odrziva arhitektura

Krov nad glavom: „Architects for Society‟

„Architects for Society (AFC) je neprofitna organizacija koju čine arhitekte iz SAD, Kanade, Evrope, Indije i sa Bliskog istoka. Njihov cilj je da unaprede uslove stanovanja ugroženih zajednica širom sveta putem inovativne arhitekture i dizajna.

Izbeglička kriza koja je zahvatila ceo svet 2010. godine i koja je dovela do toga da milioni ljudi živi bez krova nad glavom, podstakla je ove arhitekte da osmisle „Hex House” - pristupačnu, održivu, montažnu kuću. Kuća je projektovana tako da krajnji korisnik može da je sastavi brzo i lako, uz korišćenje jednostavnih alata.

Svaka heksagonalna stambena jedinica, površine 47 kvadratnih metara, sadrži toalet, kupatilo, kuhinju, dnevnu i dve spavaće sobe. Unutrašnji zidovi nisu pričvršćeni za tavanicu kako bi se obezbedila prirodna ventilacija. Kuća, takođe, ima sistem pasivnog hlađenja, sistem za sakupljanje kišnice, kao i solarne panele za dobijanje električne energije.

Pojedinačne stambene jedinice je moguće i spajati kako bi se dobio prostor za smeštaj većih porodica.

Pored mnogobrojnih priznanja širom sveta, ovaj projekat ušao je i u finale „What Design Can Do”, godišnjeg takmičenja koje organizuju UNHCR i IKEA Foundation.

Saznajte više o drugim projektima ove organizacije na njihovom veb-sajtu.

 

„Jabuka” iz Singapura

Krajem maja ove godine, u Singapuru, kompanija „Apple” otvorila je svoju prvu radnju u jugoistočnoj Aziji, prigodno nazvana „Apple Orchard Road“ (orchard=voćnjak).

Arhitekte iz Foster + Partners projektovali su zgradu sa snažnim akcentom na povezivanje sa prirodom.

Izvor: Preuzeto sa  https://www.apple.com/

Izvor: Preuzeto sa https://www.apple.com/

Prvi utisak o zgradi dobija se sa širokog trotoara na kome je zasađeno osam stabala. Šesnaest stabala u samom enterijeru nastavlja asocijaciju na voćnjak iz eksterijera. Staklena fasada na ulazu, visoka 14 metara, briše granicu između spoljašnjosti i unutrašnjosti. Velika nadstrešnica nad ulazom osmišljena je kao zaštita od jakog, tropskog sunca ili sklonište od kiše. U enterijeru dominira impresivno, dvostruko, zakrivljeno stepenište od italijanskog mermera, kao i ogromni ekran, dimenzija deset puta četiri metra.

Potpuni prelazak na obnovljive izvore energije jedna je od značajnijih posebnosti singapurske radnje. Solarni paneli na krovu proizvode električnu energiju potrebnu za napajanje i funkcionisanje zgrade.

Otvaranje „Apple Orchard Road-a“ čini prekretnicu u dizajnu, organizaciji i energetskoj efikasnosti „Apple-ovih“ radnji i predstavlja primer kako će sve prodavnice širom sveta izgledati u bliskoj budućnosti.

„Održiva“ zgrada: „Solaris“

Izgrađena 2009. godine, u Briselu, „Solaris“ je osmospratna poslovna zgrada od 13.700 kvadratnih metara, koja poseduje sve posebnosti nove generacije „održivih“ zgrada. Objekat se oslanja na dva obnovljiva izvora energije – sunce i geotermalnu energiju. Takođe, zgrada poseduje rezervoare za sakupljanje kišnice, koja se koristi kao sanitarna voda.  

Izvor: Preuzeto sa  http://www.assar.com/

Izvor: Preuzeto sa http://www.assar.com/

Za proizvodnju električne energije koriste se solarni paneli. Na krovu i fasadama zgrade, smešteno je 428 solarnih panela ukupne površine 800 kvadratnih metara, koji proizvode 55.000 kWh godišnje.

Energija iz zemlje se koristi kako bi se zgrada zagrevala i hladila. Toplotna pumpa izvlači energiju iz 48 geotermalnih sondi, postavljenih na dubini od 100 metara i sprovodi je sistemom cevi do plafona, koji greju ili hlade, u zavisnosti od godišnjeg doba.

Zahvaljujući svim ovim osobenostima, zgrada uštedi 119 tona emisije ugljen-dioksida godišnje.

