solarni paneli

Tehnologija i ekologija

 „VItirover” roboti čuvaju životnu sredinu, dok kose travu između redova vinove loze.

Dizajnirani i proizvedeni u Francuskoj, roboti su opremljeni fotonaponskim ćelijama koje omogućavaju njihovo kretanje bez korišćenja goriva. Pomoću solarnog panela ova poljoprivredna autonomna mašina može da pređe 500 metara na čas. Putem aplikacije i ugrađenog GPS sistema, svaki vinar može jednostavno da kontroliše kretanje robota.

Takođe, roboti sadrže dodatne senzore na prednjoj strani i kose travu i korov bez oštećenja stabla.

Solarni brod

Dugačak 31 metar, sa kapacitetom da primi 50 putnika, ekološki brod, „MS Turanor PlanetSolar“ izgrađen je 2010. godine u Kilu, u Nemačkoj, sa ciljem da obiđe svet  isključivo uz pomoć „zelene“ energije sunca.

Inicijator projekta, švajcarski inženjer Rafael Domjan (Rapfael Domjan) i glavni dizajner Kreg Lumes (Craig Loomes), želeli su da pošalju poruku u svet da je putovanje bez emitovanja štetnih gasova moguće.

Brod je prvi put isplovio Iz Monaka 27. septembra 2010. godine.

Preko 500 solarnih panela koji napajaju litijum-jonske baterije obezbedili su električnu energiju potrebnu za ovo neverovatno putovanje od 585 dana.

Pored postavljanja nekoliko Ginisovih rekorda, brod je 2013. oborio i sopstveni – obilazak sveta za četiri dana kraće nego tokom prvog putovanja.

Aerodrom na solarni pogon

Indijski međunarodni aerodrom „Cochin“ je prvi aerodrom na svetu koji se u potpunosti snadbeva električnom energijom dobijenom iz sunca.

Čak 46.150 solarnih panela raspoređeno je na 45 hektara površine u blizini aerodroma. Ovu solarnu elektranu, kapaciteta 12 MW, izgradila je kompanija „Bosch“ 2015. godine. Postavljanje panela trajalo je oko šest meseci, dok je za potpuno prebacivanje sistema na solarnu energiju bilo potrebno dve godine.

Da ovo nije usamljeni slučaj u svetu, svedoče i aerodromi u Indijanapolisu, Kuala Lumpuru i Meksiko Sitiju.

Zelena tehnologija

Ekološka, „čista“ ili „zelena“ tehnologija ima za cilj očuvanje životne sredine kroz širok spektar tehnoloških i tehničkih rešenja za:

  • proizvodnju i skladištenje energije iz obnovljivih izvora (sunce, voda, vetar, geotermalna i bio energija),

  • održivo upravljanje otpadom,

  • održivo upravljanje vodom,

  • održivu mobilnost (npr. alternativna goriva, električna vozila)

  • efikasno korišćenje resursa i materijala (npr. novi materijali, održivi dizajn) i

  • energetsku efikasnost (npr. energetski efikasne zgrade).

Izvor: Preuzeto sa  https://pixabay.com/

Izvor: Preuzeto sa https://pixabay.com/

Dostignuća „zelene“ tehnologije su brojna – od solarnih panela, vetroturbina, geotermalnih pumpi, bioreaktora, preko toaleta za kompostiranje, sve do piezoelektričnih podova, papirnatih biorazgradivih baterija i 3D štampača koji koriste pesak.

Krov nad glavom: „Architects for Society‟

„Architects for Society (AFC) je neprofitna organizacija koju čine arhitekte iz SAD, Kanade, Evrope, Indije i sa Bliskog istoka. Njihov cilj je da unaprede uslove stanovanja ugroženih zajednica širom sveta putem inovativne arhitekture i dizajna.

