zeleno preduzetnistvo

Jestiva ekologija

Svima dobro poznata prehrambena, Švajcarska, kompanija „Nestle“ kroz svoje poslovanje želi da utiče na unapređenje kvaliteta života i doprinos zdravijoj budućnosti.

Kompanija je posvećena zaštiti životne sredine i teži nultom uticaju svog poslovanja na okolinu.

 „Nestle” koristi reciklirane materijale gde god je to moguće. Kompanija bira materijale sa nižim uticajem na životnu sredinu, kao što su materijali iz obnovljivih resursa. Takođe, poslovanje je usmereno i na poboljšanje upravljanja vodom u proizvodnji, kao i na postizanje nultog otpada.

Baterije od papira

Prototip ekološke baterije, kompanije „Sony“, kontruisane od papira namenjenog za reciklažu, zahvaljujući enzimima i vodi proizvodi energiju dovoljnu za pokretanje manjeg ventilatora.

Ova Japanska kompanija kontinuirano radi na zelenim principima. Koristi solarne energetske sisteme za sve svoje poslovne lokacije širom sveta.

U saradnji sa „RE100“ globalnom inicijativom za kompanije „Sony“ se obavezao da će do 2050. godine preći na 100% obnovljive izvore energije.

U videu možete pogledati „Road to Zero“ plan kompanije koji teži da postigne nulti uticaj na životnu sredinu.

Gospodar prstenova

Jedno od najpoznatijih svetskih piva „Corona“ predstaviće početkom naredne godine prstenove za „six packs” izrađene od organskih materijala u Meksiku, u Tulumu – rodnom gradu brenda.

U saradnji sa organizacijom za zaštitu životne sredine „Parley for the Oceans“ kompanija radi na prelasku na ekološku ambalažu, kako bi pozitivno uticala na smanjenje otpada u svetu. Osim toga, projekat čišćenja plaža širom sveta, uvođenje edukacionih programa povodom povećanja svesti o zaštiti životne sredine predstavljaju samo neke od „zelenih“ napora ove kolaboracije.

Takođe, kompanije poput „Carlsburg“ i „Saltwater Brewing“ razvijaju svoja ekološki prihvatljiva pakovanja.

Zeleni startap

Već smo upoznati sa zabrinjavajućom statistikom količine plastičnog otpada i sa tim da brojke svakodnevno, nažalost, rastu. Tajvanski startap „100% Plant“ daje svoj doprinos zaštiti životne sredine kroz zeleno preduzetništvo.

Osnivač Huang Chien-chung, nakon proizvodnje bioragradivih slamčica izađenih od šećerne trske razrađuje ideju upotrebe bambusa u izradi posuđa. Pored toga, startap u saradnji sa Francuskom vinarijom radi i na razvoju proizvoda napravljenih od otpada od grožđa i otpada od žita.

Cilj ovog startapa je da se bori protiv zagađenja tako što će proizvoditi proizvode koji ne zagađuju okolinu na način na koji je ekološki prihvatljiv.

Eko-kozmetika

Kozmetička kompanija iz Ujedinjenog Kraljevsta – „Lush“ koristi kreativna i inovativna rešenja sa ciljem da ostavi što manji ekološki otisak na planetu.

Kako je održivost prioritet poslovanja, njihovi proizvodi, koji se nalaze u preko 700 prodavnica širom sveta, mogu se kupiti bez ambalaže. Kako izgleda i kako se koristi šampon iz „Lush naked“ linije pogledajte u sledećem videu.

U slučajevima kada je ambalaža, ipak, neophodna kompanija koristi onu izrađenu od recikliranih materijala.

Lush predano i kontinuirano radi i na smanjenju energije koju koristi u proizvodnji, transportu i prodaji.

Ekološka kesa

Osnovana 2014. godine kompanija „Avani Eco“ iz Indonezije, na čijem se čelu nalazi biolog Kevin Kumala, ima za cilj da kroz korišćenje tehnologije pruži rešenje u borbi protiv globalne plastične epidemije.

Misija ovog ekološki orijentisanog tima je da plastične proizvode za jednokratnu upotrebu, kojima je potrebno i do nekoliko stotina godina da se razgrade, zameni prirodnim materijalima, a sve to putem obnovljivih izvora energije.

Za razliku od uobičajene proizvodnje, alternativa se oslanja na obnovljive materijale kao što su kukuruz, soja ili u ovom slučaju koren povrća kasava i biljno ulje.

Ekološke kese izrađene od kasave dizajnirane su tako da se razgrađiju u periodu od nekoliko meseci i potpuno su netoksične.

O ostalim ekološkim proizvodima kompanije možete saznati OVDE.

