preciscavanje vazduha

Paulovnija – „princezino“ drvo

Poznata kao „princezino“ ili „carsko“ drvo, paulovnija potiče iz Kine, ali je danas rasprostranjena i u Japanu, Evropi i Severnoj Americi. Kao najbrže rastuće drvo na svetu, do svoje pete godine može da naraste i do 20 metara.

Izvor: Preuzeto sa  https://commons.wikimedia.org/

Sadnja paulovnije može imati mnoge pozitivne efekte na životnu sredinu.

Tolerantno na zagađenja, lišće paulovnije upija deset puta više ugljen-dioksida od listova drugih vrsta drveća, dok njen koren izvlači teške metale iz zemlje i sprečava eroziju terena. Zbog toga što može da raste i u oblastima s niskim kvalitetom zemljišta, paulovnija je izuzetno pogodna za pošumljavanje ugroženih predela širom sveta.

Usisivač za smog

Holandski „Roosegaarde” dizajn studio osmislio je i izveo „Smog Free Tower“ - prečišćivač vazduha.

Na razvoju tornja se radilo tri godine, a inspiracija je dizajnerima došla nakon posete Pekingu gde su osetili negativne efekte smoga.

Kako je zagađenje vazduha u ovoj metropoli došlo do nivoa da se smog može videti golim okom, projekat ima za cilj da izgradi strukture koje će ga i bukvalno usisavati. Pored toga, kompresovanjem čestica smoga pravi se moderan nakit.

Za jedan sat toranj može da prečisti 30. 000 kubnih metara vazduha, a od smoga koji se prikupi u toku samo jednog dana može da se napravi 3.500 manžetni, bedževa ili prstenja.

O drugim projektima studija možete pogledati na njihovom veb-sajtu.

Čistiji vazduh na saksiju od nas

Kako mnogobrojna istraživanja pokazuju, kvalitet vazduha koji svakodnevno udišemo u zatvorenim prostorijama nije najbolji za naše zdravlje. Ali to je lako promeniti, jer je rešenje samo na saksiju od nas!

Sobne biljke, pored toga što ulepšavaju svaki prostor u kome se nalaze, apsorbuju ugljen-dioksid, oslobađaju kiseonik i eliminišu značajne količine toksičnih čestica iz vazduha.

Evo nekoliko predloga za prave male prirodne filtere vazduha.

House plants

Zeleni ljiljan, hlorofitum ili pauk-biljka (Chlorophytum comosum) odlično upija otrove iz vazduha kao što su formaldehid (koji se nalazi u papirnim maramicama i sintetičkim vlaknima), ugljen-monoksid i benzen (koji se nalazi u izduvnim gasovima). Jedna saksija ove biljke može da prečisti prostor od 200 kvadratnih metara. Idealna za kancelarije.

Aloe vera upija formaldehid i višak ugljen-dioksida i značajno podiže nivo kiseonika u prostoru. Samo jedna saksija ima isti učinak kao devet bioloških prečišćivača vazduha.

Zlatni puzavac ili đavolji bršljan (Epipremnum aureum) je odičan izbor za prostorije u kojima se konzumiraju cigarete, jer filtrira duvanski dim. Takođe, čisti vazduh od benzena i formaldehida.

Bršljan (Hedera helix) uklanja 60% plesni iz vazduha za samo šest sati od stavljanja u prostor. Takođe, uništava i gljivice.

House plants

Ljiljan mira (Spathiphyllum) odlično filtrira otrove iz vazduha, kao što su benzen, formaldehid i trihloretilen. Takođe, prečišćava alkohole i aceton iz vazduha.

Svekrvin jezik (Sansevieria trifasciata) poznat je kao biljka koja proizvodi najviše kiseonika, posebno noću, pa se preporučuje za spavaće sobe.

Fikus gumijevac (Ficus elastica) posebno je delotvoran u prečišćavanju vazduha od formaldehida. Takođe, uklanja štetne mikroorganizme i isparenja iz okruženja.

Kućna paprat (Nephrolepis exaltata) savršen je izbor za osobe koje imaju problema sa suvom kožom, jer pored toga što eliminiše različite tipove toksina, doprinosi i vlaženju vazduha. Idealna je za prostorije u kojima nema previše prirodne svetlosti.

Zelene fasade

Kao posledica porasta broja stanovnika u gradovima i nagle urbanizacije, dolazi do gubitka zelenih površina, što direktno utiče na kvalitet sredine u kojoj živimo.

Pored arhitektonskog delovanja, razni stručnjaci su ozbiljno pristupili rešavanju tog problema. Među njima je i francuski botaničar Patrik Blan (Patrick Blanc), koji je modernizovao i popularizovao zelene fasade, čime je omogućen dodatni prostor za pozicioniranje zelenih površina u gradovima u formi vertikalnih bašti.

Iako naizgled zelene fasade deluju svedeno, iza njih je instaliran kompleksan sistem koji im omogućava da funkcionišu. Iza vidljivog dela fasade, nalazi se mreža cevčica kojima se biljkama dovodi hranljivi rasvor, kao i minerali potrebni za njihov rast i razvoj. Velika pažnja se, takođe, posvećuje i odabiru biljaka u odnosu na stane sveta kao i klimatskim zonama u kojima se one postavljaju.

Pored toga što vraćaju zelenilo u grad, zelene fasade apsorbuju buku, prečišćavaju vazduh i imaju termoizolaciona svojstva.

Jedan od poznatijih projekata Patrika Blana je zelena fasada na muzeju „Quai Branly” u Parizu, koji je završen 2005. godine. Postavljanjem vertikalnih bašti, kako u enterijeru tako i u eksterijeru, poboljšan je kvalitet vazduha i postignuta manja potrošnja energije.