biljke

Biorazgradive lizalice

Radost ne mora da se završi kada sladak ukus u ustima nestane. Sada, nakon što pojedete lizalicu, možete da je zasadite.

„Amborella Organics“ je kompanija specijalizovana za proizvodnju organskih lizalica, koje dolaze u spoju ukusa vanile i hibiskusa, ruzmarina i mente, lavande i limunove trave, kao i u drugim neobičnim kombinacijama. Seme, koje je smešteno u biorazgradivom štapiću napravljenom od recikliranog papira, odgovara ukusu lizalice. Štapić zasadite, zalivate i posle određenog vremena dobijete biljku baš po svom ukusu.

Zasadi olovku

Prema procenama, godišnje se proda oko 14 milijardi grafitnih olovaka, a kada se istroše, većina njih završi u otpadu.

Ali šta ako biste mogli da ih zasadite?

Danska kompanija „Sprout“ proizvodi seriju grafitnih olovaka u čijim se donjim delovima, na mestima na kojima je obično gumica, nalaze specijalne kapsule sa semenima petnaestak različitih vrsta cveća, začinskog bilja i povrća. Čeri paradajz, lavanda, peršun, korijander, bosiljak ili lavanda - na vama je da izaberete! Potrebno je samo da olovku posadite u saksiju sa zemljom, da je svakodnevno zalivate i, nakon sedam dana, zrna će početi da klijaju.

 „Coca-Cola“, „Toyota“ i „Ikea“ samo su neki od svetskih brendova koji su „Sprout“ uvrstili u svoj promotivni materijal.

Eko „Lego“

Najpoznatija fabrika igračaka „Lego“ pridružila se svetskoj borbi za očuvanje životne sredine i, krajem godine, izbaciće na tržište seriju figurica napravljenih od „zelene“ plastike.

„Zelena“ plastika ili bioplastika proizvodi se uglavnom od biljaka kao što su šećerna trska, pšenica, kukuruz ili krompir, ali isto tako i iz biljnih ulja.

„Lego-vu“ novu eko-kolekciju činiće figurice poput lišća, žbunja i drveća, u potpunosti izrađenih od bioplastike, dobijene iz šećerne trske.

Kolekcija eko-figurica predstavlja deo napora ove čuvene danske porodične kompanije da, do 2030. godine, poveća upotrebu održivih materijala u proizvodnji i pakovanju svojih čuvenih proizvoda.

Paulovnija – „princezino“ drvo

Poznata kao „princezino“ ili „carsko“ drvo, paulovnija potiče iz Kine, ali je danas rasprostranjena i u Japanu, Evropi i Severnoj Americi. Kao najbrže rastuće drvo na svetu, do svoje pete godine može da naraste i do 20 metara.

Izvor: Preuzeto sa  https://commons.wikimedia.org/

Sadnja paulovnije može imati mnoge pozitivne efekte na životnu sredinu.

Tolerantno na zagađenja, lišće paulovnije upija deset puta više ugljen-dioksida od listova drugih vrsta drveća, dok njen koren izvlači teške metale iz zemlje i sprečava eroziju terena. Zbog toga što može da raste i u oblastima s niskim kvalitetom zemljišta, paulovnija je izuzetno pogodna za pošumljavanje ugroženih predela širom sveta.

Zeleno ostrvo u gradu

Botanička bašta „Jevremovac“ je učionica pod otvorenim nebom i predstavlja sastavni deo Instituta za botaniku Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Osnovana  je 1874. godine na predlog Josifa Pančića.

Bašta se danas prostire na oko pet hektara na teritoriji opštine Stari grad i čini je oko 1.000 biljnih vrsta. Pored staklene bašte, herbarijuma – koji sadrži preko 150.00 herbarskih listova, kao i bogate biblioteke, jednu od atrakcija predstavlja i Japanski vrt.

Izvor: Preuzeto sa  https://commons.wikimedia.org/

Kao prostor izuzetnih prirodnih i kulturno-istorijskih vrednosti, bašta je proglašena za spomenik prirode od velikog značaja 1995. godine.

Više o „Jevremovcu“, možete saznati OVDE.

Najveća vertikalna bašta na svetu

Zgrada „Santalaia” jedna je od najvećih vertikalnih bašti na svetu i nalazi se u Bogoti, u Kolumbiji. Sa preko 3.100 kvadratnih metara prekrivenih biljkama, ova zgrada može da proizvede kiseonik za više od 3.100 ljudi svake godine i filtrira 2.000 tona štetnih gasova.

Izvor: Preuzeto sa  http://groncol.com/

Izvor: Preuzeto sa http://groncol.com/

Poznata i kao „zeleno srce Bogote“, ova stambena zgrada predstavlja rezultat saradnje biologa i botaničara Ignacija Solane (Ignacio Solano) osnivača kompanije „Paisajismo Urbano”, koja projektuje zelene zidove, krovove i fasade, i firme „Groncol”, takođe specijalizovane za projektovanjue zelenih krovova.

