solarna energija

Tehnologija i ekologija

 „VItirover” roboti čuvaju životnu sredinu, dok kose travu između redova vinove loze.

Dizajnirani i proizvedeni u Francuskoj, roboti su opremljeni fotonaponskim ćelijama koje omogućavaju njihovo kretanje bez korišćenja goriva. Pomoću solarnog panela ova poljoprivredna autonomna mašina može da pređe 500 metara na čas. Putem aplikacije i ugrađenog GPS sistema, svaki vinar može jednostavno da kontroliše kretanje robota.

Takođe, roboti sadrže dodatne senzore na prednjoj strani i kose travu i korov bez oštećenja stabla.

Solarni roštilj

Jedan od najvećih zagađivača na svetu je prehrambena industrija, kao i način na koji se hrana priprema.

Osnivač „GoSun“ kompanije Patrik Ševrin (Patrick Sherwin), stručnjak za solarnu energiju okupio je mlade inženjere i dizajnere koji veruju u „zeleno“ kuvanje.

„GoSun“ solarni roštilji i rerne dizajnirani su da budu jednostavni, izdržljivi i mobilni.

Vakum između dva sloja tvrdog stakla predstavlja toplotnu izolaciju, održava temperaturu i tako omogućava spremanje hrane i po najhladnijem danu. Svetlost se apsorbuje i unutrašnjim slojem cevi i skladišti toplotu.

Izvor: Preuzeto sa  https://www.gosun.co/

Izvor: Preuzeto sa https://www.gosun.co/


„GoSun“ želi da obezbedi ljubiteljima dobrog zalogaja način da kuvaju bez fosilnih goriva, uglja ili drveta.

Obnovljive kazaljke

Misija francuske kompanije „Awake“ je da dokaže da postoji pametniji i održiviji način konzumiranja brendova, bez kompromisa kada je reč o dizajnu i kvalitetu.

Od početnog dizajna do proizvodnje – održivost je u središtvu svega. Čak je i mehanika sata inspirisana prirodom. Nema baterija. Energija sunca i kinetička energija (pokreti ruke/zgloba) čine sat funkcionalnim.

Postaknuta željom da smanji uticaj na životnu sredinu, kompanija u procesu proizvodnje koristi već postojeće materijale i zelene tehnologije, dok je u fokusu i maksimalno ograničenje transporta. Reciklirani čelik i plastični otpad prikupljen iz mora osnovni su materijali za izradu „Awake“ satova.

Solarni brod

Dugačak 31 metar, sa kapacitetom da primi 50 putnika, ekološki brod, „MS Turanor PlanetSolar“ izgrađen je 2010. godine u Kilu, u Nemačkoj, sa ciljem da obiđe svet  isključivo uz pomoć „zelene“ energije sunca.

Inicijator projekta, švajcarski inženjer Rafael Domjan (Rapfael Domjan) i glavni dizajner Kreg Lumes (Craig Loomes), želeli su da pošalju poruku u svet da je putovanje bez emitovanja štetnih gasova moguće.

Brod je prvi put isplovio Iz Monaka 27. septembra 2010. godine.

Preko 500 solarnih panela koji napajaju litijum-jonske baterije obezbedili su električnu energiju potrebnu za ovo neverovatno putovanje od 585 dana.

Pored postavljanja nekoliko Ginisovih rekorda, brod je 2013. oborio i sopstveni – obilazak sveta za četiri dana kraće nego tokom prvog putovanja.

Aerodrom na solarni pogon

Indijski međunarodni aerodrom „Cochin“ je prvi aerodrom na svetu koji se u potpunosti snadbeva električnom energijom dobijenom iz sunca.

Čak 46.150 solarnih panela raspoređeno je na 45 hektara površine u blizini aerodroma. Ovu solarnu elektranu, kapaciteta 12 MW, izgradila je kompanija „Bosch“ 2015. godine. Postavljanje panela trajalo je oko šest meseci, dok je za potpuno prebacivanje sistema na solarnu energiju bilo potrebno dve godine.

Da ovo nije usamljeni slučaj u svetu, svedoče i aerodromi u Indijanapolisu, Kuala Lumpuru i Meksiko Sitiju.

„Jabuka” iz Singapura

Krajem maja ove godine, u Singapuru, kompanija „Apple” otvorila je svoju prvu radnju u jugoistočnoj Aziji, prigodno nazvana „Apple Orchard Road“ (orchard=voćnjak).

Arhitekte iz Foster + Partners projektovali su zgradu sa snažnim akcentom na povezivanje sa prirodom.

Izvor: Preuzeto sa  https://www.apple.com/

Izvor: Preuzeto sa https://www.apple.com/

Prvi utisak o zgradi dobija se sa širokog trotoara na kome je zasađeno osam stabala. Šesnaest stabala u samom enterijeru nastavlja asocijaciju na voćnjak iz eksterijera. Staklena fasada na ulazu, visoka 14 metara, briše granicu između spoljašnjosti i unutrašnjosti. Velika nadstrešnica nad ulazom osmišljena je kao zaštita od jakog, tropskog sunca ili sklonište od kiše. U enterijeru dominira impresivno, dvostruko, zakrivljeno stepenište od italijanskog mermera, kao i ogromni ekran, dimenzija deset puta četiri metra.

Potpuni prelazak na obnovljive izvore energije jedna je od značajnijih posebnosti singapurske radnje. Solarni paneli na krovu proizvode električnu energiju potrebnu za napajanje i funkcionisanje zgrade.

