otpad

„Zero Waste“

Termin „Zero Waste“, odnosno „Nulti otpad“, skovan je sedamdesetih godina i predstavlja filozofiju koja se odnosi na podsticanje redizajna životnog ciklusa resursa tako da se svi proizvodi ponovo koriste. Koncept je zamišljen tako da vodi obnovi ekosistema kroz promene sistema proizvodnje i distribucije. Podrazumeva više od eliminisanja otpada putem reciklaže i ponovne upotrebe i predstavlja kontinuirani rad na uklanjanju otpada.

Primena „nultog otpada“ kao životnog stila eliminiše značajne količine otpada u svetu i ima izuzetno pozitivne efekte na smanjenje ekološkog otiska.

Sve počinje odlukom.

Recimo, umesto jednokratnih brijača možete da koristite one sa zamenjivim uloškom; prilikom kupovine namirnica ponesite ceger i svoje posude; umesto brojnih hemijskih proizvoda namenjenih čišćenju doma koristite sirće i sodu bikarbonu.

Budite kreativni!

Narukvica za čistije okeane

Svake godine, milioni tona otpada dospeju u okeane, a velika količina završi i na obalama.

Iz tog razloga, dvojica surfera sa Floride, Endrju Kuper (Andrew Cooper) i Aleks Šulc (Alex Schulze), pokrenuli su „4Ocean“ – kampanju za čišćenje zagađenih obala.

Kupovinom narukvica, izrađenih od recikliranih materijala iz vode, obezbeđuju se sredstva za uklanjanje otpada.

Izvor: Preuzeto sa: https://4oceanco.tumblr.com/

Izvor: Preuzeto sa: https://4oceanco.tumblr.com/

Za manje od dve godine, „4Ocean“ je uspeo da ukloni preko 285 tona otpada.

Ptice od escajga

Da upcycling može da bude prava umetnost, pokazao je Met Vilson (Matt Wilson), umetnik iz Južne Karoline.

Koristeći stari srebrni escajg i drugi odbačeni metal, Vilson daje novi život viljuškama, kašikama i noževima, pretvarajući ih u predivne skulpture ptica.

Izvor: Preuzeto sa:  http://www.thisiscolossal.com/

Izvor: Preuzeto sa: http://www.thisiscolossal.com/

Izvor: Preuzeto sa:  http://www.thisiscolossal.com/

Izvor: Preuzeto sa: http://www.thisiscolossal.com/

Vilsonova umetnička dela predstavljaju svedočanstvo o očuvanju i uvažavanju prirodnih resursa, tako da „sredina u kojoj živimo ostane i dalje sredina u kojoj želimo da živimo“.

Rad ovog umetnika možete pratiti na njegovom Facebook i Instagram profilu.

Reciklaža se isplati: slučaj „Wasted“

U severnom delu Amsterdama, 2015. godine, pokrenuta je građanska inicijativa „Wasted“ koja koja ima za cilj da poboljša upravljanje otpadom u ovom gradu time što podstiče domaćinstva da recikliraju svoj otpad, nagrađujući ih, pri tom, popustima u lokalnim radnjama.

Nakon prijavljivanja na „Wasted“ veb-sajt, domaćinstva dobijaju vreće za sortiranje otpada. Sortirani otpad je, zatim, potrebno odneti do kontejnera označenim „Wasted“ logom, skenirati QR kod na njemu, fotografisati vreće i upload-ovati na veb-sajt. Nakon toga se, kao nagrada, dobija digitalni novčić koji je moguće iskoristiti za popuste na proizvode i usluge u mreži lokalnih radnji.

Više o ovoj „zelenoj“ inicijativi, saznajte na njihovom veb-sajtu.

Aplikacija-inspiracija: „Litterati“

„Litterati“ zapovesti:

1. Pronađi otpadak.

2. Fotografiši i objavi na Instagramu.

3. Stavi hešteg #litterati.

4. Baci otpadak u kontejner.

Da društvene mreže mogu da budu od velike koristi u aktivističkom delovanju ljudi širom planete, pokazala nam je aplikacija „Litterati“, koja je trenutno prerasla u pravi ekološki pokret.

