odrzivi razvoj

Biljna boca – to je taj osećaj

Od prve „Coca-Cola“ boce sa konturama, dizajnirane 1915. godine, do najnovijeg tehnološkog izuma ove kompanije prošlo je sto godina.

Na „Expo 2015” u Milanu, kompanija „Coca-Cola“ predstavila je prvu PET ekološku bocu pod nazivom „PlantBottle”, napravljenu u potpunosti od obnovljivih biljnih materijala.

Ova patentirana tehnologija pretvara prirodni šećer iz biljaka u sastojke za izradu PET ambalaža. Pakovanje izgleda, funkcioniše i reciklira se kao klasični PET.

Izvor: Preuzeto sa:  https://www.coca-colacompany.com

Svoju tehnologiju „Coca-Cola“ je podelila i sa nekonkuretnim kompanija kao što su „Ford“ i „Heinz“.

Zelena etiketa

Održiva ili eko-moda, predstavlja deo sve većeg tržišta, a bavi se izradom odeće koja uzima u obzir okolinu, zdravlje potrošača i uslove rada ljudi u modnoj industriji.

U praksi ovo podrazumeva kontinuirani rad na poboljšanju svih faza životnog ciklusa proizvoda - od dizajna, proizvodnje, skladištenja, marketinga, pa do recikliranja i ponovne upotrebe.

Izvor: Preuzeto sa   https://www.flickr.com/

Izvor: Preuzeto sa  https://www.flickr.com/

Indrustrija  „brze mode“  jedan je od najvećih zagađivača u svetu. Iz tog razloga potrebno je obezbediti efikasnu upotrebu prirodnih resursa, kao i korišćenje obnovljivih izvora energije u procesu proizvodnje.

Ukoliko nosite predmete izrađene od organskih sirovina, šaljete poruku da, osim što imate stila, imate i ekološku svest.

Neke od brendova koji zasnivaju svoje poslovanje na ekološkim principima, možete pogledati OVDE.

Jovan Mitrović: Uspeh je rezultat vrednog rada

O karijeri, uspesima, inspiraciji, izazovima i željama za budućnost, razgovarali smo sa pobednikom „Stattwerk“ anketnog konkursa za izradu urbanističko-arhitektonskog idejnog rešenja balkanskog eko-centra na Zelenom vencu, arhitektom Jovanom Mitrovićem.

Sa preko 30 godina međunarodnog iskustva iza sebe, Mitrović je radio revitalizaciju „Kule Nebojša“, kuću/studio vajara Mrđana Bajića, projekat podzemnih pešačkih prolaza na trgu Slavija i mnoge druge zapažene projekte.

Posvećen energetskoj efikasnosti u svom radu, nedavno je odlučio da celokupnu praksu svog arhitektonskog studija „Living Future Green“ usmeri ka održivom dizajnu.

 

Recite nam nešto o početku Vaše karijere.

Ako ne računamo vreme studiranja kada sam počeo da radim konkurse i neke manje projekte, kao početak profesionalne karijere mogu da označim 1981.godinu. Tada sam počeo da radim u projektnom zavodu „Srbijaprojekt“, u zgradi koja se nalazi prekoputa „Stattwerk-a”. Svoju prvu platu sam primio u nekadašnjoj zgradi „Beobanke“. Za sedam godina u „Srbijaprojektu“, prošao sam put od pripravnika do vodećeg projektanta.

Nakon toga sam radio na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, osnovao projektni biro, radio u Moskvi, pa se vratio u Beograd, gde sam osnovao zajednički biro sa svojim nekadašnjim studentom, a sada uvaženim profesorom Dejanom Miljkovićem.

Od 2014. godine, radim samostalno i vodim tim mladih arhitekata.

Koji su Vaši najveći uspesi?

Teško je izdvojiti najveći uspeh. U svakom profesionalnom periodu postoji „najveći uspeh“. Dobio sam sva moguća stručna i društvena priznanja koja postoje iz oblasti arhitekture. Ako bih baš morao da izdvojim neko priznanje verovatno bi to bilo za fiskulturnu salu u okviru Prve osnovne škole u Obrenovcu. Takođe, poslednji uspeh i prva nagrada na „Stattwerk” arhitektonskom konkursu ima poseban značaj za mene, jer je prepoznat moj lični stav o gradu, arhitekturi, održivosti, ekologiji...