Izbeglička kriza koja je zahvatila ceo svet 2010. godine i koja je dovela do toga da milioni ljudi živi bez krova nad glavom, podstakla je ove arhitekte da osmisle „Hex House” - pristupačnu, održivu, montažnu kuću. Kuća je projektovana tako da krajnji korisnik može da je sastavi brzo i lako, uz korišćenje jednostavnih alata.

Svaka heksagonalna stambena jedinica, površine 47 kvadratnih metara, sadrži toalet, kupatilo, kuhinju, dnevnu i dve spavaće sobe. Unutrašnji zidovi nisu pričvršćeni za tavanicu kako bi se obezbedila prirodna ventilacija. Kuća, takođe, ima sistem pasivnog hlađenja, sistem za sakupljanje kišnice, kao i solarne panele za dobijanje električne energije.

Pojedinačne stambene jedinice je moguće i spajati kako bi se dobio prostor za smeštaj većih porodica.

Pored mnogobrojnih priznanja širom sveta, ovaj projekat ušao je i u finale „What Design Can Do”, godišnjeg takmičenja koje organizuju UNHCR i IKEA Foundation.

Saznajte više o drugim projektima ove organizacije na njihovom veb-sajtu.

 

Plutajuća eko-kuća

Dizajnirana od strane arhitektonskog studija „Giancarlo Zema”, ekološka plutajuća kuća „WaterNest 100” predstavlja stambenu jedinicu od 100 kvadratnih metara izrađene u potpunosti od recikliranog laminiranog drveta i aluminijuma. Krov kuće izrađen je od 60 kvadratnih metara fotonaponskih panela.

Izvor: Preuzeto sa  http://www.giancarlozema.com/
Izvor: Preuzeto sa  http://www.giancarlozema.com/

Kuća poseduje i unutrašnji sistem sa prirodnom ventilacijom i klimatizacijom. Ovaj sistem, zajedno sa recikliranim materijalima i solarnim panelima, čini „WaterNest 100“ objektom sa niskom potrošnjom energije.

Enterijer objekta može biti opremljen tako da se koristi i kao kancelarija, bar, restoran ili izložbeni prostor.

Više o drugim projektima ovog arhitektonskog studija možete pogledati na njihovom veb-sajtu.

„Jabuka” iz Singapura

Krajem maja ove godine, u Singapuru, kompanija „Apple” otvorila je svoju prvu radnju u jugoistočnoj Aziji, prigodno nazvana „Apple Orchard Road“ (orchard=voćnjak).

Arhitekte iz Foster + Partners projektovali su zgradu sa snažnim akcentom na povezivanje sa prirodom.

Izvor: Preuzeto sa  https://www.apple.com/

Izvor: Preuzeto sa https://www.apple.com/

Prvi utisak o zgradi dobija se sa širokog trotoara na kome je zasađeno osam stabala. Šesnaest stabala u samom enterijeru nastavlja asocijaciju na voćnjak iz eksterijera. Staklena fasada na ulazu, visoka 14 metara, briše granicu između spoljašnjosti i unutrašnjosti. Velika nadstrešnica nad ulazom osmišljena je kao zaštita od jakog, tropskog sunca ili sklonište od kiše. U enterijeru dominira impresivno, dvostruko, zakrivljeno stepenište od italijanskog mermera, kao i ogromni ekran, dimenzija deset puta četiri metra.

Potpuni prelazak na obnovljive izvore energije jedna je od značajnijih posebnosti singapurske radnje. Solarni paneli na krovu proizvode električnu energiju potrebnu za napajanje i funkcionisanje zgrade.

Otvaranje „Apple Orchard Road-a“ čini prekretnicu u dizajnu, organizaciji i energetskoj efikasnosti „Apple-ovih“ radnji i predstavlja primer kako će sve prodavnice širom sveta izgledati u bliskoj budućnosti.

„Održiva“ zgrada: „Solaris“

Izgrađena 2009. godine, u Briselu, „Solaris“ je osmospratna poslovna zgrada od 13.700 kvadratnih metara, koja poseduje sve posebnosti nove generacije „održivih“ zgrada. Objekat se oslanja na dva obnovljiva izvora energije – sunce i geotermalnu energiju. Takođe, zgrada poseduje rezervoare za sakupljanje kišnice, koja se koristi kao sanitarna voda.  