„Solaris“ je prva zgrada u Belgiji koja je dobila sertifikat Valaideo (belgijski sistem sertifikacije zelene gradnje).

LEED sertifikacija zelene gradnje

LEED, skraćeno od „Leadership in Energy and Environmental Design“, jedan je od najpopularnijih programa sertifikacije zelene gradnje koji se koristi širom sveta. Razvijen od strane neprofitne organizacije „U.S. Green Building Council“ 1994. godine, LEED obuhvata nekoliko sistema ocenjivanja projektovanja, izgradnje, upravljanja i održavanja zelenih zgrada, kuća i zajednica.

Postoji pet različitih kategorija za koje se dodeljuje LEED sertifikat:

1. za spoljašnji dizajn i konstrukciju;

2. za unutrašnji dizajn i konstrukciju;

3. za postojeće zgrade u kojima se vrši unapređenje rada ili konstrukcije;

4. za održiva naselja i

5. za porodične kuće.

Da bi objekat mogao biti nosilac LEED sertifikata, potrebno je da sakupi određeni broj bodova. Maksimalni broj bodova je 100. Bodovanje se vrši u šest kategorija: održiva lokacija, efikasna upotreba vode, energetske karakteristike zgrade, korišćenje održivih građevinskih materijala i smanjenje otpada, kvalitet životne sredine u zatvorenom prostoru i inovacija u dizajnu.

Na osnovu ostvarenih bodova, objekti se mogu kvalifikovati za jedan od četiri nivoa sertifikacije:

1. osnovni LEED sertifikat za objekte koji imaju od 45 do 49 bodova;

2. srebrni LEED sertifikat za objekte koji imaju od 50 do 59 bodova;

3. zlatni LEED sertifikat za objekte koji imaju od 60 do 79 bodova i

4. platinasti LEED sertifikat za objekte koji imaju 80 ili više bodova.

LEED sertifikacija se primenjuje u preko 40 zemalja sveta, pa i u Srbiji, gde je nekoliko desetina objekata već steklo neki od LEED sertifikata.

„Održiva“ zgrada: „One Angel Square“

Poslovna zgrada „One Angel Square“ u Mančesteru u Engleskoj, završena je 2013. godine i predstavlja jednu od energetski najefikasnijih visokih zgrada u Evropi.

U objektu se maksimalno potencira upotreba prirodnih resursa. Ulje uljane repice se koristi za proizvodnju električne energije i zagrevanje u isto vreme. Solarna energija i prirodni gasovi se koriste za zagrevanje i hlađenje. Zahvaljujući dvoslojnoj fasadi, zgrada ima prirodnu ventilaciju. Poseduje i sisteme za sakupljanje i reciklažu kišnice i otpadnih voda.

Zgrada uopšte ne emituje ugljen-dioksid.

Ovenčana je mnogobrojnim nagradama za svoj upečatljivi dizajn i održivost.

Izvor: Preuzeto sa  https://commons.wikimedia.org/

„Održiva“ zgrada: Šangajska kula

Oblakoder Šangajska kula, koji se nalazi u najvećem gradu Kine, sadrži brojne elemente zelene i održive arhitekture. Zgrada poseduje sistem za prečišćavanje kišnice, a, takođe i reciklira deo svojih otpadnih voda.

Izvor: Preuzeto sa  https://commons.wikimedia.org/

Dizajn tordirane staklene fasade, koji smanjuje udare vetra za 24%, doprineo je upotrebi manje količine građevinskog materijala. Iz tog razloga, u konstrukciji kule je upotrebljeno 25% manje čelika, čime se uštedelo 58 miliona dolara.

Iako se veći deo električne energije dobija na konvencionalni način, 200 vetrogeneratora, koji su postavljeni pri vrhu objekta, obezbeđuje 10% električne energije.

Dvoslojno termoizolaciono staklo fasade osmišljeno je tako da smanji potrebu za unutrašnjom klimatizacijom. Pored toga, sistemi grejanja i hlađenja koriste geotermalne izvore energije.

„Održiva" zgrada: Kula Američke banke

Kula Američke banke na Menhetnu u Njujorku jedan je od ekološki i energetski najefikasnijih oblakodera na svetu. Projekat je završen 2009. godine i predstavlja četvrtu najvišu zgradu u SAD. Građevina poseduje platinasti LEED sertifikat za energetsku efikasnost.