U vertikalnoj bašti je zasađeno 115.000 biljaka, koje imaju mnogobrojne pozitivne efekte na ljude i na okolinu.  

Projekat je završen 2015. godine.

Praznično ulepšavanje

Ovih dana, ograda „Stattwerk” zgrade dobila je novo praznično ruho, koje su osmislili i izveli studenti digitalnih umetnosti Fakulteta za medije i komunikacije u Beogradu.

O tome gde su našli inspiraciju i šta su hteli da postignu, pričali smo sa Ivanom, Milošem, Tamarom, Sarom, Markom, Janom i Aleksom.

stattwerk.jpg

Miloš Nikolić: „Glavna inspiracija za dizajn printa na ogradi bio nam je život biljaka, njihovo stanište i odnos koji one imaju sa svojom okolinom. Svaka biljka se bori za svoj prostor, za vidljivost, zarad nastavljanja svog života i života biotopa u kom se nalazi.“

Ivana Miljković: „Biotop je stanište čiji su žitelji međusobno vrlo snažno povezani i njihova dobrobit je zavisna od sklada u kom žive. Grad, dakle, jeste jedan takav biotop.”

Tamara Tasić: „Hteli smo da napravimo šumu različitih biljaka i stvorenja koja će biti u kontrastu sa „šumom” trenutnog stanja na Zelenom vencu.”

stattwerk.jpg
stattwerk.jpg

Jana Bjelica: „U „Stattwerk” zgradi smo videli arhitekturu kao osnovni i neposredni vid oblikovanja čovekove sredine, kao i jedan od najvažnijih faktora koji utiču na društveno ponašanje i način razmišljanja.”

Marko Granić: „Naš cilj je bio da jasnim vizuelnim jezikom ukažemo na „zelenu” transformaciju jednog zagađenog dela grada i podignemo svest o dobrobitima koje ona donosi.”

Sara Stošić: „Dizajn printa ograde samo je početak cele priče o zelenoj oazi koja raste iz betona i sivila.”

Aleksa Vitorović: „Gde god nađeš zgodna mesta, tu drvo posadi!/A drvo je blagodarno pa će da nagradi,/nagradiće izobiljem hlada, ploda svog,/nagradiće bilo tebe bilo brata tvog.

Bašta u boci

Želite da oplemenite svoj životni prostor? Napravite sami dekorativni terarijum za biljke u staklenoj boci.

Terarijumi su male bašte sa zemljom i biljkama koje se smeštaju unutar zatvorene posude i u kojima se stvara samoodrživi ekosistem.

Izvor: Preuzeto sa  http://spruitje.nu/

Izvor: Preuzeto sa http://spruitje.nu/

Terarijumi holandskog dizajnera Jonala van der Slota (Jonael van der Sloot), osnivača brenda „Spruitje“ (mali izdanci na holandskom), inspirisani su estetikom 70-tih i filmovima naučne fantastike i predstavljaju rezultat ogromne ljubavi prema prirodi i godina eksperimentisanja.

Izvor: Preuzeto sa  http://www.modernehippies.nl/
Izvor: Preuzeto sa  https://www.ilovemyinterior.nl/

A ukoliko želite da sami napravite svoj terarijum, potrebno je:

- da na dno staklene posude (dovoljno velike da omogući da biljke rastu) stavite šljunak ili sitno kamenje

- dodate aktivni ugalj i zemlju

- stavite biljke po izboru (preporučuju se spororastuće močvarne vrste i sve vrste mahovina)

- dodate đubrivo i zalijete biljke.

Voda koja ispari se kondenzuje na zidove posude, zatim niz njih sliva i ponovo vlaži zemlju. Sve materije konstantno kruže i tako omogućavaju da ovi mali svetovi budu samoodrživi.

Bio-ruter: „Bioo Pass”

Da kućne biljke mogu da povoljno utiču na kvalitet vazduha koji udišemo, to smo znali. Ali da mogu i da nas povežu na internet, to nismo. Do sada.

Španska kompanija „Arkyne Technologies”, koja se bavi inovacijama u oblasti obnovljivih izvora energije, telekomunikacija i razvoja softvera, osmislila je „Bioo Pass”.

Izvor: Preuzeto sa  https://www.homify.com.mx/

„Bioo Pass” je saksija koja omogućava jednostavan i brz način povezivanja vašeg android mobilnog telefona na Wi-Fi mrežu uz pomoć NFC tehnologije (sličnoj Bluetoooth tehnologiji). Sistem koristi električnu energiju iz telefona kao glavni ulaz za Wi-Fi kako bi se sprečili padovi u napajanju i, time, omogućilo nesmetano funkcionisanje proizvoda.