Otvaranje „Apple Orchard Road-a“ čini prekretnicu u dizajnu, organizaciji i energetskoj efikasnosti „Apple-ovih“ radnji i predstavlja primer kako će sve prodavnice širom sveta izgledati u bliskoj budućnosti.

„Održiva“ zgrada: „Solaris“

Izgrađena 2009. godine, u Briselu, „Solaris“ je osmospratna poslovna zgrada od 13.700 kvadratnih metara, koja poseduje sve posebnosti nove generacije „održivih“ zgrada. Objekat se oslanja na dva obnovljiva izvora energije – sunce i geotermalnu energiju. Takođe, zgrada poseduje rezervoare za sakupljanje kišnice, koja se koristi kao sanitarna voda.  

Izvor: Preuzeto sa  http://www.assar.com/

Izvor: Preuzeto sa http://www.assar.com/

Za proizvodnju električne energije koriste se solarni paneli. Na krovu i fasadama zgrade, smešteno je 428 solarnih panela ukupne površine 800 kvadratnih metara, koji proizvode 55.000 kWh godišnje.

Energija iz zemlje se koristi kako bi se zgrada zagrevala i hladila. Toplotna pumpa izvlači energiju iz 48 geotermalnih sondi, postavljenih na dubini od 100 metara i sprovodi je sistemom cevi do plafona, koji greju ili hlade, u zavisnosti od godišnjeg doba.

Zahvaljujući svim ovim osobenostima, zgrada uštedi 119 tona emisije ugljen-dioksida godišnje.

„Solaris“ je prva zgrada u Belgiji koja je dobila sertifikat Valaideo (belgijski sistem sertifikacije zelene gradnje).

„Održiva“ zgrada: „One Angel Square“

Poslovna zgrada „One Angel Square“ u Mančesteru u Engleskoj, završena je 2013. godine i predstavlja jednu od energetski najefikasnijih visokih zgrada u Evropi.

U objektu se maksimalno potencira upotreba prirodnih resursa. Ulje uljane repice se koristi za proizvodnju električne energije i zagrevanje u isto vreme. Solarna energija i prirodni gasovi se koriste za zagrevanje i hlađenje. Zahvaljujući dvoslojnoj fasadi, zgrada ima prirodnu ventilaciju. Poseduje i sisteme za sakupljanje i reciklažu kišnice i otpadnih voda.

Zgrada uopšte ne emituje ugljen-dioksid.

Ovenčana je mnogobrojnim nagradama za svoj upečatljivi dizajn i održivost.

Izvor: Preuzeto sa  https://commons.wikimedia.org/

Energetska žetva

Energetska žetva je niz tehnologija kojima se energija iz obnovljivih izvora prisutnih oko nas prikuplja, konvertuje u električnu energiju i skladišti, a kasnije se može koristiti za napajanje manjih potrošača.

Energetska žetva je, zapravo, iskorišćavanje ambijentalne energije, odnosno energije prisutne svuda oko nas, kao što su sunce, vetar, voda, ljudski pokreti, itd. Ambijentalna energija je neelektrične prirode i samoobnovljiva je.

Ono što je važno, jeste da nakon konvertovanja ambijentalne energije u električnu, osnovni izvor ostaje nepromenjen i neiscrpljen, što energetsku žetvu čini ekološkim vidom proizvodnje energije.

Činjenica jeste da neobnovljivi izvori, poput uglja i nafte, obezbeđuju veću količinu energije uz manje troškove - trenutno. Ali, kada malo razmislimo, koliko dugo ćemo još imati pomenute resurse? Deset godina? Sto godina? 

Izvor: Preuzeto sa  http://all-free-download.com/

O zelenoj i održivoj arhitekturi

Današnji gradovi su u stalnoj izgradnji, što dovodi do smanjenja zelenih površina, crpljenja ograničenih prirodnih resursa, uništavanja prirodnih staništa, kao i do prekomerne upotrebe energije i zagađenja vode. Iz tog razloga, stvorila se potreba da se ublaži negativan uticaj koji izgradnja i upotreba građevina mogu da imaju na životnu sredinu, kao i na ekosistem u celini. Kako bi se predupredio dalji nepovoljan razvoj događaja, rođena je održiva arhitektura, koja teži da efikasno i umereno koristi građevinske materijale i energiju. 

Izvor: Preuzeto sa  https://commons.wikimedia.or g/

Izvor: Preuzeto sa https://commons.wikimedia.org/

Iako se pojmovi „održivo” i „zeleno” često koriste u istom kontekstu, postoji bitna razlika između održive i zelene arhitekture.

Zelena arhitektura teži korišćenju obnovljivih izvora energije od vetra, sunca, vode ili geotermalne energije. Ona teži da stvori zdravije okruženje zasnovano na prirodnoj ventilaciji i dnevnoj osunčanosti; koristi materijale koji su obnovljivi i nemaju negativan uticaj na okruženje. Pored toga što koristi obnovljive prirodne resurse, ona ih i racionalno troši.  

Međutim, „zeleno” ne mora uvek biti i „održivo”. Na primer – ukoliko se tokom upotrebe prirodno obnovljivog materijala i njegovog transporta proizvede velika količina ugljen-dioksida i time naruši ekosistem, to se ne smatra održivim.

Zelena i održiva arhitektura su sastavni delovi šireg koncepta održivog razvoja. Održivi razvoj, s jedne strane, podrazumeva korišćenje raspoloživih resursa kako bi se zadovoljile ljudske potrebe, a da se pri tom ne ugrozi životna sredina. S druge strane, on teži tome da obezbedi budućim generacijama život u prirodnom i zdravom okruženju.