Izvor: Preuzeto sa  https://commons.wikimedia.org/

Na celom objektu su ugrađena dvoslojna termoizolaciona stakla, koja zadržavaju toplotu i omogućavaju maksimalno iskorišćenje prirodnog osvetljenja, kao i sistem za automatsku regulaciju dnevnog svetla. Kula poseduje i sistem za prečišćavanje kišnice.

Zgrada je napravljena uglavnom od recikliranih i sekundarnih sirovina. Beton koji je korišćen u izgradnji predstavlja mešavinu 55% cementa i 45% šljake. Upotreba šljake smanjuje količinu cementa potrebnog za izgradnju, što ima za rezultat smanjenje količine ugljen-dioksida koji se dobija tokom proizvodnje cementa.

Godine 2013. na krovu oblakodera instalirane su i dve pčelinje košnice, kako bi se simbolično zatvorio ekološki krug.

„Zeleni” arhitekta: Vensan Kalbo

Belgijski arhitekta Vensan Kalbo (Vincent Callebaut) jedan je od najangažovanijih i najuspešnijih arhitekata na polju zelene arhitekture. Dobitnik je najprestižnijih nagrada za projekte iz ove oblasti i planiranja održivih gradova. Živi i radi u Parizu.

Godine 2015. objavio je svoj projekat pod nazivom „Paris Smart City 2050”, u kome je predstavio svoju viziju održivog „Grada svetlosti“, s ciljem da se do 2050. godine redukuje emisija 75% gasova koji dovode do efekta staklene bašte.

Jedan od njegovih trenutno aktuelnih projekata, pod nazivom „Agora Garden”, trenutno je u izgradnji u glavnom gradu Tajvana, Tajpeju.

Izvor: Preuzeto sa  http://vincent.callebaut.org/

Projekat „Agora Garden” predstavlja održivi i ekološki rezidencijalni objekat, kojim se pokušava uspostavljanje organske veze između čoveka i prirode. Projektom je planirana sadnja 23.000 stabala drveća i drugog rastinja, čime se predviđa apsorbovanje 130 tona ugljen-dioksida na godišnjem nivou, što je ekvivalentno zagađenju koje proizvede 27 automobila za isto vreme. U objektu su projektovani apartmani koji će koristiti prirodno dnevno svetlo i ventilaciju. Na krovu će biti postavljeni solarni paneli za proizvodnju energije. Takođe, kišnica i druge otpadne vode će se prečišćavati i ponovo koristiti.

O zelenoj i održivoj arhitekturi

Današnji gradovi su u stalnoj izgradnji, što dovodi do smanjenja zelenih površina, crpljenja ograničenih prirodnih resursa, uništavanja prirodnih staništa, kao i do prekomerne upotrebe energije i zagađenja vode. Iz tog razloga, stvorila se potreba da se ublaži negativan uticaj koji izgradnja i upotreba građevina mogu da imaju na životnu sredinu, kao i na ekosistem u celini. Kako bi se predupredio dalji nepovoljan razvoj događaja, rođena je održiva arhitektura, koja teži da efikasno i umereno koristi građevinske materijale i energiju. 

Izvor: Preuzeto sa  https://commons.wikimedia.or g/

Izvor: Preuzeto sa https://commons.wikimedia.org/

Iako se pojmovi „održivo” i „zeleno” često koriste u istom kontekstu, postoji bitna razlika između održive i zelene arhitekture.

Zelena arhitektura teži korišćenju obnovljivih izvora energije od vetra, sunca, vode ili geotermalne energije. Ona teži da stvori zdravije okruženje zasnovano na prirodnoj ventilaciji i dnevnoj osunčanosti; koristi materijale koji su obnovljivi i nemaju negativan uticaj na okruženje. Pored toga što koristi obnovljive prirodne resurse, ona ih i racionalno troši.  

Međutim, „zeleno” ne mora uvek biti i „održivo”. Na primer – ukoliko se tokom upotrebe prirodno obnovljivog materijala i njegovog transporta proizvede velika količina ugljen-dioksida i time naruši ekosistem, to se ne smatra održivim.

Zelena i održiva arhitektura su sastavni delovi šireg koncepta održivog razvoja. Održivi razvoj, s jedne strane, podrazumeva korišćenje raspoloživih resursa kako bi se zadovoljile ljudske potrebe, a da se pri tom ne ugrozi životna sredina. S druge strane, on teži tome da obezbedi budućim generacijama život u prirodnom i zdravom okruženju.