Izvor: Preuzeto sa http://jovan.mitrovic.uk/

Izvor: Preuzeto sa http://jovan.mitrovic.uk/

Izvor: Preuzeto sa http://jovan.mitrovic.uk/

Izvor: Preuzeto sa http://jovan.mitrovic.uk/

Na koji način je zlatni presek uticao na Vaše rešenje za budući balkanski eko-centar?

Zlatni presek je istovremeno i prirodni i matematički fenomen. To je specifični odnos između dve veličine koje zadovoljavaju sledeće pravilo – odnos njihovog zbira i veće veličine jednak je odnosu veće veličine prema manjoj. Kroz proporciju zlatnog preseka, želeo sam da pokažem vezu između prirode i artefakta, u ovom slučaju arhitektonske zgrade, kroz prirodni red, a ne samo kroz primenu zelenila, ekoloških principa i obnovljivih izvora energije.

Šta je bilo najinspirativnije, a šta je predstavljalo najveći izazov prilikom projektovanja rešenja za konkurs?

Najinspirativnije je u svakom slučaju bila potreba da se dâ lični doprinos podizanju svesti o važnosti problema zdravog života i okruženja u našem gradu, a i šire.

Mi smo projekat shvatili možda ozbiljnije nego što je samo anketno rešenje. Imao sam ličnu potrebu da pokažem značaj održivog pristupa projektovanju – ne samo arhitektonski, u smislu oblikovanja i funkcionalnosti, već i u svim inženjerskim rešenjima, kao neku vrstu sinergije dizajna, inženjerstva, ekologije i ekonomije.

Najteže je bilo rešiti garažu koja sa svojih 500 mesta i u klasičnom izvođenju treba da zauzima površinu od oko 15.000 m². Tako smo mi predložili i varijantu sa potpuno automatizovanom podzemnom garažom, koja ima svoje ogromne prednosti, kao što su ušteda prostora ili smanjenje emisije štetnih gasova.

Koji su Vaši planovi u novoj godini?

Neko je jednom rekao: „Planiranje je sve, planovi su ništa!“ Ovu misao često koristim, tako da bih vam više mogao reći šta profesionalno želim, nego šta su mi planovi.

Jedna od želja je da se nastavi ova lepa saradnja sa „Stattwerk-om ”. Istovremeno, voleo bih da zamajac dobije i program Lafarge kuća™, putem kojih promovišemo neki drugačiji način života u kući, sa boljim odnosom i prema okruženju, održivosti, energetskoj efikasnosti i samoj arhitekturi.

Šta biste savetovali studentima arhitekture?

Mnogo što šta, ali znam da je teško preneti nekome lično iskustvo. Ono što sam govorio studentima dok sam radio na fakultetu, a i sada svojim mlađim saradnicima, smatram za, možda, najvažniju poruku.

Imajte svest i savest da svaka linija, broj i slika koju napravite ima svoju životnu vrednost za nekog ko će u tom budućem prostoru da živi, radi, uživa u sportu, kulturi, da se leči...

Arhitektura nije umetnost, već skup znanja i zanata, a samo neka vrhunska dela će dobiti umetnički status.

Talenat je najmanji deo onoga što vas vodi do kvalitetnog rešenja. Znanje (ne informacija) i veliki rad vas vode do uspeha.

Uvek se trudite da se izmaknete kada vam nešto ne ide i zapitajte se da li je moguće to rešiti i na drugi način. Nemojte se ustručavati da grešite dok vežbate. Da biste postigli uspeh u bilo čemu, pa i u arhitekturi, morate provesti hiljade sati vredno radeći i istražujući.

Cirkularna ekonomija

Zamislite sledeću situaciju: kupili ste višnje, niste ih pojeli na vreme i one su počele da prezrevaju. Šta ćete uraditi? Imate dve opcije – da ih bacite ili da napravite kolač.

Sada posmatrajmo to u ekonomskim terminima. Ako bacite višnje, vi ste primenili principe linearnog modela privrede. Ako napravite kolač od njih, primenili ste jedan novi model privređivanja, koji se zove cirkularna ekonomija.

Cirkularna ekonomija je suprotnost dosadašnjem linearnom modelu privrede u kojoj je glavni princip „uzmi – iskoristi – baci“, koji podrazumeva nekontrolisano iskorišćavanje prirodnih resursa i protok materijala od fabrike preko korisnika do deponije. Cirkularna ekonomija nudi novi model „proizvod – otpad - proizvod“, u kome se potencira što veća ponovna upotreba materijala iz proizvoda koji su završili svoj „životni ciklus” i što manje korišćenje novih resursa. Ovaj ekonomski model se zalaže za smanjivanje stvaranja otpada, njegovu ponovnu upotrebu putem reciklaže i stvaranje energije iz otpada.

