deponije

„Zeleni“ preduzetnik: Bojan Slat

Kada sam imao 16 godina, ronio sam u Grčkoj i shvatio da sam video više plastičnog otpada nego riba.
— Bojan Slat (Boyan Slat), mladi holandski pronalazač i „zeleni“ preduzetnik

Sa svoje 23 godine, Bojan je već postigao mnogo toga. Najmlađi je dobitnik „Champions of the Earth“ – najvećeg priznanja za doprinos životnoj sredini, koje dodeljuje UN. Magazin „Forbes“ stavio ga je na listu najboljih preduzetnika i pronalazača do 30 godina starosti, dok ga je „Reader’s Digest“ proglasio Evropljaninom godine.

Rođen u Delftu, u Holandiji, Bojan je od malih nogu bio zainteresovan za inženjerstvo. Posle letovanja u Grčkoj i onoga što je tamo video, rešio je da se posveti problemu rešavanja plastičnog zagađenja okeana i 2013. godine je osnovao neprofitnu organizaciju „The Ocean Cleanup“.

„The Ocean Cleanup“ predstavlja pasivni sistem za sakupljanje otpada u okeanima, koristeći kretanje morskih struja. Prvi veliki zadatak koji predstoji ovom projektu biće smanjenje plastičnog otpada u „Great Pacific Garbage Patch-u“.

„Great Pacific Garbage Patch“ ili „veliko plutajuće đubrište Pacifika“, između Kalifornije i Havaja, devet puta je veće od površine države Srbije i predstavlja najveću deponiju plastike u okeanima.

Ideja je da se plutajući, cevasti jastuci, na koje se, u vodi, nastavljaju graničnici, postave u polukrug, prečnika jedan do dva kilometra. Morske struje bi nanosile plastični otpad, a jastuci i graničnici bi onemogućavali njegovo dalje kretanje. Odatle bi se otpad prikupljao i odnosio u reciklažne pogone. Dodatno, ovaj „plutajući“ sistem bio bi ankerovan sidrom sa balastom na dubini od oko 600 metara, kako bi se cela konstrukcija kretala zajedno sa plastikom, ali sporije, i na taj način efikasnije je „hvatala“.

Cilj je da se na „velikom plutajućem đubrištu Pacifika“ smanji količina plastičnog otpada za 50% u roku od pet godina.

Projekat je trenutno u fazi testiranja, a planiran početak uklanjanja plastičnog otpada na ovoj lokaciji predviđa se za 2018. godinu.

Magazin „TIME“ proglasio je „The Ocean Cleanup“ za jedan od 25 najboljih izuma 2015. godine.

Pratite i dalje impresivan Bojanov rad ovde

 

5 boja otpada: sakupljanje otpada u Nemačkoj

Nemačka godišnje proizvede oko 40 miliona tona komunalnog otpada. 44,5% se reciklira, 37,8% se spaljuje, 17,3% se kompostira, a samo 0,4% komunalnog otpada odlazi na deponije.

Iako se sistem sakupljanja komunalnog otpada razlikuje od pokrajine do pokrajine, postoje opšta pravila koja važe za sve. Tačno određeni otpad se sakuplja u kontejner tačno određene boje: plavi, zeleni, žuti, braon i crni.

Izvor: Preuzeto sa  https://www.herten.de/

Izvor: Preuzeto sa https://www.herten.de/

U plavi kontejner ili kontejner sa plavim poklopcem sakuplja se: papirnata ili kartonska ambalaža, novine, magazini, stara hartija, papirnate kese, itd. Papirnate maramice i kuhinjski ubrusi, kao ni kartonske kutije za picu, ne pripadaju ovoj vrsti otpada.

U zeleni kontejner ili kontejner sa zelenim poklopcem treba odložiti: sve staklene boce za koje niste platili kauciju, tegle, boce za ulje, vinske boce, itd, ali bez poklopaca. Pivske boce, za koje se plaća kaucija, ne pripadaju ovoj vrsti otpada.

U žuti kontejner ili kontejner sa žutim poklopcem idu: aluminijumske konzerve, plastične kutije, tetrapak ambalaža, polistirenska ambalaža, prazne bočice od dezodoransa, itd. PET boce, za koje se plaća kaucija, ne pripadaju ovoj vrsti otpada.

Braon kontejner ili kontejner sa braon poklopcem služi za otpad organskog porekla: ostaci voća i povrća, filteri za kafu, ostaci hrane, kesice čaja, baštenski otpad, itd.

U crni/sivi kontejner odlaže se: pepeo, opušci cigareta, četke za kosu, tiganji, najlon čarape, pelene, papirnate maramice, kuhinjski ubrusi, itd. Opasan otpad, kao što su ostaci boja, insekticida, hemikalija, korozivnih proizvoda ili fluorescentnih cevi i baterija, ne pripadaju ovoj vrsti otpada.

Cirkularna ekonomija

Zamislite sledeću situaciju: kupili ste višnje, niste ih pojeli na vreme i one su počele da prezrevaju. Šta ćete uraditi? Imate dve opcije – da ih bacite ili da napravite kolač.

Sada posmatrajmo to u ekonomskim terminima. Ako bacite višnje, vi ste primenili principe linearnog modela privrede. Ako napravite kolač od njih, primenili ste jedan novi model privređivanja, koji se zove cirkularna ekonomija.

Cirkularna ekonomija je suprotnost dosadašnjem linearnom modelu privrede u kojoj je glavni princip „uzmi – iskoristi – baci“, koji podrazumeva nekontrolisano iskorišćavanje prirodnih resursa i protok materijala od fabrike preko korisnika do deponije. Cirkularna ekonomija nudi novi model „proizvod – otpad - proizvod“, u kome se potencira što veća ponovna upotreba materijala iz proizvoda koji su završili svoj „životni ciklus” i što manje korišćenje novih resursa. Ovaj ekonomski model se zalaže za smanjivanje stvaranja otpada, njegovu ponovnu upotrebu putem reciklaže i stvaranje energije iz otpada.

Cirkularna ekonomija predstavlja veliku šansu za Srbiju, koja trpi posledice dugogodišnjeg privređivanja zasnovanog na linearnoj ekonomiji, kao što su hiljade divlјih smetlišta, mali broj sanitarnih regionalnih deponija, kao i niski procenat recikliranog otpada.

U svetlu svega rečenog, da li biste radije bacili prezrele višnje ili ih iskoristili za kolač?