Izvor: Preuzeto sa https://www.weforum.org

Izvor: Preuzeto sa https://www.weforum.org

Ekološki hotel

Održivo tropsko odmaralište „Cala Luna“, na Kostarici, postaje još „zelenije“. Cilj je da do 2019. godine u potpunosti pređe na koriščenje solarne energije, kao i da postane ugljenično neutralno.

Hotel „Cala Luna“ se trudi da zaštitu životne sredine uključi u sve segmente svog poslovanja. U tom smislu koristi LED svetla, biorazgradive toalete kao i ekološki prihvatljive slamčice izrađene od bambusa. Dizajn podrazumeva i korišćenje obnovljivih materijala, poput organskog recikliranog drveta. Gosti hotela na raspolaganju imaju bicikle, kako bi bez emitovanja zagađujućih čestica uživali u oblascima grada.

Izvor: Preuzeto sa  https://calaluna.com/

Izvor: Preuzeto sa https://calaluna.com/

Osim toga, hotel vodi i farme koje omogućavaju gostima da saznaju više o organskim obrocima i aktivno je uključen u „zelenu“ zajednicu. U saradnji sa lokalnim organizacijama, učestvuje i u čišćenju okolnih plaža.

Obnovljive kazaljke

Misija francuske kompanije „Awake“ je da dokaže da postoji pametniji i održiviji način konzumiranja brendova, bez kompromisa kada je reč o dizajnu i kvalitetu.

Od početnog dizajna do proizvodnje – održivost je u središtvu svega. Čak je i mehanika sata inspirisana prirodom. Nema baterija. Energija sunca i kinetička energija (pokreti ruke/zgloba) čine sat funkcionalnim.

Postaknuta željom da smanji uticaj na životnu sredinu, kompanija u procesu proizvodnje koristi već postojeće materijale i zelene tehnologije, dok je u fokusu i maksimalno ograničenje transporta. Reciklirani čelik i plastični otpad prikupljen iz mora osnovni su materijali za izradu „Awake“ satova.

Naočare od teksasa

Englesku kompaniju „Mosevic“ osnovala su dvojica prijatelja, Džek Spenser (Jack Spencer) i Aleks Bosvel (Alex Boswell). Ovi zaljubljenici u održivi dizajn veruju da se, uz malo kreativnog razmišljanja, svaki proizvod može dobiti na ekološki odgovoran način.

U stalnoj potrazi za smanjenjem negativnog uticaja na životnu sredinu, pronašli su način da daju novi život iznošenim farmerkama time što će ih pretvoriti u ramove naočara za sunce.

Izvor: Preuzeto sa  https://mosevic.com/

Izvor: Preuzeto sa https://mosevic.com/

Izvor: Preuzeto sa  https://mosevic.com/

Izvor: Preuzeto sa https://mosevic.com/

Proces proizvodnje se odvija u radionici gde se komadi tkanine presuju u kalupe sa posebnom smolom, kako bi se dobio čvrst materijal, koji je „Mosevic“ nazvao „Solid Denim“.

Svaki par naočara je unikatan i ručno se izrađuje.

Pored ramova, „Mosevic“ proizvodi i maske za telefone od recikliranog teksasa.

Biorazgradive lizalice

Radost ne mora da se završi kada sladak ukus u ustima nestane. Sada, nakon što pojedete lizalicu, možete da je zasadite.

„Amborella Organics“ je kompanija specijalizovana za proizvodnju organskih lizalica, koje dolaze u spoju ukusa vanile i hibiskusa, ruzmarina i mente, lavande i limunove trave, kao i u drugim neobičnim kombinacijama. Seme, koje je smešteno u biorazgradivom štapiću napravljenom od recikliranog papira, odgovara ukusu lizalice. Štapić zasadite, zalivate i posle određenog vremena dobijete biljku baš po svom ukusu.

Restoran od kartona

U tajvanskom gradu Taičung postoji jedinstveni restoran od kartona.

Ceo enterijer – stolovi, stolice, pa i posuđe – izrađen je od kartona i recikliranog papira. Vlasnik restorana želeo je da pokaže kako obični materijali upotrebljeni na neobičan način mogu da učine prostor u potpunosti ekološkim. Njegov biznis je izuzetno posvećen reciklaži, pa tako, ako gosti nešto oštete, sve je moguće reciklirati i popraviti.

Izvor: Preuzeto sa:  http://cavinteo.blogspot.com

Izvor: Preuzeto sa: http://cavinteo.blogspot.com

Izvor: Preuzeto sa:  http://cavinteo.blogspot.com

Izvor: Preuzeto sa: http://cavinteo.blogspot.com

Sve svoje sa sobom nosim

Novi eko-trend u svetu podrazumeva da iz nabavke namirnica kući nosite samo hranu, ne i ambalažu. Ukoliko nešto želite da kupite, ponesite torbu, teglu ili flašu u koje ćete to i spakovati.

