikacije:

1. osnovni LEED sertifikat za objekte koji imaju od 45 do 49 bodova;

2. srebrni LEED sertifikat za objekte koji imaju od 50 do 59 bodova;

3. zlatni LEED sertifikat za objekte koji imaju od 60 do 79 bodova i

4. platinasti LEED sertifikat za objekte koji imaju 80 ili više bodova.

LEED sertifikacija se primenjuje u preko 40 zemalja sveta, pa i u Srbiji, gde je nekoliko desetina objekata već steklo neki od LEED sertifikata.

Hajde da recikliramo kod kuće

Sigurno znate da većinu stvari koje koristimo u svakodnevnom životu možemo da recikliramo. Samo pogledajte oko sebe – plastika, staklo, karton, gvožđe, keramika, elektronski otpad...

Recikliranje kod kuće može biti lako, kada znate kako. Pažljivi odabir proizvoda koje kupujete je prvi korak ka efikasnoj reciklaži. Proizvodi koji se najlakše mogu reciklirati su staklene tegle i konzerve. Ako niste sigurni koji su to proizvodi, samo potražite oznaku „eco-friendly“ na pakovanju.

Preko 80 milijardi aluminijumskih konzervi se iskoristi svake godine širom sveta, a recikliranjem samo jedne limenke uštedi se količina energije dovoljna za trosatni rad vašeg televizora.

Izvor: Preuzeto sa  http://www.moody.af.mil/

Izvor: Preuzeto sa http://www.moody.af.mil/

Vazdušno zagađenje prilikom proizvodnje recikliranog papira je 70% manje nego prilikom proizvodnje običnog papira. Zato, ako u kući imate stare novine, koverte, fascikle, imenike, stari karton, papirnu ambalažu od mleka, sokova, kartonski deo rolni toalet papira, kutije od pice, salvete, samo potražite najbliži kontejner za reciklažu papira i stvar je rešena!