Kako funkcioniše?

U „Bioo Pass“ saksiju sipate malo vode, stavite zemlju i biljku. Bakterije razgrađuju supstance koje su proizvod metabolizma biljke, čime se oslobađaju elektroni. Oni se skladište i koriste da bi se pokrenulo strujno kolo NFC čipa.

Kako da „programirate“ svoju „Bioo Pass“ saksiju?

Uključite telefon, idete u „Settings“, kliknete na „Wi-Fi“, izaberete željenu Wi-Fi mrežu (npr. onu koju koristite u svojoj kući), držite dugo dok se ne pojavi opcija „Write to NFC tag“, ukucate lozinku svog rutera i prinesete telefon NFC čipu (Wi-Fi simbol) na saksiji. I to je sve!

Sledeći put, kada vam prijatelji dođu u goste, dovoljno je da prinesu svoj android telefon „Bioo Pass“ saksiji i biće automatski ulogovani na vašu kućnu Wi-Fi mrežu. Bez lozinke.

O drugim inovativnim „Bioo“ proizvodima, saznajte više na njihovom veb-sajtu ili Facebook stranici.

Rajski vrtovi: „Dubai Miracle Garden”

Zamislite vrt sa preko 100 miliona cvetova. Usred pustinje. Taj vrt nije fatamorgana, već „Dubai Miracle Garden”.

Otvoren na Dan zaljubljenih 2013. godine, na više od 72.000 kvadratnih metara, „Dubai Miracle Garden” predstavlja najveći prirodni cvetni vrt na svetu. Uzimajući u obzir temperature koje u Ujedinjenim Arapskim Emiratima dostižu i do 50°C, vrt je zatvoren u periodu od juna do septembra.

Različite kreacije poput srca, dvoraca, mostova, piramida, pa čak i aviona od cveća, pružaju posetiocima nezaboravno iskustvo uživanja u najrazličitijim bojama i mirisima. Umetnički dizajn i raznovrsne skulpture menjaju se svake sezone, tako da nećete posetiti isto mesto dve godine zaredom.

Cveće se održava ponovnom upotrebom otpadnih voda, metodom „kap po kap“, čime se gubici vode svode na minimum.

U ovom slučaju, slike zaista govore više od reči. Posetite Facebook stranicu ili Instagram profil „Dubai Miracle Garden-a” i priredite sebi pravi odmor za oči.

Čistiji vazduh na saksiju od nas

Kako mnogobrojna istraživanja pokazuju, kvalitet vazduha koji svakodnevno udišemo u zatvorenim prostorijama nije najbolji za naše zdravlje. Ali to je lako promeniti, jer je rešenje samo na saksiju od nas!

Sobne biljke, pored toga što ulepšavaju svaki prostor u kome se nalaze, apsorbuju ugljen-dioksid, oslobađaju kiseonik i eliminišu značajne količine toksičnih čestica iz vazduha.

Evo nekoliko predloga za prave male prirodne filtere vazduha.

House plants

Zeleni ljiljan, hlorofitum ili pauk-biljka (Chlorophytum comosum) odlično upija otrove iz vazduha kao što su formaldehid (koji se nalazi u papirnim maramicama i sintetičkim vlaknima), ugljen-monoksid i benzen (koji se nalazi u izduvnim gasovima). Jedna saksija ove biljke može da prečisti prostor od 200 kvadratnih metara. Idealna za kancelarije.

Aloe vera upija formaldehid i višak ugljen-dioksida i značajno podiže nivo kiseonika u prostoru. Samo jedna saksija ima isti učinak kao devet bioloških prečišćivača vazduha.

Zlatni puzavac ili đavolji bršljan (Epipremnum aureum) je odičan izbor za prostorije u kojima se konzumiraju cigarete, jer filtrira duvanski dim. Takođe, čisti vazduh od benzena i formaldehida.

Bršljan (Hedera helix) uklanja 60% plesni iz vazduha za samo šest sati od stavljanja u prostor. Takođe, uništava i gljivice.

House plants

Ljiljan mira (Spathiphyllum) odlično filtrira otrove iz vazduha, kao što su benzen, formaldehid i trihloretilen. Takođe, prečišćava alkohole i aceton iz vazduha.

Svekrvin jezik (Sansevieria trifasciata) poznat je kao biljka koja proizvodi najviše kiseonika, posebno noću, pa se preporučuje za spavaće sobe.

Fikus gumijevac (Ficus elastica) posebno je delotvoran u prečišćavanju vazduha od formaldehida. Takođe, uklanja štetne mikroorganizme i isparenja iz okruženja.

Kućna paprat (Nephrolepis exaltata) savršen je izbor za osobe koje imaju problema sa suvom kožom, jer pored toga što eliminiše različite tipove toksina, doprinosi i vlaženju vazduha. Idealna je za prostorije u kojima nema previše prirodne svetlosti.

