emisija gasova sa efektom staklene baste

Usisivač za smog

Holandski „Roosegaarde” dizajn studio osmislio je i izveo „Smog Free Tower“ - prečišćivač vazduha.

Na razvoju tornja se radilo tri godine, a inspiracija je dizajnerima došla nakon posete Pekingu gde su osetili negativne efekte smoga.

Kako je zagađenje vazduha u ovoj metropoli došlo do nivoa da se smog može videti golim okom, projekat ima za cilj da izgradi strukture koje će ga i bukvalno usisavati. Pored toga, kompresovanjem čestica smoga pravi se moderan nakit.

Za jedan sat toranj može da prečisti 30. 000 kubnih metara vazduha, a od smoga koji se prikupi u toku samo jednog dana može da se napravi 3.500 manžetni, bedževa ili prstenja.

O drugim projektima studija možete pogledati na njihovom veb-sajtu.

Smanji gas: EU sistem trgovine emisijama

Sistem trgovine emisionim jedinicama EU (EU ETS) predstavlja sredstvo za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte iz industrijskog sektora (pre svega, ugljen-dioksida, azotsuboksida i perfluorokarbonata) na ekonomski efikasan način. U ovaj sistem uključeno je više od 11.000 industrijskih postrojenja i postrojenja za proizvodnju električne energije u 31 državi (svih 27 država članica EU i još Velika Britanija, Island, Norveška i Lihtenštajn). Lansiran 2005. godine, EU ETS čini jednu od ključnih tačaka politike EU u borbi protiv klimatskih promena.

„Cap” ili ograničenje, „allowances” ili emisione jedinice, kao i trgovina, ključni su termini ovog sistema.

Ograničenje predstavlja ukupnu količinu određenih gasova sa efektom staklene bašte koju mogu emitovati fabrike, elektrane i druga postrojenja u okviru sistema. Njegovu vrednost svake godine propisuje Evropske komisije i ona se tokom vremena smanjuje, što dovodi i do smanjenja emisija gasova.

Kompanije iz sistema kupuju ili dobijaju „allowances” ili emisione jedinice (jedna emisiona jedinica jednaka je jednoj toni gasova sa efektom staklene bašte). Ukupan broj emisionih jedinica koje su dostupne na tržištu je ograničen. Na kraju godine, kompanije moraju da osiguraju dovoljno emisionih jedinica kako bi pokrile svoje ukupne godišnje emisije gasova sa efektom staklene bašte. U suprotnom, plaćaju kazne. Kako bi izbegle plaćanje kazni, kompanije moraju da kupuju dodatne emisione jedinice od drugih kompanija. U slučaju da uspešno smanje godišnje emisije, višak svojih emisionih jedinica mogu da prodaju drugim kompanijama.

U suštini, kompanijama se više isplati da ulažu u obnovljive uzvore energije, kako bi pokrile svoju ukupnu godišnju emisiju gasova sa efektom staklene bašte emisionim jedinicama koje poseduju, uklopile se u godišnje ograničenje koje propisuje Evropska komisija i, pri tom, uštedele.

Cilj ovog sistema je da se, do 2030. godine, emisija gasova sa efektom staklene bašte smanji za 43%, u skladu sa Pariskim sporazumom.

Srbija, takođe, postaje deo ovog sistema! Godine 2015. pokrenut je projekat za uspostavljanje sistema za monitoring, izveštavanje i verfikaciju, neophodnog za uspešnu implementaciju EU sistema trgovine emisionim jedinicama.

Up/downcycling

U svetu je uveliko prisutan trend kreativne reciklaže, odnosno davanja nove namene starim predmetima. Tako iznošene farmerke mogu da postanu torba, plastična flaša originalna saksija za cveće ili kutija od cipela stočić za kafu.

Izvor: Preuzeto sa  https://www.pinterest.com/

Izvor: Preuzeto sa https://www.pinterest.com/

Ovaj proces se naziva upcycling i podrazumeva kreativnu ponovnu upotrebu starih, upotrebljenih i odbačenih predmeta, s ciljem da se ti predmeti unaprede i da budu još bolji nego što su ranije bili. Upcycling predstavlja još „zeleniju“ verziju recikliraže koja ne zahteva bespotrebno rasipanje energije i resursa.