Prodavnice ovog tipa možete naći širom sveta, a jedna od prvih otvorena je u Londonu. „Bulk Market“ svoje poslovanje zasniva na principima cirkularne ekonomije, a poslovni model koji primenjuju glasi:

refuse,

reduce,

reuse,

recycle i

rot (compost),

kako bi se maksimalno iskoristili raspoloživi resursi.

Narukvica za čistije okeane

Svake godine, milioni tona otpada dospeju u okeane, a velika količina završi i na obalama.

Iz tog razloga, dvojica surfera sa Floride, Endrju Kuper (Andrew Cooper) i Aleks Šulc (Alex Schulze), pokrenuli su „4Ocean“ – kampanju za čišćenje zagađenih obala.

Kupovinom narukvica, izrađenih od recikliranih materijala iz vode, obezbeđuju se sredstva za uklanjanje otpada.

Izvor: Preuzeto sa: https://4oceanco.tumblr.com/

Izvor: Preuzeto sa: https://4oceanco.tumblr.com/

Za manje od dve godine, „4Ocean“ je uspeo da ukloni preko 285 tona otpada.

Reklama na točkovima

Socijalno preduzeće Bikuh iz Frankfurta podstiče biciklizam kao ekološki vid transporta tako što bicikliste povezuje sa oglašivačima.

Izvor: Preuzeto sa  https://www.bikuh.com/

Izvor: Preuzeto sa https://www.bikuh.com/

Srce Bikuh-a je aplikacija koja omogućava da se biciklisti i oglašivači međusobno pronađu. Samo oni koji pređu najmanje 100 kilometara mesečno ispunjavaju uslov da se registruju na ovoj aplikaciji i da izaberu kompaniju koju žele da oglašavaju. Nakon toga, reklama kompanije postavlja se na prednji točak bicikla. Pomoću aplikacije evidentiraju se rastojanja koja biciklisti prelaze, tako da novi članovi dobijaju po 10 centi za svaki pređeni kilometar, što se vremenom povećava na 20 centi. Što biciklisti više voze, više zarađuju.

Lepo, ekonomično, ekologično.

Zelena etiketa

Održiva ili eko-moda, predstavlja deo sve većeg tržišta, a bavi se izradom odeće koja uzima u obzir okolinu, zdravlje potrošača i uslove rada ljudi u modnoj industriji.

U praksi ovo podrazumeva kontinuirani rad na poboljšanju svih faza životnog ciklusa proizvoda - od dizajna, proizvodnje, skladištenja, marketinga, pa do recikliranja i ponovne upotrebe.

Izvor: Preuzeto sa   https://www.flickr.com/

Izvor: Preuzeto sa  https://www.flickr.com/

Indrustrija  „brze mode“  jedan je od najvećih zagađivača u svetu. Iz tog razloga potrebno je obezbediti efikasnu upotrebu prirodnih resursa, kao i korišćenje obnovljivih izvora energije u procesu proizvodnje.

Ukoliko nosite predmete izrađene od organskih sirovina, šaljete poruku da, osim što imate stila, imate i ekološku svest.

Neke od brendova koji zasnivaju svoje poslovanje na ekološkim principima, možete pogledati OVDE.

„Zeleni“ preduzetnik: Bojan Slat

Kada sam imao 16 godina, ronio sam u Grčkoj i shvatio da sam video više plastičnog otpada nego riba.
— Bojan Slat (Boyan Slat), mladi holandski pronalazač i „zeleni“ preduzetnik

Sa svoje 23 godine, Bojan je već postigao mnogo toga. Najmlađi je dobitnik „Champions of the Earth“ – najvećeg priznanja za doprinos životnoj sredini, koje dodeljuje UN. Magazin „Forbes“ stavio ga je na listu najboljih preduzetnika i pronalazača do 30 godina starosti, dok ga je „Reader’s Digest“ proglasio Evropljaninom godine.

Rođen u Delftu, u Holandiji, Bojan je od malih nogu bio zainteresovan za inženjerstvo. Posle letovanja u Grčkoj i onoga što je tamo video, rešio je da se posveti problemu rešavanja plastičnog zagađenja okeana i 2013. godine je osnovao neprofitnu organizaciju „The Ocean Cleanup“.

„The Ocean Cleanup“ predstavlja pasivni sistem za sakupljanje otpada u okeanima, koristeći kretanje morskih struja. Prvi veliki zadatak koji predstoji ovom projektu biće smanjenje plastičnog otpada u „Great Pacific Garbage Patch-u“.

