energetska zetva

Zelena tehnologija

Ekološka, „čista“ ili „zelena“ tehnologija ima za cilj očuvanje životne sredine kroz širok spektar tehnoloških i tehničkih rešenja za:

  • proizvodnju i skladištenje energije iz obnovljivih izvora (sunce, voda, vetar, geotermalna i bio energija),

  • održivo upravljanje otpadom,

  • održivo upravljanje vodom,

  • održivu mobilnost (npr. alternativna goriva, električna vozila)

  • efikasno korišćenje resursa i materijala (npr. novi materijali, održivi dizajn) i

  • energetsku efikasnost (npr. energetski efikasne zgrade).

Izvor: Preuzeto sa  https://pixabay.com/

Izvor: Preuzeto sa https://pixabay.com/

Dostignuća „zelene“ tehnologije su brojna – od solarnih panela, vetroturbina, geotermalnih pumpi, bioreaktora, preko toaleta za kompostiranje, sve do piezoelektričnih podova, papirnatih biorazgradivih baterija i 3D štampača koji koriste pesak.

Energija na svakom koraku

Ubrzano povećanje potražnje za alternativnim izvorima energije dovelo je do razvoja novih, održivih tehnologija za proizvodnju energije. Potražnja za tehnologijama energetske žetve raste kako u sve većoj meri težimo ekološkim i efikasnim rešenjima. Poput solarnih panela i vetrogeneratora, još jedna tehnologija prikupljanja čiste energije su piezoelektrični podovi, odnosno podovi koji proizvode električnu energiju od mehaničkog pritiska, poput hodanja.

Ovi podovi omogućavaju da se energija kretanja pretoči u električnu energiju. Podne ploče su specijalno napravljene da neznatno ulegnu pod pritiskom koraka. Dok ljudi koračaju po pločicama, njihova težina izaziva da se elektromagnetni indukcioni generatori, koji su sastavni deo ploče i nalaze se sa njene donje strane - izmeste, što stvara rotaciono kretanje koje proizvodi struju. Zvuči komplikovano, ali u stvari - stanete na pločicu i proizvodite struju.

Jedna od firmi koje se bave proizvodnjom ovakvih podnih ploča iznela je podatak da njihov proizvod generiše 4 W električne energije pri svakom koraku.

Energetska žetva

Energetska žetva je niz tehnologija kojima se energija iz obnovljivih izvora prisutnih oko nas prikuplja, konvertuje u električnu energiju i skladišti, a kasnije se može koristiti za napajanje manjih potrošača.

Energetska žetva je, zapravo, iskorišćavanje ambijentalne energije, odnosno energije prisutne svuda oko nas, kao što su sunce, vetar, voda, ljudski pokreti, itd. Ambijentalna energija je neelektrične prirode i samoobnovljiva je.

Ono što je važno, jeste da nakon konvertovanja ambijentalne energije u električnu, osnovni izvor ostaje nepromenjen i neiscrpljen, što energetsku žetvu čini ekološkim vidom proizvodnje energije.

Činjenica jeste da neobnovljivi izvori, poput uglja i nafte, obezbeđuju veću količinu energije uz manje troškove - trenutno. Ali, kada malo razmislimo, koliko dugo ćemo još imati pomenute resurse? Deset godina? Sto godina? 

Izvor: Preuzeto sa  http://all-free-download.com/

O zelenoj i održivoj arhitekturi

Današnji gradovi su u stalnoj izgradnji, što dovodi do smanjenja zelenih površina, crpljenja ograničenih prirodnih resursa, uništavanja prirodnih staništa, kao i do prekomerne upotrebe energije i zagađenja vode. Iz tog razloga, stvorila se potreba da se ublaži negativan uticaj koji izgradnja i upotreba građevina mogu da imaju na životnu sredinu, kao i na ekosistem u celini. Kako bi se predupredio dalji nepovoljan razvoj događaja, rođena je održiva arhitektura, koja teži da efikasno i umereno koristi građevinske materijale i energiju. 

Izvor: Preuzeto sa  https://commons.wikimedia.or g/

Izvor: Preuzeto sa https://commons.wikimedia.org/

Iako se pojmovi „održivo” i „zeleno” često koriste u istom kontekstu, postoji bitna razlika između održive i zelene arhitekture.

Zelena arhitektura teži korišćenju obnovljivih izvora energije od vetra, sunca, vode ili geotermalne energije. Ona teži da stvori zdravije okruženje zasnovano na prirodnoj ventilaciji i dnevnoj osunčanosti; koristi materijale koji su obnovljivi i nemaju negativan uticaj na okruženje. Pored toga što koristi obnovljive prirodne resurse, ona ih i racionalno troši.  

Međutim, „zeleno” ne mora uvek biti i „održivo”. Na primer – ukoliko se tokom upotrebe prirodno obnovljivog materijala i njegovog transporta proizvede velika količina ugljen-dioksida i time naruši ekosistem, to se ne smatra održivim.

Zelena i održiva arhitektura su sastavni delovi šireg koncepta održivog razvoja. Održivi razvoj, s jedne strane, podrazumeva korišćenje raspoloživih resursa kako bi se zadovoljile ljudske potrebe, a da se pri tom ne ugrozi životna sredina. S druge strane, on teži tome da obezbedi budućim generacijama život u prirodnom i zdravom okruženju.