Kako vi sami možete dati novi život starim stvarima, pogledajte ovde

Gde je „up“ tu je i „down“, pa tako downcycling predstavlja drugu polovinu procesa reciklaže. On podrazumeva reciklažu otpada u slučajevima kada je reciklirani materijal lošijeg kvaliteta i funkcionalnosti od originalnog materijala (npr. downcycling čelika sa auto-otpada i njegova ponovna upotreba u građevinarstvu). Na ovaj način se smanjuje potrošnja novih sirovina pri kreiranju novih proizvoda, što ima za rezultat smanjenje potrošnje energije, zagađenja vazduha i vode i emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Pariski sporazum

Prema dosadašnjim prognozama stručnjaka, svetu preti zagrevanje od četiri stepena i više zbog emisije gasova sa efektom staklene bašte, koji predstavljaju rezultat preovladavajućeg načina proizvodnje i potrošnje fosilnih goriva.

Zbog toga je 2015. godine, u Parizu, održana 21. konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama na kojoj je potpisan Pariski sporazum.  

Izvor: Preuzeto sa  https://en.wikipedia.org/

Izvor: Preuzeto sa https://en.wikipedia.org/

Ovaj prvi globalni sporazum o borbi protiv klimatskih promena, okupio je sve države članice pod jednim zajedničkim ciljem – postepeno smanjivanje emisije gasova sa efektom staklene bašte, kako bi globalno zagrevanje bilo ispod 2°C do 2100. godine.

Sve zemlje učesnice podstaknute su da objave svoj nacionalni doprinos u ovoj borbi. Najrazvijenije zemlje, koje su često glavni emiteri štetnih gasova, moraće da ulože i najveći napor. Tako su se sve zemlje članice EU obavezale da smanje emisiju štetnih gasova za 40% do 2030. godine. Nažalost, 1. juna, SAD je napustila Pariski sporazum.

Srbija, kao jedna od prvih zemalja u regionu Zapadnog Balkana, objavila je svoju posvećenost cilju da smanji emisiju štetnih gasova za 9,8% do 2030. godine. Razlozi za klimatsku akciju u našoj državi postojali su i bez ovog sporazuma, s obzirom na to da se Srbija, u proteklih pet godina, pokazala veoma ranjivom kada je reč o klimatskim promenama – suše 2012. godine i poplave 2014. i 2016. godine. Načini na koji Srbija planira da da svoj doprinos smanjenju emisija obuhvataju unapređenje sistema odlaganja i prerade otpada, povećanje energetske efikasnosti i upotrebu obnovljivih izvora energije, revitalizaciju i nova tehnološka rešenja u industriji, kao i unapređenje javnog prevoza, kako bi stanovništvo manje upotrebljavalo vozila koja pokreću fosilna goriva.

„Zeleni” arhitekta: Vensan Kalbo

Belgijski arhitekta Vensan Kalbo (Vincent Callebaut) jedan je od najangažovanijih i najuspešnijih arhitekata na polju zelene arhitekture. Dobitnik je najprestižnijih nagrada za projekte iz ove oblasti i planiranja održivih gradova. Živi i radi u Parizu.

Godine 2015. objavio je svoj projekat pod nazivom „Paris Smart City 2050”, u kome je predstavio svoju viziju održivog „Grada svetlosti“, s ciljem da se do 2050. godine redukuje emisija 75% gasova koji dovode do efekta staklene bašte.

Jedan od njegovih trenutno aktuelnih projekata, pod nazivom „Agora Garden”, trenutno je u izgradnji u glavnom gradu Tajvana, Tajpeju.

Izvor: Preuzeto sa  http://vincent.callebaut.org/

Projekat „Agora Garden” predstavlja održivi i ekološki rezidencijalni objekat, kojim se pokušava uspostavljanje organske veze između čoveka i prirode. Projektom je planirana sadnja 23.000 stabala drveća i drugog rastinja, čime se predviđa apsorbovanje 130 tona ugljen-dioksida na godišnjem nivou, što je ekvivalentno zagađenju koje proizvede 27 automobila za isto vreme. U objektu su projektovani apartmani koji će koristiti prirodno dnevno svetlo i ventilaciju. Na krovu će biti postavljeni solarni paneli za proizvodnju energije. Takođe, kišnica i druge otpadne vode će se prečišćavati i ponovo koristiti.