Izvor: Preuzeto sa  http://www.assar.com/

Izvor: Preuzeto sa http://www.assar.com/

Za proizvodnju električne energije koriste se solarni paneli. Na krovu i fasadama zgrade, smešteno je 428 solarnih panela ukupne površine 800 kvadratnih metara, koji proizvode 55.000 kWh godišnje.

Energija iz zemlje se koristi kako bi se zgrada zagrevala i hladila. Toplotna pumpa izvlači energiju iz 48 geotermalnih sondi, postavljenih na dubini od 100 metara i sprovodi je sistemom cevi do plafona, koji greju ili hlade, u zavisnosti od godišnjeg doba.

Zahvaljujući svim ovim osobenostima, zgrada uštedi 119 tona emisije ugljen-dioksida godišnje.

„Solaris“ je prva zgrada u Belgiji koja je dobila sertifikat Valaideo (belgijski sistem sertifikacije zelene gradnje).

Energija na svakom koraku

Ubrzano povećanje potražnje za alternativnim izvorima energije dovelo je do razvoja novih, održivih tehnologija za proizvodnju energije. Potražnja za tehnologijama energetske žetve raste kako u sve većoj meri težimo ekološkim i efikasnim rešenjima. Poput solarnih panela i vetrogeneratora, još jedna tehnologija prikupljanja čiste energije su piezoelektrični podovi, odnosno podovi koji proizvode električnu energiju od mehaničkog pritiska, poput hodanja.

Ovi podovi omogućavaju da se energija kretanja pretoči u električnu energiju. Podne ploče su specijalno napravljene da neznatno ulegnu pod pritiskom koraka. Dok ljudi koračaju po pločicama, njihova težina izaziva da se elektromagnetni indukcioni generatori, koji su sastavni deo ploče i nalaze se sa njene donje strane - izmeste, što stvara rotaciono kretanje koje proizvodi struju. Zvuči komplikovano, ali u stvari - stanete na pločicu i proizvodite struju.

Jedna od firmi koje se bave proizvodnjom ovakvih podnih ploča iznela je podatak da njihov proizvod generiše 4 W električne energije pri svakom koraku.

„Zeleni” arhitekta: Vensan Kalbo

Belgijski arhitekta Vensan Kalbo (Vincent Callebaut) jedan je od najangažovanijih i najuspešnijih arhitekata na polju zelene arhitekture. Dobitnik je najprestižnijih nagrada za projekte iz ove oblasti i planiranja održivih gradova. Živi i radi u Parizu.

Godine 2015. objavio je svoj projekat pod nazivom „Paris Smart City 2050”, u kome je predstavio svoju viziju održivog „Grada svetlosti“, s ciljem da se do 2050. godine redukuje emisija 75% gasova koji dovode do efekta staklene bašte.

Jedan od njegovih trenutno aktuelnih projekata, pod nazivom „Agora Garden”, trenutno je u izgradnji u glavnom gradu Tajvana, Tajpeju.

Izvor: Preuzeto sa  http://vincent.callebaut.org/

Projekat „Agora Garden” predstavlja održivi i ekološki rezidencijalni objekat, kojim se pokušava uspostavljanje organske veze između čoveka i prirode. Projektom je planirana sadnja 23.000 stabala drveća i drugog rastinja, čime se predviđa apsorbovanje 130 tona ugljen-dioksida na godišnjem nivou, što je ekvivalentno zagađenju koje proizvede 27 automobila za isto vreme. U objektu su projektovani apartmani koji će koristiti prirodno dnevno svetlo i ventilaciju. Na krovu će biti postavljeni solarni paneli za proizvodnju energije. Takođe, kišnica i druge otpadne vode će se prečišćavati i ponovo koristiti.