Džef Kiršner (Jeff Kirschner), tvorac aplikacije, došao je na ideju da počne da fotografiše otpad na koji nailazi i objavljuje te fotografije na svom Instagramu. Svaka fotografija značila je jedan opušak cigarete i jednu plastičnu flašu manje na ulici. Ljudi su počeli da se pridružuju i ubrzo je stvorena zajednica u više od 100 zemalja, koja udruženim snagama čisti planetu.

Izvor: Preuzeto sa  https://www.instagram.com/

Izvor: Preuzeto sa https://www.instagram.com/

Izvor: Preuzeto sa  https://www.instagram.com/

Izvor: Preuzeto sa https://www.instagram.com/

Aplikacija nudi mogućnost da se otpad fotografiše, hešteguje (označava koji je brend i vrsta proizvoda od koga otpad potiče) i geoteguje (mesto na kome je otpad pronađen). Podaci dobijeni na ovaj način otvaraju mogućnost saradnje sa kompanijama i organizacijama kako bi se pronašla „održiva“ rešenja za problem otpada koji se nalazi svuda oko nas.

Pridružite se i vi ovom ekološkom pokretu i preuzmite aplikaciju na Google Play-u ili App Store-u.

„Zeleni“ preduzetnik: Bojan Slat

Kada sam imao 16 godina, ronio sam u Grčkoj i shvatio da sam video više plastičnog otpada nego riba.
— Bojan Slat (Boyan Slat), mladi holandski pronalazač i „zeleni“ preduzetnik

Sa svoje 23 godine, Bojan je već postigao mnogo toga. Najmlađi je dobitnik „Champions of the Earth“ – najvećeg priznanja za doprinos životnoj sredini, koje dodeljuje UN. Magazin „Forbes“ stavio ga je na listu najboljih preduzetnika i pronalazača do 30 godina starosti, dok ga je „Reader’s Digest“ proglasio Evropljaninom godine.

Rođen u Delftu, u Holandiji, Bojan je od malih nogu bio zainteresovan za inženjerstvo. Posle letovanja u Grčkoj i onoga što je tamo video, rešio je da se posveti problemu rešavanja plastičnog zagađenja okeana i 2013. godine je osnovao neprofitnu organizaciju „The Ocean Cleanup“.

„The Ocean Cleanup“ predstavlja pasivni sistem za sakupljanje otpada u okeanima, koristeći kretanje morskih struja. Prvi veliki zadatak koji predstoji ovom projektu biće smanjenje plastičnog otpada u „Great Pacific Garbage Patch-u“.

„Great Pacific Garbage Patch“ ili „veliko plutajuće đubrište Pacifika“, između Kalifornije i Havaja, devet puta je veće od površine države Srbije i predstavlja najveću deponiju plastike u okeanima.

Ideja je da se plutajući, cevasti jastuci, na koje se, u vodi, nastavljaju graničnici, postave u polukrug, prečnika jedan do dva kilometra. Morske struje bi nanosile plastični otpad, a jastuci i graničnici bi onemogućavali njegovo dalje kretanje. Odatle bi se otpad prikupljao i odnosio u reciklažne pogone. Dodatno, ovaj „plutajući“ sistem bio bi ankerovan sidrom sa balastom na dubini od oko 600 metara, kako bi se cela konstrukcija kretala zajedno sa plastikom, ali sporije, i na taj način efikasnije je „hvatala“.

Cilj je da se na „velikom plutajućem đubrištu Pacifika“ smanji količina plastičnog otpada za 50% u roku od pet godina.

Projekat je trenutno u fazi testiranja, a planiran početak uklanjanja plastičnog otpada na ovoj lokaciji predviđa se za 2018. godinu.

Magazin „TIME“ proglasio je „The Ocean Cleanup“ za jedan od 25 najboljih izuma 2015. godine.

Pratite i dalje impresivan Bojanov rad ovde

 

5 boja otpada: sakupljanje otpada u Nemačkoj

Nemačka godišnje proizvede oko 40 miliona tona komunalnog otpada. 44,5% se reciklira, 37,8% se spaljuje, 17,3% se kompostira, a samo 0,4% komunalnog otpada odlazi na deponije.

Iako se sistem sakupljanja komunalnog otpada razlikuje od pokrajine do pokrajine, postoje opšta pravila koja važe za sve. Tačno određeni otpad se sakuplja u kontejner tačno određene boje: plavi, zeleni, žuti, braon i crni.

