obnovljivi izvori energije

Baterije od papira

Prototip ekološke baterije, kompanije „Sony“, kontruisane od papira namenjenog za reciklažu, zahvaljujući enzimima i vodi proizvodi energiju dovoljnu za pokretanje manjeg ventilatora.

Ova Japanska kompanija kontinuirano radi na zelenim principima. Koristi solarne energetske sisteme za sve svoje poslovne lokacije širom sveta.

U saradnji sa „RE100“ globalnom inicijativom za kompanije „Sony“ se obavezao da će do 2050. godine preći na 100% obnovljive izvore energije.

U videu možete pogledati „Road to Zero“ plan kompanije koji teži da postigne nulti uticaj na životnu sredinu.

Biciklizam i energija

Kreiran od strane „Siva Cycle“ kompanije – „Atom“ generator može napuniti bilo koji USB uređaj, uključujući telefon, kameru ili fotoaparat, a sve dok vozite svoj bicikl.

Proizvod je vodootporan, jednostavno se montira na bilo koji standardni biciklistički točak, i dok okrećete pedale generator puni bateriju. Čak i kada prestanete sa vožnjom, uređaj možete odvojiti, što znači da imate rezervnu bateriju.

Ovaj prenosivi obnovljivi izvor energije za ljubitelje biciklizma obezbeđuje uživanje u vožnji bez straha da se GPS pomoć isprazni ili omiljena pesma u slušalicama prestane.

Energetski izazov

Kako će u narednim decenijama svetu biti potrebne velike količine energije za podmirenje potreba rastućeg stanovništva, neophodno je da ta energija dolazi iz obnovljivih izvora.

„New Energy Challenge 2018“ takmičenje  poziva evropske i izraelske startape da oblikuju nova ekološka tehnološka rešenja, u cilju uticanja na smanjenje emisija ugljen-dioksida. Inovativne tehnologije treba da ponude rešenja za tranziciju energije.

U finalu koje će se održati 18. oktobra u Amsterdamu, deset finalista predstaviće svoja rešenja stručnom žiriju. Neki od projekata podrazumevaju sisteme za skladištenje energije koja se može reciklirati, zatim sisteme za proizodnju energije u zavisnosti od lokalnih izvora, a koja se čuva u obliku vodonika nakon čega se koristi u vidu električne energije.

Moćne patike

Zamislite da što više koraka napravite, to više energije proizvedete.

Doktor Vil Kajakari (Ville Kaajakari), pomoćnik profesora elektrotehnike na Univerzitetu „Louisiana Tech“ razvija tehnologiju za prikupljanje energije sa mini generatorom ugrađenim u đon cipele. Pritisak koraka pretvara piezoelektični napon u energiju dovoljnu za punjenje baterija ili direktno punjenje elektronike (npr. GPS uređaja).

Izvor: Preuzeto sa  http://www.latech.edu/

Izvor: Preuzeto sa http://www.latech.edu/

Projekat je trenutno u razvojnoj fazi.

Ajfelove vetroturbine

Da li ste znali da najpoznatija građevina Pariza – Ajfelov toranj – krije vetroturbine u svojoj konstrukciji?

Američka kompanija „Urban Green Energy“ 2015. godine ugradila je dve gotovo nečujne vetroturbine na visini od 122 metra. Turbine su postavljene unutar čelične konstrukcije, kako ne bi uticale na estetiku tornja.

Izvor: Preuzeto sa: https://inhabitat.com/

Izvor: Preuzeto sa: https://inhabitat.com/

Ovi kamuflirani generatori energije proizvode oko 10.000 kilovat časova (kWh) struje godišnje, dovoljno da se podmiri godišnja potrošnja svih komercijalnih aktivnosti prvog sprata tornja.

U okviru „zelenih“ promena, u toranj su ugrađena i LED svetla, solarne ploče i sistem za sakupljanje kišnice.

Stare stvari – novi dom

Koncept pasivne solarne kuće, napravljene od ekoloških i recikliranih materijala, poznate kao „Earthship“, počeo je da se razvija još 70-tih godina XX veka.

Izumitelj i pobornik „održivog života“, američki arhitekta Majkl Rejnolds (Michael Reynolds), formirao je svoju ideju na osnovu tri principa: održiva arhitektura i ponovna upotreba materijala, oslanjanje na prirodne izvore energije i mogućnost da se kuća izgradi bez specijalizovanog građevinskog znanja.

Napravljene tako da maksimalno koriste raspoložive prirodne resurse, kao što su solarna energija i kišnica, kuće su izgrađene od recikliranih građevinskih materijala, poput automobilskih guma.

