cirkularna ekonomija

Biciklistička staza od plastike

Prva plastična biciklistička staza u svetu napravljena isključivo od recikliranih boca, čaša i plastičnih pakovanja otvorena je u holandskom gradu Zvole.

Izrađena od 500.000 plastičnih poklopaca i 218.000, plastičnih čaša, staza dugačka 30 metara ima za cilj smanjenje miliona tona odbačene plastike, i očekuje se da bude tri do pet puta izdržljivija od standardnih staza.

Ovaj pilot projekat, iza kojeg stoje idejni tvorci An Kudstal (Anne Koudstaal) i Simon Joritsma (Simon Jorritsma), predstavlja bitan korak prema održivim saobraćajnicama.

Staza sadrži senzore za praćenje performansi puta, uključujući temperaturu i broj biciklista koji je koriste, a takođe je dizajnirana tako da odvodi kišnicu.

Holandska vlada ulaže napore u ostvarenje cilja da do 2030. godine prepolovi upotrebu sirovina, kao i da ubrza primenu cirkularne ekonomije.

Otvaranje druge biciklističke staze očekuje se u novembru u selu Githorn, poznatom kao „Venecija Holandije“.

Zelena tehnologija

Ekološka, „čista“ ili „zelena“ tehnologija ima za cilj očuvanje životne sredine kroz širok spektar tehnoloških i tehničkih rešenja za:

  • proizvodnju i skladištenje energije iz obnovljivih izvora (sunce, voda, vetar, geotermalna i bio energija),

  • održivo upravljanje otpadom,

  • održivo upravljanje vodom,

  • održivu mobilnost (npr. alternativna goriva, električna vozila)

  • efikasno korišćenje resursa i materijala (npr. novi materijali, održivi dizajn) i

  • energetsku efikasnost (npr. energetski efikasne zgrade).

Izvor: Preuzeto sa  https://pixabay.com/

Izvor: Preuzeto sa https://pixabay.com/

Dostignuća „zelene“ tehnologije su brojna – od solarnih panela, vetroturbina, geotermalnih pumpi, bioreaktora, preko toaleta za kompostiranje, sve do piezoelektričnih podova, papirnatih biorazgradivih baterija i 3D štampača koji koriste pesak.

Isabel Airas: Ljudi u Srbiji imaju odlične „zelene” ideje

„Climate Launchpad” je evropsko takmičenje za najbolju zelenu“ biznis ideju današnjice, koje se ove godine po prvi put održava i u Srbiji. Uoči nacionalnog finala, koje će se odviti 30. juna, razgovarali smo sa Isabel Airas, savetnicom za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije.

 

Recite nam nešto o Vašem poslovnom iskustvu.

Završila sam master studije iz menadžmenta životne sredine i prirodnih resursa. Tokom godina, radila sam na mnogobrojnim projektima koji su se bavili životnom sredinom u zemljama kao što su Nemačka, Malavi, Kolumbija, Saudijska Arabija. Prošle godine, postala sam savetnik za cirkularnu ekonomiju i klimatske promene u Centru za zaštitu životne sredine Privredne komore Srbije.

Na kojim programima trenutno radite?

Od avgusta 2016. godine, Centar za zaštitu životne sredine i cirkularnu ekonomiju radi na „Climate-KIC” projektu, koji je finansiran od strane EU. U okviru ovog projekta, sprovodimo različite aktivnosti i programe, pored „Climate Launchpad” takmičenja, tu je i „Climate-KIC Accelerator” – program obuke za mlade „zelene” startape, zatim „Pioneers into Practice“ – radna praksa za „zelene” profesionalce, kao i „Climathon”.

Isabel Airas photo

Recite nam nešto više o „Climate Launchpad” takmičenju koje upravo traje.

Cilj „Climate Launchpad-a” je da pomogne učesnicima da razviju svoje „zelene” ideje i, nadajmo se, započnu „zeleni“ biznis u budućnosti. Jedanaest timova je prošlo dvodnevnu radionicu. Tokom trajanja radionice, učesnici su naučili kako da dizajniraju prezentaciju za nacionalno finale, dobili su profesionalne komentare na svoje biznis ideje i smernice kako da ih dalje razvijaju, a, takođe, mogli su i da isprobaju svoje veštine prezentacije.

Kakvo je vaše mišljenje o zelenom" preduzetništvu u Srbiji? Koje teme najviše preokupiraju naše „zelene” preduzetnike?

„Zeleni” preduzetnici, koje sam do sada upoznala u Srbiji, bave se različitim problemima. Korišćenje recikliranih materijala je vrlo često deo njihove biznis ideje, ali osmišljavaju i tehnička rešenja, kao što su, na primer, sistem za daljinsko navodnjavanje ili novi tip solarne elektrane, kao i rešenjima u oblasti agrarnog sektora. Koliko mogu da vidim, ovde ima mnogo ljudi koji poseduju visoko tehničko znanje i imaju odlične ideje. Potrebna im je podrška kako bi razvili svoje ideje, pretvorili ih u poslovnu priliku i predstavili potencijalnim potrošačima i investitorima. Upravo je svrha „Climate Launchpad” takmičenja i ostalih „Climate-KIC” aktivnosti da im pruže podršku.

Šta najviše volite u vezi sa Srbijom?

U Srbiji ima veoma lepih predela. S jedne strane, može biti izazov kada pokušavate da stignete do određenih lokacija, ali, sa druge, to se i te kako isplati, jer možete da upoznate zemlju i njene ljude van mesta gde se kreću turisti.

Cirkularna ekonomija

Zamislite sledeću situaciju: kupili ste višnje, niste ih pojeli na vreme i one su počele da prezrevaju. Šta ćete uraditi? Imate dve opcije – da ih bacite ili da napravite kolač.

Sada posmatrajmo to u ekonomskim terminima. Ako bacite višnje, vi ste primenili principe linearnog modela privrede. Ako napravite kolač od njih, primenili ste jedan novi model privređivanja, koji se zove cirkularna ekonomija.

Cirkularna ekonomija je suprotnost dosadašnjem linearnom modelu privrede u kojoj je glavni princip „uzmi – iskoristi – baci“, koji podrazumeva nekontrolisano iskorišćavanje prirodnih resursa i protok materijala od fabrike preko korisnika do deponije. Cirkularna ekonomija nudi novi model „proizvod – otpad - proizvod“, u kome se potencira što veća ponovna upotreba materijala iz proizvoda koji su završili svoj „životni ciklus” i što manje korišćenje novih resursa. Ovaj ekonomski model se zalaže za smanjivanje stvaranja otpada, njegovu ponovnu upotrebu putem reciklaže i stvaranje energije iz otpada.

Cirkularna ekonomija predstavlja veliku šansu za Srbiju, koja trpi posledice dugogodišnjeg privređivanja zasnovanog na linearnoj ekonomiji, kao što su hiljade divlјih smetlišta, mali broj sanitarnih regionalnih deponija, kao i niski procenat recikliranog otpada.

U svetlu svega rečenog, da li biste radije bacili prezrele višnje ili ih iskoristili za kolač?