Izvor: Preuzeto sa  https://www.herten.de/

Izvor: Preuzeto sa https://www.herten.de/

U plavi kontejner ili kontejner sa plavim poklopcem sakuplja se: papirnata ili kartonska ambalaža, novine, magazini, stara hartija, papirnate kese, itd. Papirnate maramice i kuhinjski ubrusi, kao ni kartonske kutije za picu, ne pripadaju ovoj vrsti otpada.

U zeleni kontejner ili kontejner sa zelenim poklopcem treba odložiti: sve staklene boce za koje niste platili kauciju, tegle, boce za ulje, vinske boce, itd, ali bez poklopaca. Pivske boce, za koje se plaća kaucija, ne pripadaju ovoj vrsti otpada.

U žuti kontejner ili kontejner sa žutim poklopcem idu: aluminijumske konzerve, plastične kutije, tetrapak ambalaža, polistirenska ambalaža, prazne bočice od dezodoransa, itd. PET boce, za koje se plaća kaucija, ne pripadaju ovoj vrsti otpada.

Braon kontejner ili kontejner sa braon poklopcem služi za otpad organskog porekla: ostaci voća i povrća, filteri za kafu, ostaci hrane, kesice čaja, baštenski otpad, itd.

U crni/sivi kontejner odlaže se: pepeo, opušci cigareta, četke za kosu, tiganji, najlon čarape, pelene, papirnate maramice, kuhinjski ubrusi, itd. Opasan otpad, kao što su ostaci boja, insekticida, hemikalija, korozivnih proizvoda ili fluorescentnih cevi i baterija, ne pripadaju ovoj vrsti otpada.

Cirkularna ekonomija

Zamislite sledeću situaciju: kupili ste višnje, niste ih pojeli na vreme i one su počele da prezrevaju. Šta ćete uraditi? Imate dve opcije – da ih bacite ili da napravite kolač.

Sada posmatrajmo to u ekonomskim terminima. Ako bacite višnje, vi ste primenili principe linearnog modela privrede. Ako napravite kolač od njih, primenili ste jedan novi model privređivanja, koji se zove cirkularna ekonomija.

Cirkularna ekonomija je suprotnost dosadašnjem linearnom modelu privrede u kojoj je glavni princip „uzmi – iskoristi – baci“, koji podrazumeva nekontrolisano iskorišćavanje prirodnih resursa i protok materijala od fabrike preko korisnika do deponije. Cirkularna ekonomija nudi novi model „proizvod – otpad - proizvod“, u kome se potencira što veća ponovna upotreba materijala iz proizvoda koji su završili svoj „životni ciklus” i što manje korišćenje novih resursa. Ovaj ekonomski model se zalaže za smanjivanje stvaranja otpada, njegovu ponovnu upotrebu putem reciklaže i stvaranje energije iz otpada.

Cirkularna ekonomija predstavlja veliku šansu za Srbiju, koja trpi posledice dugogodišnjeg privređivanja zasnovanog na linearnoj ekonomiji, kao što su hiljade divlјih smetlišta, mali broj sanitarnih regionalnih deponija, kao i niski procenat recikliranog otpada.

U svetlu svega rečenog, da li biste radije bacili prezrele višnje ili ih iskoristili za kolač?

Pariski sporazum

Prema dosadašnjim prognozama stručnjaka, svetu preti zagrevanje od četiri stepena i više zbog emisije gasova sa efektom staklene bašte, koji predstavljaju rezultat preovladavajućeg načina proizvodnje i potrošnje fosilnih goriva.

Zbog toga je 2015. godine, u Parizu, održana 21. konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama na kojoj je potpisan Pariski sporazum.  

Izvor: Preuzeto sa  https://en.wikipedia.org/

Izvor: Preuzeto sa https://en.wikipedia.org/

Ovaj prvi globalni sporazum o borbi protiv klimatskih promena, okupio je sve države članice pod jednim zajedničkim ciljem – postepeno smanjivanje emisije gasova sa efektom staklene bašte, kako bi globalno zagrevanje bilo ispod 2°C do 2100. godine.

Sve zemlje učesnice podstaknute su da objave svoj nacionalni doprinos u ovoj borbi. Najrazvijenije zemlje, koje su često glavni emiteri štetnih gasova, moraće da ulože i najveći napor. Tako su se sve zemlje članice EU obavezale da smanje emisiju štetnih gasova za 40% do 2030. godine. Nažalost, 1. juna, SAD je napustila Pariski sporazum.