Izvor: Preuzeto sa  https://commons.wikimedia.org/
Izvor: Preuzeto sa  https://commons.wikimedia.org/

Kako ove kuće nisu zavisne od uobičajenih sistema struje, vode i kanalizacije, mogu se graditi svuda.

O primeni ovog tipa gradnje kod nas, možete pogledati na Facebook stranici Earthship Serbia.

Aerodrom na solarni pogon

Indijski međunarodni aerodrom „Cochin“ je prvi aerodrom na svetu koji se u potpunosti snadbeva električnom energijom dobijenom iz sunca.

Čak 46.150 solarnih panela raspoređeno je na 45 hektara površine u blizini aerodroma. Ovu solarnu elektranu, kapaciteta 12 MW, izgradila je kompanija „Bosch“ 2015. godine. Postavljanje panela trajalo je oko šest meseci, dok je za potpuno prebacivanje sistema na solarnu energiju bilo potrebno dve godine.

Da ovo nije usamljeni slučaj u svetu, svedoče i aerodromi u Indijanapolisu, Kuala Lumpuru i Meksiko Sitiju.

Zelena tehnologija

Ekološka, „čista“ ili „zelena“ tehnologija ima za cilj očuvanje životne sredine kroz širok spektar tehnoloških i tehničkih rešenja za:

  • proizvodnju i skladištenje energije iz obnovljivih izvora (sunce, voda, vetar, geotermalna i bio energija),

  • održivo upravljanje otpadom,

  • održivo upravljanje vodom,

  • održivu mobilnost (npr. alternativna goriva, električna vozila)

  • efikasno korišćenje resursa i materijala (npr. novi materijali, održivi dizajn) i

  • energetsku efikasnost (npr. energetski efikasne zgrade).

Izvor: Preuzeto sa  https://pixabay.com/

Izvor: Preuzeto sa https://pixabay.com/

Dostignuća „zelene“ tehnologije su brojna – od solarnih panela, vetroturbina, geotermalnih pumpi, bioreaktora, preko toaleta za kompostiranje, sve do piezoelektričnih podova, papirnatih biorazgradivih baterija i 3D štampača koji koriste pesak.

Krov nad glavom: „Architects for Society‟

„Architects for Society (AFC) je neprofitna organizacija koju čine arhitekte iz SAD, Kanade, Evrope, Indije i sa Bliskog istoka. Njihov cilj je da unaprede uslove stanovanja ugroženih zajednica širom sveta putem inovativne arhitekture i dizajna.

Izbeglička kriza koja je zahvatila ceo svet 2010. godine i koja je dovela do toga da milioni ljudi živi bez krova nad glavom, podstakla je ove arhitekte da osmisle „Hex House” - pristupačnu, održivu, montažnu kuću. Kuća je projektovana tako da krajnji korisnik može da je sastavi brzo i lako, uz korišćenje jednostavnih alata.

Svaka heksagonalna stambena jedinica, površine 47 kvadratnih metara, sadrži toalet, kupatilo, kuhinju, dnevnu i dve spavaće sobe. Unutrašnji zidovi nisu pričvršćeni za tavanicu kako bi se obezbedila prirodna ventilacija. Kuća, takođe, ima sistem pasivnog hlađenja, sistem za sakupljanje kišnice, kao i solarne panele za dobijanje električne energije.

Pojedinačne stambene jedinice je moguće i spajati kako bi se dobio prostor za smeštaj većih porodica.

Pored mnogobrojnih priznanja širom sveta, ovaj projekat ušao je i u finale „What Design Can Do”, godišnjeg takmičenja koje organizuju UNHCR i IKEA Foundation.

Saznajte više o drugim projektima ove organizacije na njihovom veb-sajtu.

 

Bio-ruter: „Bioo Pass”

Da kućne biljke mogu da povoljno utiču na kvalitet vazduha koji udišemo, to smo znali. Ali da mogu i da nas povežu na internet, to nismo. Do sada.

Španska kompanija „Arkyne Technologies”, koja se bavi inovacijama u oblasti obnovljivih izvora energije, telekomunikacija i razvoja softvera, osmislila je „Bioo Pass”.

Izvor: Preuzeto sa  https://www.homify.com.mx/

„Bioo Pass” je saksija koja omogućava jednostavan i brz način povezivanja vašeg android mobilnog telefona na Wi-Fi mrežu uz pomoć NFC tehnologije (sličnoj Bluetoooth tehnologiji). Sistem koristi električnu energiju iz telefona kao glavni ulaz za Wi-Fi kako bi se sprečili padovi u napajanju i, time, omogućilo nesmetano funkcionisanje proizvoda.

Kako funkcioniše?