„Great Pacific Garbage Patch“ ili „veliko plutajuće đubrište Pacifika“, između Kalifornije i Havaja, devet puta je veće od površine države Srbije i predstavlja najveću deponiju plastike u okeanima.

Ideja je da se plutajući, cevasti jastuci, na koje se, u vodi, nastavljaju graničnici, postave u polukrug, prečnika jedan do dva kilometra. Morske struje bi nanosile plastični otpad, a jastuci i graničnici bi onemogućavali njegovo dalje kretanje. Odatle bi se otpad prikupljao i odnosio u reciklažne pogone. Dodatno, ovaj „plutajući“ sistem bio bi ankerovan sidrom sa balastom na dubini od oko 600 metara, kako bi se cela konstrukcija kretala zajedno sa plastikom, ali sporije, i na taj način efikasnije je „hvatala“.

Cilj je da se na „velikom plutajućem đubrištu Pacifika“ smanji količina plastičnog otpada za 50% u roku od pet godina.

Projekat je trenutno u fazi testiranja, a planiran početak uklanjanja plastičnog otpada na ovoj lokaciji predviđa se za 2018. godinu.

Magazin „TIME“ proglasio je „The Ocean Cleanup“ za jedan od 25 najboljih izuma 2015. godine.

Pratite i dalje impresivan Bojanov rad ovde

 

Isabel Airas: Ljudi u Srbiji imaju odlične „zelene” ideje

„Climate Launchpad” je evropsko takmičenje za najbolju zelenu“ biznis ideju današnjice, koje se ove godine po prvi put održava i u Srbiji. Uoči nacionalnog finala, koje će se odviti 30. juna, razgovarali smo sa Isabel Airas, savetnicom za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije.

 

Recite nam nešto o Vašem poslovnom iskustvu.

Završila sam master studije iz menadžmenta životne sredine i prirodnih resursa. Tokom godina, radila sam na mnogobrojnim projektima koji su se bavili životnom sredinom u zemljama kao što su Nemačka, Malavi, Kolumbija, Saudijska Arabija. Prošle godine, postala sam savetnik za cirkularnu ekonomiju i klimatske promene u Centru za zaštitu životne sredine Privredne komore Srbije.

Na kojim programima trenutno radite?

Od avgusta 2016. godine, Centar za zaštitu životne sredine i cirkularnu ekonomiju radi na „Climate-KIC” projektu, koji je finansiran od strane EU. U okviru ovog projekta, sprovodimo različite aktivnosti i programe, pored „Climate Launchpad” takmičenja, tu je i „Climate-KIC Accelerator” – program obuke za mlade „zelene” startape, zatim „Pioneers into Practice“ – radna praksa za „zelene” profesionalce, kao i „Climathon”.

Isabel Airas photo

Recite nam nešto više o „Climate Launchpad” takmičenju koje upravo traje.

Cilj „Climate Launchpad-a” je da pomogne učesnicima da razviju svoje „zelene” ideje i, nadajmo se, započnu „zeleni“ biznis u budućnosti. Jedanaest timova je prošlo dvodnevnu radionicu. Tokom trajanja radionice, učesnici su naučili kako da dizajniraju prezentaciju za nacionalno finale, dobili su profesionalne komentare na svoje biznis ideje i smernice kako da ih dalje razvijaju, a, takođe, mogli su i da isprobaju svoje veštine prezentacije.

Kakvo je vaše mišljenje o zelenom" preduzetništvu u Srbiji? Koje teme najviše preokupiraju naše „zelene” preduzetnike?

„Zeleni” preduzetnici, koje sam do sada upoznala u Srbiji, bave se različitim problemima. Korišćenje recikliranih materijala je vrlo često deo njihove biznis ideje, ali osmišljavaju i tehnička rešenja, kao što su, na primer, sistem za daljinsko navodnjavanje ili novi tip solarne elektrane, kao i rešenjima u oblasti agrarnog sektora. Koliko mogu da vidim, ovde ima mnogo ljudi koji poseduju visoko tehničko znanje i imaju odlične ideje. Potrebna im je podrška kako bi razvili svoje ideje, pretvorili ih u poslovnu priliku i predstavili potencijalnim potrošačima i investitorima. Upravo je svrha „Climate Launchpad” takmičenja i ostalih „Climate-KIC” aktivnosti da im pruže podršku.

Šta najviše volite u vezi sa Srbijom?

U Srbiji ima veoma lepih predela. S jedne strane, može biti izazov kada pokušavate da stignete do određenih lokacija, ali, sa druge, to se i te kako isplati, jer možete da upoznate zemlju i njene ljude van mesta gde se kreću turisti.