zelena arhitektura

Najveća vertikalna bašta na svetu

Zgrada „Santalaia” jedna je od najvećih vertikalnih bašti na svetu i nalazi se u Bogoti, u Kolumbiji. Sa preko 3.100 kvadratnih metara prekrivenih biljkama, ova zgrada može da proizvede kiseonik za više od 3.100 ljudi svake godine i filtrira 2.000 tona štetnih gasova.

Izvor: Preuzeto sa  http://groncol.com/

Izvor: Preuzeto sa http://groncol.com/

Poznata i kao „zeleno srce Bogote“, ova stambena zgrada predstavlja rezultat saradnje biologa i botaničara Ignacija Solane (Ignacio Solano) osnivača kompanije „Paisajismo Urbano”, koja projektuje zelene zidove, krovove i fasade, i firme „Groncol”, takođe specijalizovane za projektovanjue zelenih krovova.

U vertikalnoj bašti je zasađeno 115.000 biljaka, koje imaju mnogobrojne pozitivne efekte na ljude i na okolinu.  

Projekat je završen 2015. godine.

LEED sertifikacija zelene gradnje

LEED, skraćeno od „Leadership in Energy and Environmental Design“, jedan je od najpopularnijih programa sertifikacije zelene gradnje koji se koristi širom sveta. Razvijen od strane neprofitne organizacije „U.S. Green Building Council“ 1994. godine, LEED obuhvata nekoliko sistema ocenjivanja projektovanja, izgradnje, upravljanja i održavanja zelenih zgrada, kuća i zajednica.

Postoji pet različitih kategorija za koje se dodeljuje LEED sertifikat:

1. za spoljašnji dizajn i konstrukciju;

2. za unutrašnji dizajn i konstrukciju;

3. za postojeće zgrade u kojima se vrši unapređenje rada ili konstrukcije;

4. za održiva naselja i

5. za porodične kuće.

Da bi objekat mogao biti nosilac LEED sertifikata, potrebno je da sakupi određeni broj bodova. Maksimalni broj bodova je 100. Bodovanje se vrši u šest kategorija: održiva lokacija, efikasna upotreba vode, energetske karakteristike zgrade, korišćenje održivih građevinskih materijala i smanjenje otpada, kvalitet životne sredine u zatvorenom prostoru i inovacija u dizajnu.

Na osnovu ostvarenih bodova, objekti se mogu kvalifikovati za jedan od četiri nivoa sertifikacije:

1. osnovni LEED sertifikat za objekte koji imaju od 45 do 49 bodova;

2. srebrni LEED sertifikat za objekte koji imaju od 50 do 59 bodova;

3. zlatni LEED sertifikat za objekte koji imaju od 60 do 79 bodova i

4. platinasti LEED sertifikat za objekte koji imaju 80 ili više bodova.

LEED sertifikacija se primenjuje u preko 40 zemalja sveta, pa i u Srbiji, gde je nekoliko desetina objekata već steklo neki od LEED sertifikata.

„Održiva“ zgrada: Šangajska kula

Oblakoder Šangajska kula, koji se nalazi u najvećem gradu Kine, sadrži brojne elemente zelene i održive arhitekture. Zgrada poseduje sistem za prečišćavanje kišnice, a, takođe i reciklira deo svojih otpadnih voda.

Izvor: Preuzeto sa  https://commons.wikimedia.org/

Dizajn tordirane staklene fasade, koji smanjuje udare vetra za 24%, doprineo je upotrebi manje količine građevinskog materijala. Iz tog razloga, u konstrukciji kule je upotrebljeno 25% manje čelika, čime se uštedelo 58 miliona dolara.

Iako se veći deo električne energije dobija na konvencionalni način, 200 vetrogeneratora, koji su postavljeni pri vrhu objekta, obezbeđuje 10% električne energije.

Dvoslojno termoizolaciono staklo fasade osmišljeno je tako da smanji potrebu za unutrašnjom klimatizacijom. Pored toga, sistemi grejanja i hlađenja koriste geotermalne izvore energije.

„Zeleni” arhitekta: Vensan Kalbo

Belgijski arhitekta Vensan Kalbo (Vincent Callebaut) jedan je od najangažovanijih i najuspešnijih arhitekata na polju zelene arhitekture. Dobitnik je najprestižnijih nagrada za projekte iz ove oblasti i planiranja održivih gradova. Živi i radi u Parizu.

Godine 2015. objavio je svoj projekat pod nazivom „Paris Smart City 2050”, u kome je predstavio svoju viziju održivog „Grada svetlosti“, s ciljem da se do 2050. godine redukuje emisija 75% gasova koji dovode do efekta staklene bašte.

Jedan od njegovih trenutno aktuelnih projekata, pod nazivom „Agora Garden”, trenutno je u izgradnji u glavnom gradu Tajvana, Tajpeju.

Izvor: Preuzeto sa  http://vincent.callebaut.org/

Projekat „Agora Garden” predstavlja održivi i ekološki rezidencijalni objekat, kojim se pokušava uspostavljanje organske veze između čoveka i prirode. Projektom je planirana sadnja 23.000 stabala drveća i drugog rastinja, čime se predviđa apsorbovanje 130 tona ugljen-dioksida na godišnjem nivou, što je ekvivalentno zagađenju koje proizvede 27 automobila za isto vreme. U objektu su projektovani apartmani koji će koristiti prirodno dnevno svetlo i ventilaciju. Na krovu će biti postavljeni solarni paneli za proizvodnju energije. Takođe, kišnica i druge otpadne vode će se prečišćavati i ponovo koristiti.

O zelenoj i održivoj arhitekturi

Današnji gradovi su u stalnoj izgradnji, što dovodi do smanjenja zelenih površina, crpljenja ograničenih prirodnih resursa, uništavanja prirodnih staništa, kao i do prekomerne upotrebe energije i zagađenja vode. Iz tog razloga, stvorila se potreba da se ublaži negativan uticaj koji izgradnja i upotreba građevina mogu da imaju na životnu sredinu, kao i na ekosistem u celini. Kako bi se predupredio dalji nepovoljan razvoj događaja, rođena je održiva arhitektura, koja teži da efikasno i umereno koristi građevinske materijale i energiju. 

Izvor: Preuzeto sa  https://commons.wikimedia.or g/

Izvor: Preuzeto sa https://commons.wikimedia.org/

Iako se pojmovi „održivo” i „zeleno” često koriste u istom kontekstu, postoji bitna razlika između održive i zelene arhitekture.

Zelena arhitektura teži korišćenju obnovljivih izvora energije od vetra, sunca, vode ili geotermalne energije. Ona teži da stvori zdravije okruženje zasnovano na prirodnoj ventilaciji i dnevnoj osunčanosti; koristi materijale koji su obnovljivi i nemaju negativan uticaj na okruženje. Pored toga što koristi obnovljive prirodne resurse, ona ih i racionalno troši.  

Međutim, „zeleno” ne mora uvek biti i „održivo”. Na primer – ukoliko se tokom upotrebe prirodno obnovljivog materijala i njegovog transporta proizvede velika količina ugljen-dioksida i time naruši ekosistem, to se ne smatra održivim.

Zelena i održiva arhitektura su sastavni delovi šireg koncepta održivog razvoja. Održivi razvoj, s jedne strane, podrazumeva korišćenje raspoloživih resursa kako bi se zadovoljile ljudske potrebe, a da se pri tom ne ugrozi životna sredina. S druge strane, on teži tome da obezbedi budućim generacijama život u prirodnom i zdravom okruženju.