„Jabuka” iz Singapura

Krajem maja ove godine, u Singapuru, kompanija „Apple” otvorila je svoju prvu radnju u jugoistočnoj Aziji, prigodno nazvana „Apple Orchard Road“ (orchard=voćnjak).

Arhitekte iz Foster + Partners projektovali su zgradu sa snažnim akcentom na povezivanje sa prirodom.

Izvor: Preuzeto sa  https://www.apple.com/

Izvor: Preuzeto sa https://www.apple.com/

Prvi utisak o zgradi dobija se sa širokog trotoara na kome je zasađeno osam stabala. Šesnaest stabala u samom enterijeru nastavlja asocijaciju na voćnjak iz eksterijera. Staklena fasada na ulazu, visoka 14 metara, briše granicu između spoljašnjosti i unutrašnjosti. Velika nadstrešnica nad ulazom osmišljena je kao zaštita od jakog, tropskog sunca ili sklonište od kiše. U enterijeru dominira impresivno, dvostruko, zakrivljeno stepenište od italijanskog mermera, kao i ogromni ekran, dimenzija deset puta četiri metra.

Potpuni prelazak na obnovljive izvore energije jedna je od značajnijih posebnosti singapurske radnje. Solarni paneli na krovu proizvode električnu energiju potrebnu za napajanje i funkcionisanje zgrade.

Otvaranje „Apple Orchard Road-a“ čini prekretnicu u dizajnu, organizaciji i energetskoj efikasnosti „Apple-ovih“ radnji i predstavlja primer kako će sve prodavnice širom sveta izgledati u bliskoj budućnosti.

Zelene fasade

Kao posledica porasta broja stanovnika u gradovima i nagle urbanizacije, dolazi do gubitka zelenih površina, što direktno utiče na kvalitet sredine u kojoj živimo.

Pored arhitektonskog delovanja, razni stručnjaci su ozbiljno pristupili rešavanju tog problema. Među njima je i francuski botaničar Patrik Blan (Patrick Blanc), koji je modernizovao i popularizovao zelene fasade, čime je omogućen dodatni prostor za pozicioniranje zelenih površina u gradovima u formi vertikalnih bašti.

Iako naizgled zelene fasade deluju svedeno, iza njih je instaliran kompleksan sistem koji im omogućava da funkcionišu. Iza vidljivog dela fasade, nalazi se mreža cevčica kojima se biljkama dovodi hranljivi rasvor, kao i minerali potrebni za njihov rast i razvoj. Velika pažnja se, takođe, posvećuje i odabiru biljaka u odnosu na stane sveta kao i klimatskim zonama u kojima se one postavljaju.

Pored toga što vraćaju zelenilo u grad, zelene fasade apsorbuju buku, prečišćavaju vazduh i imaju termoizolaciona svojstva.

Jedan od poznatijih projekata Patrika Blana je zelena fasada na muzeju „Quai Branly” u Parizu, koji je završen 2005. godine. Postavljanjem vertikalnih bašti, kako u enterijeru tako i u eksterijeru, poboljšan je kvalitet vazduha i postignuta manja potrošnja energije.

„Zeleni” arhitekta: Vensan Kalbo

Belgijski arhitekta Vensan Kalbo (Vincent Callebaut) jedan je od najangažovanijih i najuspešnijih arhitekata na polju zelene arhitekture. Dobitnik je najprestižnijih nagrada za projekte iz ove oblasti i planiranja održivih gradova. Živi i radi u Parizu.

Godine 2015. objavio je svoj projekat pod nazivom „Paris Smart City 2050”, u kome je predstavio svoju viziju održivog „Grada svetlosti“, s ciljem da se do 2050. godine redukuje emisija 75% gasova koji dovode do efekta staklene bašte.

Jedan od njegovih trenutno aktuelnih projekata, pod nazivom „Agora Garden”, trenutno je u izgradnji u glavnom gradu Tajvana, Tajpeju.

Izvor: Preuzeto sa  http://vincent.callebaut.org/

Projekat „Agora Garden” predstavlja održivi i ekološki rezidencijalni objekat, kojim se pokušava uspostavljanje organske veze između čoveka i prirode. Projektom je planirana sadnja 23.000 stabala drveća i drugog rastinja, čime se predviđa apsorbovanje 130 tona ugljen-dioksida na godišnjem nivou, što je ekvivalentno zagađenju koje proizvede 27 automobila za isto vreme. U objektu su projektovani apartmani koji će koristiti prirodno dnevno svetlo i ventilaciju. Na krovu će biti postavljeni solarni paneli za proizvodnju energije. Takođe, kišnica i druge otpadne vode će se prečišćavati i ponovo koristiti.