U „Bioo Pass“ saksiju sipate malo vode, stavite zemlju i biljku. Bakterije razgrađuju supstance koje su proizvod metabolizma biljke, čime se oslobađaju elektroni. Oni se skladište i koriste da bi se pokrenulo strujno kolo NFC čipa.

Kako da „programirate“ svoju „Bioo Pass“ saksiju?

Uključite telefon, idete u „Settings“, kliknete na „Wi-Fi“, izaberete željenu Wi-Fi mrežu (npr. onu koju koristite u svojoj kući), držite dugo dok se ne pojavi opcija „Write to NFC tag“, ukucate lozinku svog rutera i prinesete telefon NFC čipu (Wi-Fi simbol) na saksiji. I to je sve!

Sledeći put, kada vam prijatelji dođu u goste, dovoljno je da prinesu svoj android telefon „Bioo Pass“ saksiji i biće automatski ulogovani na vašu kućnu Wi-Fi mrežu. Bez lozinke.

O drugim inovativnim „Bioo“ proizvodima, saznajte više na njihovom veb-sajtu ili Facebook stranici.

„Jabuka” iz Singapura

Krajem maja ove godine, u Singapuru, kompanija „Apple” otvorila je svoju prvu radnju u jugoistočnoj Aziji, prigodno nazvana „Apple Orchard Road“ (orchard=voćnjak).

Arhitekte iz Foster + Partners projektovali su zgradu sa snažnim akcentom na povezivanje sa prirodom.

Izvor: Preuzeto sa  https://www.apple.com/

Izvor: Preuzeto sa https://www.apple.com/

Prvi utisak o zgradi dobija se sa širokog trotoara na kome je zasađeno osam stabala. Šesnaest stabala u samom enterijeru nastavlja asocijaciju na voćnjak iz eksterijera. Staklena fasada na ulazu, visoka 14 metara, briše granicu između spoljašnjosti i unutrašnjosti. Velika nadstrešnica nad ulazom osmišljena je kao zaštita od jakog, tropskog sunca ili sklonište od kiše. U enterijeru dominira impresivno, dvostruko, zakrivljeno stepenište od italijanskog mermera, kao i ogromni ekran, dimenzija deset puta četiri metra.

Potpuni prelazak na obnovljive izvore energije jedna je od značajnijih posebnosti singapurske radnje. Solarni paneli na krovu proizvode električnu energiju potrebnu za napajanje i funkcionisanje zgrade.

Otvaranje „Apple Orchard Road-a“ čini prekretnicu u dizajnu, organizaciji i energetskoj efikasnosti „Apple-ovih“ radnji i predstavlja primer kako će sve prodavnice širom sveta izgledati u bliskoj budućnosti.

„Održiva“ zgrada: „Solaris“

Izgrađena 2009. godine, u Briselu, „Solaris“ je osmospratna poslovna zgrada od 13.700 kvadratnih metara, koja poseduje sve posebnosti nove generacije „održivih“ zgrada. Objekat se oslanja na dva obnovljiva izvora energije – sunce i geotermalnu energiju. Takođe, zgrada poseduje rezervoare za sakupljanje kišnice, koja se koristi kao sanitarna voda.  

Izvor: Preuzeto sa  http://www.assar.com/

Izvor: Preuzeto sa http://www.assar.com/

Za proizvodnju električne energije koriste se solarni paneli. Na krovu i fasadama zgrade, smešteno je 428 solarnih panela ukupne površine 800 kvadratnih metara, koji proizvode 55.000 kWh godišnje.

Energija iz zemlje se koristi kako bi se zgrada zagrevala i hladila. Toplotna pumpa izvlači energiju iz 48 geotermalnih sondi, postavljenih na dubini od 100 metara i sprovodi je sistemom cevi do plafona, koji greju ili hlade, u zavisnosti od godišnjeg doba.

Zahvaljujući svim ovim osobenostima, zgrada uštedi 119 tona emisije ugljen-dioksida godišnje.

„Solaris“ je prva zgrada u Belgiji koja je dobila sertifikat Valaideo (belgijski sistem sertifikacije zelene gradnje).

Pariski sporazum

Prema dosadašnjim prognozama stručnjaka, svetu preti zagrevanje od četiri stepena i više zbog emisije gasova sa efektom staklene bašte, koji predstavljaju rezultat preovladavajućeg načina proizvodnje i potrošnje fosilnih goriva.

Zbog toga je 2015. godine, u Parizu, održana 21. konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama na kojoj je potpisan Pariski sporazum.  