Srbija, kao jedna od prvih zemalja u regionu Zapadnog Balkana, objavila je svoju posvećenost cilju da smanji emisiju štetnih gasova za 9,8% do 2030. godine. Razlozi za klimatsku akciju u našoj državi postojali su i bez ovog sporazuma, s obzirom na to da se Srbija, u proteklih pet godina, pokazala veoma ranjivom kada je reč o klimatskim promenama – suše 2012. godine i poplave 2014. i 2016. godine. Načini na koji Srbija planira da da svoj doprinos smanjenju emisija obuhvataju unapređenje sistema odlaganja i prerade otpada, povećanje energetske efikasnosti i upotrebu obnovljivih izvora energije, revitalizaciju i nova tehnološka rešenja u industriji, kao i unapređenje javnog prevoza, kako bi stanovništvo manje upotrebljavalo vozila koja pokreću fosilna goriva.

LEED sertifikacija zelene gradnje

LEED, skraćeno od „Leadership in Energy and Environmental Design“, jedan je od najpopularnijih programa sertifikacije zelene gradnje koji se koristi širom sveta. Razvijen od strane neprofitne organizacije „U.S. Green Building Council“ 1994. godine, LEED obuhvata nekoliko sistema ocenjivanja projektovanja, izgradnje, upravljanja i održavanja zelenih zgrada, kuća i zajednica.

Postoji pet različitih kategorija za koje se dodeljuje LEED sertifikat:

1. za spoljašnji dizajn i konstrukciju;

2. za unutrašnji dizajn i konstrukciju;

3. za postojeće zgrade u kojima se vrši unapređenje rada ili konstrukcije;

4. za održiva naselja i

5. za porodične kuće.

Da bi objekat mogao biti nosilac LEED sertifikata, potrebno je da sakupi određeni broj bodova. Maksimalni broj bodova je 100. Bodovanje se vrši u šest kategorija: održiva lokacija, efikasna upotreba vode, energetske karakteristike zgrade, korišćenje održivih građevinskih materijala i smanjenje otpada, kvalitet životne sredine u zatvorenom prostoru i inovacija u dizajnu.

Na osnovu ostvarenih bodova, objekti se mogu kvalifikovati za jedan od četiri nivoa sertifikacije:

1. osnovni LEED sertifikat za objekte koji imaju od 45 do 49 bodova;

2. srebrni LEED sertifikat za objekte koji imaju od 50 do 59 bodova;

3. zlatni LEED sertifikat za objekte koji imaju od 60 do 79 bodova i

4. platinasti LEED sertifikat za objekte koji imaju 80 ili više bodova.

LEED sertifikacija se primenjuje u preko 40 zemalja sveta, pa i u Srbiji, gde je nekoliko desetina objekata već steklo neki od LEED sertifikata.

Hajde da recikliramo kod kuće

Sigurno znate da većinu stvari koje koristimo u svakodnevnom životu možemo da recikliramo. Samo pogledajte oko sebe – plastika, staklo, karton, gvožđe, keramika, elektronski otpad...

Recikliranje kod kuće može biti lako, kada znate kako. Pažljivi odabir proizvoda koje kupujete je prvi korak ka efikasnoj reciklaži. Proizvodi koji se najlakše mogu reciklirati su staklene tegle i konzerve. Ako niste sigurni koji su to proizvodi, samo potražite oznaku „eco-friendly“ na pakovanju.

Preko 80 milijardi aluminijumskih konzervi se iskoristi svake godine širom sveta, a recikliranjem samo jedne limenke uštedi se količina energije dovoljna za trosatni rad vašeg televizora.

Izvor: Preuzeto sa  http://www.moody.af.mil/

Izvor: Preuzeto sa http://www.moody.af.mil/

Vazdušno zagađenje prilikom proizvodnje recikliranog papira je 70% manje nego prilikom proizvodnje običnog papira. Zato, ako u kući imate stare novine, koverte, fascikle, imenike, stari karton, papirnu ambalažu od mleka, sokova, kartonski deo rolni toalet papira, kutije od pice, salvete, samo potražite najbliži kontejner za reciklažu papira i stvar je rešena!