vertikalne baste

Najveća vertikalna bašta na svetu

Zgrada „Santalaia” jedna je od najvećih vertikalnih bašti na svetu i nalazi se u Bogoti, u Kolumbiji. Sa preko 3.100 kvadratnih metara prekrivenih biljkama, ova zgrada može da proizvede kiseonik za više od 3.100 ljudi svake godine i filtrira 2.000 tona štetnih gasova.

Izvor: Preuzeto sa  http://groncol.com/

Izvor: Preuzeto sa http://groncol.com/

Poznata i kao „zeleno srce Bogote“, ova stambena zgrada predstavlja rezultat saradnje biologa i botaničara Ignacija Solane (Ignacio Solano) osnivača kompanije „Paisajismo Urbano”, koja projektuje zelene zidove, krovove i fasade, i firme „Groncol”, takođe specijalizovane za projektovanjue zelenih krovova.

U vertikalnoj bašti je zasađeno 115.000 biljaka, koje imaju mnogobrojne pozitivne efekte na ljude i na okolinu.  

Projekat je završen 2015. godine.

Zelene fasade

Kao posledica porasta broja stanovnika u gradovima i nagle urbanizacije, dolazi do gubitka zelenih površina, što direktno utiče na kvalitet sredine u kojoj živimo.

Pored arhitektonskog delovanja, razni stručnjaci su ozbiljno pristupili rešavanju tog problema. Među njima je i francuski botaničar Patrik Blan (Patrick Blanc), koji je modernizovao i popularizovao zelene fasade, čime je omogućen dodatni prostor za pozicioniranje zelenih površina u gradovima u formi vertikalnih bašti.

Iako naizgled zelene fasade deluju svedeno, iza njih je instaliran kompleksan sistem koji im omogućava da funkcionišu. Iza vidljivog dela fasade, nalazi se mreža cevčica kojima se biljkama dovodi hranljivi rasvor, kao i minerali potrebni za njihov rast i razvoj. Velika pažnja se, takođe, posvećuje i odabiru biljaka u odnosu na stane sveta kao i klimatskim zonama u kojima se one postavljaju.

Pored toga što vraćaju zelenilo u grad, zelene fasade apsorbuju buku, prečišćavaju vazduh i imaju termoizolaciona svojstva.

Jedan od poznatijih projekata Patrika Blana je zelena fasada na muzeju „Quai Branly” u Parizu, koji je završen 2005. godine. Postavljanjem vertikalnih bašti, kako u enterijeru tako i u eksterijeru, poboljšan je kvalitet vazduha i postignuta manja potrošnja energije.