geotermalna energija

„Održiva“ zgrada: „Solaris“

Izgrađena 2009. godine, u Briselu, „Solaris“ je osmospratna poslovna zgrada od 13.700 kvadratnih metara, koja poseduje sve posebnosti nove generacije „održivih“ zgrada. Objekat se oslanja na dva obnovljiva izvora energije – sunce i geotermalnu energiju. Takođe, zgrada poseduje rezervoare za sakupljanje kišnice, koja se koristi kao sanitarna voda.  

Izvor: Preuzeto sa  http://www.assar.com/

Izvor: Preuzeto sa http://www.assar.com/

Za proizvodnju električne energije koriste se solarni paneli. Na krovu i fasadama zgrade, smešteno je 428 solarnih panela ukupne površine 800 kvadratnih metara, koji proizvode 55.000 kWh godišnje.

Energija iz zemlje se koristi kako bi se zgrada zagrevala i hladila. Toplotna pumpa izvlači energiju iz 48 geotermalnih sondi, postavljenih na dubini od 100 metara i sprovodi je sistemom cevi do plafona, koji greju ili hlade, u zavisnosti od godišnjeg doba.

Zahvaljujući svim ovim osobenostima, zgrada uštedi 119 tona emisije ugljen-dioksida godišnje.

„Solaris“ je prva zgrada u Belgiji koja je dobila sertifikat Valaideo (belgijski sistem sertifikacije zelene gradnje).

„Održiva“ zgrada: „One Angel Square“

Poslovna zgrada „One Angel Square“ u Mančesteru u Engleskoj, završena je 2013. godine i predstavlja jednu od energetski najefikasnijih visokih zgrada u Evropi.

U objektu se maksimalno potencira upotreba prirodnih resursa. Ulje uljane repice se koristi za proizvodnju električne energije i zagrevanje u isto vreme. Solarna energija i prirodni gasovi se koriste za zagrevanje i hlađenje. Zahvaljujući dvoslojnoj fasadi, zgrada ima prirodnu ventilaciju. Poseduje i sisteme za sakupljanje i reciklažu kišnice i otpadnih voda.

Zgrada uopšte ne emituje ugljen-dioksid.

Ovenčana je mnogobrojnim nagradama za svoj upečatljivi dizajn i održivost.

Izvor: Preuzeto sa  https://commons.wikimedia.org/

„Održiva“ zgrada: Šangajska kula

Oblakoder Šangajska kula, koji se nalazi u najvećem gradu Kine, sadrži brojne elemente zelene i održive arhitekture. Zgrada poseduje sistem za prečišćavanje kišnice, a, takođe i reciklira deo svojih otpadnih voda.

Izvor: Preuzeto sa  https://commons.wikimedia.org/

Dizajn tordirane staklene fasade, koji smanjuje udare vetra za 24%, doprineo je upotrebi manje količine građevinskog materijala. Iz tog razloga, u konstrukciji kule je upotrebljeno 25% manje čelika, čime se uštedelo 58 miliona dolara.

Iako se veći deo električne energije dobija na konvencionalni način, 200 vetrogeneratora, koji su postavljeni pri vrhu objekta, obezbeđuje 10% električne energije.

Dvoslojno termoizolaciono staklo fasade osmišljeno je tako da smanji potrebu za unutrašnjom klimatizacijom. Pored toga, sistemi grejanja i hlađenja koriste geotermalne izvore energije.

O zelenoj i održivoj arhitekturi

Današnji gradovi su u stalnoj izgradnji, što dovodi do smanjenja zelenih površina, crpljenja ograničenih prirodnih resursa, uništavanja prirodnih staništa, kao i do prekomerne upotrebe energije i zagađenja vode. Iz tog razloga, stvorila se potreba da se ublaži negativan uticaj koji izgradnja i upotreba građevina mogu da imaju na životnu sredinu, kao i na ekosistem u celini. Kako bi se predupredio dalji nepovoljan razvoj događaja, rođena je održiva arhitektura, koja teži da efikasno i umereno koristi građevinske materijale i energiju. 

Izvor: Preuzeto sa  https://commons.wikimedia.or g/

Izvor: Preuzeto sa https://commons.wikimedia.org/

Iako se pojmovi „održivo” i „zeleno” često koriste u istom kontekstu, postoji bitna razlika između održive i zelene arhitekture.

Zelena arhitektura teži korišćenju obnovljivih izvora energije od vetra, sunca, vode ili geotermalne energije. Ona teži da stvori zdravije okruženje zasnovano na prirodnoj ventilaciji i dnevnoj osunčanosti; koristi materijale koji su obnovljivi i nemaju negativan uticaj na okruženje. Pored toga što koristi obnovljive prirodne resurse, ona ih i racionalno troši.  

Međutim, „zeleno” ne mora uvek biti i „održivo”. Na primer – ukoliko se tokom upotrebe prirodno obnovljivog materijala i njegovog transporta proizvede velika količina ugljen-dioksida i time naruši ekosistem, to se ne smatra održivim.

Zelena i održiva arhitektura su sastavni delovi šireg koncepta održivog razvoja. Održivi razvoj, s jedne strane, podrazumeva korišćenje raspoloživih resursa kako bi se zadovoljile ljudske potrebe, a da se pri tom ne ugrozi životna sredina. S druge strane, on teži tome da obezbedi budućim generacijama život u prirodnom i zdravom okruženju.