Izvor: Preuzeto sa  https://en.wikipedia.org/

Izvor: Preuzeto sa https://en.wikipedia.org/

Ovaj prvi globalni sporazum o borbi protiv klimatskih promena, okupio je sve države članice pod jednim zajedničkim ciljem – postepeno smanjivanje emisije gasova sa efektom staklene bašte, kako bi globalno zagrevanje bilo ispod 2°C do 2100. godine.

Sve zemlje učesnice podstaknute su da objave svoj nacionalni doprinos u ovoj borbi. Najrazvijenije zemlje, koje su često glavni emiteri štetnih gasova, moraće da ulože i najveći napor. Tako su se sve zemlje članice EU obavezale da smanje emisiju štetnih gasova za 40% do 2030. godine. Nažalost, 1. juna, SAD je napustila Pariski sporazum.

Srbija, kao jedna od prvih zemalja u regionu Zapadnog Balkana, objavila je svoju posvećenost cilju da smanji emisiju štetnih gasova za 9,8% do 2030. godine. Razlozi za klimatsku akciju u našoj državi postojali su i bez ovog sporazuma, s obzirom na to da se Srbija, u proteklih pet godina, pokazala veoma ranjivom kada je reč o klimatskim promenama – suše 2012. godine i poplave 2014. i 2016. godine. Načini na koji Srbija planira da da svoj doprinos smanjenju emisija obuhvataju unapređenje sistema odlaganja i prerade otpada, povećanje energetske efikasnosti i upotrebu obnovljivih izvora energije, revitalizaciju i nova tehnološka rešenja u industriji, kao i unapređenje javnog prevoza, kako bi stanovništvo manje upotrebljavalo vozila koja pokreću fosilna goriva.

Energetska žetva

Energetska žetva je niz tehnologija kojima se energija iz obnovljivih izvora prisutnih oko nas prikuplja, konvertuje u električnu energiju i skladišti, a kasnije se može koristiti za napajanje manjih potrošača.

Energetska žetva je, zapravo, iskorišćavanje ambijentalne energije, odnosno energije prisutne svuda oko nas, kao što su sunce, vetar, voda, ljudski pokreti, itd. Ambijentalna energija je neelektrične prirode i samoobnovljiva je.

Ono što je važno, jeste da nakon konvertovanja ambijentalne energije u električnu, osnovni izvor ostaje nepromenjen i neiscrpljen, što energetsku žetvu čini ekološkim vidom proizvodnje energije.

Činjenica jeste da neobnovljivi izvori, poput uglja i nafte, obezbeđuju veću količinu energije uz manje troškove - trenutno. Ali, kada malo razmislimo, koliko dugo ćemo još imati pomenute resurse? Deset godina? Sto godina? 

Izvor: Preuzeto sa  http://all-free-download.com/

O zelenoj i održivoj arhitekturi

Današnji gradovi su u stalnoj izgradnji, što dovodi do smanjenja zelenih površina, crpljenja ograničenih prirodnih resursa, uništavanja prirodnih staništa, kao i do prekomerne upotrebe energije i zagađenja vode. Iz tog razloga, stvorila se potreba da se ublaži negativan uticaj koji izgradnja i upotreba građevina mogu da imaju na životnu sredinu, kao i na ekosistem u celini. Kako bi se predupredio dalji nepovoljan razvoj događaja, rođena je održiva arhitektura, koja teži da efikasno i umereno koristi građevinske materijale i energiju. 

Izvor: Preuzeto sa  https://commons.wikimedia.or g/

Izvor: Preuzeto sa https://commons.wikimedia.org/

Iako se pojmovi „održivo” i „zeleno” često koriste u istom kontekstu, postoji bitna razlika između održive i zelene arhitekture.

Zelena arhitektura teži korišćenju obnovljivih izvora energije od vetra, sunca, vode ili geotermalne energije. Ona teži da stvori zdravije okruženje zasnovano na prirodnoj ventilaciji i dnevnoj osunčanosti; koristi materijale koji su obnovljivi i nemaju negativan uticaj na okruženje. Pored toga što koristi obnovljive prirodne resurse, ona ih i racionalno troši.  

Međutim, „zeleno” ne mora uvek biti i „održivo”. Na primer – ukoliko se tokom upotrebe prirodno obnovljivog materijala i njegovog transporta proizvede velika količina ugljen-dioksida i time naruši ekosistem, to se ne smatra održivim.

Zelena i održiva arhitektura su sastavni delovi šireg koncepta održivog razvoja. Održivi razvoj, s jedne strane, podrazumeva korišćenje raspoloživih resursa kako bi se zadovoljile ljudske potrebe, a da se pri tom ne ugrozi životna sredina. S druge strane, on teži tome da obezbedi budućim generacijama život u prirodnom i zdravom okruženju.