Cirkularna ekonomija predstavlja veliku šansu za Srbiju, koja trpi posledice dugogodišnjeg privređivanja zasnovanog na linearnoj ekonomiji, kao što su hiljade divlјih smetlišta, mali broj sanitarnih regionalnih deponija, kao i niski procenat recikliranog otpada.

U svetlu svega rečenog, da li biste radije bacili prezrele višnje ili ih iskoristili za kolač?

LEED sertifikacija zelene gradnje

LEED, skraćeno od „Leadership in Energy and Environmental Design“, jedan je od najpopularnijih programa sertifikacije zelene gradnje koji se koristi širom sveta. Razvijen od strane neprofitne organizacije „U.S. Green Building Council“ 1994. godine, LEED obuhvata nekoliko sistema ocenjivanja projektovanja, izgradnje, upravljanja i održavanja zelenih zgrada, kuća i zajednica.

Postoji pet različitih kategorija za koje se dodeljuje LEED sertifikat:

1. za spoljašnji dizajn i konstrukciju;

2. za unutrašnji dizajn i konstrukciju;

3. za postojeće zgrade u kojima se vrši unapređenje rada ili konstrukcije;

4. za održiva naselja i

5. za porodične kuće.

Da bi objekat mogao biti nosilac LEED sertifikata, potrebno je da sakupi određeni broj bodova. Maksimalni broj bodova je 100. Bodovanje se vrši u šest kategorija: održiva lokacija, efikasna upotreba vode, energetske karakteristike zgrade, korišćenje održivih građevinskih materijala i smanjenje otpada, kvalitet životne sredine u zatvorenom prostoru i inovacija u dizajnu.

Na osnovu ostvarenih bodova, objekti se mogu kvalifikovati za jedan od četiri nivoa sertifikacije:

1. osnovni LEED sertifikat za objekte koji imaju od 45 do 49 bodova;

2. srebrni LEED sertifikat za objekte koji imaju od 50 do 59 bodova;

3. zlatni LEED sertifikat za objekte koji imaju od 60 do 79 bodova i

4. platinasti LEED sertifikat za objekte koji imaju 80 ili više bodova.

LEED sertifikacija se primenjuje u preko 40 zemalja sveta, pa i u Srbiji, gde je nekoliko desetina objekata već steklo neki od LEED sertifikata.

O zelenoj i održivoj arhitekturi

Današnji gradovi su u stalnoj izgradnji, što dovodi do smanjenja zelenih površina, crpljenja ograničenih prirodnih resursa, uništavanja prirodnih staništa, kao i do prekomerne upotrebe energije i zagađenja vode. Iz tog razloga, stvorila se potreba da se ublaži negativan uticaj koji izgradnja i upotreba građevina mogu da imaju na životnu sredinu, kao i na ekosistem u celini. Kako bi se predupredio dalji nepovoljan razvoj događaja, rođena je održiva arhitektura, koja teži da efikasno i umereno koristi građevinske materijale i energiju. 

Izvor: Preuzeto sa  https://commons.wikimedia.or g/

Izvor: Preuzeto sa https://commons.wikimedia.org/

Iako se pojmovi „održivo” i „zeleno” često koriste u istom kontekstu, postoji bitna razlika između održive i zelene arhitekture.

Zelena arhitektura teži korišćenju obnovljivih izvora energije od vetra, sunca, vode ili geotermalne energije. Ona teži da stvori zdravije okruženje zasnovano na prirodnoj ventilaciji i dnevnoj osunčanosti; koristi materijale koji su obnovljivi i nemaju negativan uticaj na okruženje. Pored toga što koristi obnovljive prirodne resurse, ona ih i racionalno troši.  

Međutim, „zeleno” ne mora uvek biti i „održivo”. Na primer – ukoliko se tokom upotrebe prirodno obnovljivog materijala i njegovog transporta proizvede velika količina ugljen-dioksida i time naruši ekosistem, to se ne smatra održivim.

Zelena i održiva arhitektura su sastavni delovi šireg koncepta održivog razvoja. Održivi razvoj, s jedne strane, podrazumeva korišćenje raspoloživih resursa kako bi se zadovoljile ljudske potrebe, a da se pri tom ne ugrozi životna sredina. S druge strane, on teži tome da obezbedi budućim generacijama život u prirodnom i zdravom okruženju.