zivotna sredina

Ptice od escajga

Da upcycling može da bude prava umetnost, pokazao je Met Vilson (Matt Wilson), umetnik iz Južne Karoline.

Koristeći stari srebrni escajg i drugi odbačeni metal, Vilson daje novi život viljuškama, kašikama i noževima, pretvarajući ih u predivne skulpture ptica.

Izvor: Preuzeto sa:  http://www.thisiscolossal.com/

Izvor: Preuzeto sa: http://www.thisiscolossal.com/

Izvor: Preuzeto sa:  http://www.thisiscolossal.com/

Izvor: Preuzeto sa: http://www.thisiscolossal.com/

Vilsonova umetnička dela predstavljaju svedočanstvo o očuvanju i uvažavanju prirodnih resursa, tako da „sredina u kojoj živimo ostane i dalje sredina u kojoj želimo da živimo“.

Rad ovog umetnika možete pratiti na njegovom Facebook i Instagram profilu.

Branko Petrović: Svako može da pospremi u svom dvorištu

Branko Petrović je profesionalni ronilac na dah. Iza sebe ima više od 25 nacionalnih i svetskih rekorda u disciplini statička apneja. Trenutno drži i Ginisov rekord – proveo je pod vodom 11 minuta i 54 sekunde bez vazduha. Pored toga što je vrhunski sportista, Branko je i borac za zaštitu životne sredine.

 

Kada si počeo da se baviš ronjenjem na dah?

Sa ronjenjem sam se upoznao u ranom periodu svog detinjstva. Sa 6 godina sam dobio svoje prvo ronilačko odelo i peraje i to zaista smatram početkom mog aktivnog bavljenja ronjenjem.

U profesionalne vode sam ušao postepeno, sa dvadeset godina. Od tada se aktivno takmičim.

Koji su tvoji najveći uspesi u profesionalnoj karijeri?

Kao svoje važnije uspehe izdvojio bih svetski i Ginisov rekord u statičkoj apneji. Pored toga sam i višestruki prvak „Fazza Open‟ takmičenja, koje se održava u Dubaiju.

Ali, ipak smatram da su moj najveći uspeh moji studenti koji svakodnevno obaraju sopstvene rekorde i ostvaruju značajne rezultate na svetskim takmičenjima u ronjenju na dah.

branko-petrovic-static-apnea1.jpg

Planovi za budućnost?

Svaki sport je aktivna borba sa samim sobom. Svaki dan težite tome da budete bolji nego juče i da postignete nešto što do sada niste.

U narednom periodu imam u planu obaranje Ginisovog rekorda u statičkoj apneji na čist kiseonik, koji trenutno iznosi preko 24 minuta. Obaranjem ovog rekorda ispunio bih svoje ciljeve vezano za statičku apneju, nakon čega bih mogao da se posvetim i drugim disciplinama, poput dubinskih.

Koji je značaj pojedinca u borbi za zaštitu životne sredine?

Trebalo bi da budemo svesni da mi bez ove planete ne možemo, a da ona bez nas i te kako može. I u skladu sa tim moramo da se ponašamo.

Ovo pitanje je izuzetno važno, jer imamo obavezu da generacijama koje dolaze omogućimo istu šansu koju smo i mi imali. Svakako da pojedinac ne može da promeni svet u trenutku, ali svako može da pospremi u svom dvorištu i da na taj način doprinese zaštiti životne sredine na globalnom nivou.

Branko-petrovic-static-apnea2.jpg
branko-petrovic-static-apnea3.jpg

Zasadi olovku

Prema procenama, godišnje se proda oko 14 milijardi grafitnih olovaka, a kada se istroše, većina njih završi u otpadu.

Ali šta ako biste mogli da ih zasadite?

Danska kompanija „Sprout“ proizvodi seriju grafitnih olovaka u čijim se donjim delovima, na mestima na kojima je obično gumica, nalaze specijalne kapsule sa semenima petnaestak različitih vrsta cveća, začinskog bilja i povrća. Čeri paradajz, lavanda, peršun, korijander, bosiljak ili lavanda - na vama je da izaberete! Potrebno je samo da olovku posadite u saksiju sa zemljom, da je svakodnevno zalivate i, nakon sedam dana, zrna će početi da klijaju.

 „Coca-Cola“, „Toyota“ i „Ikea“ samo su neki od svetskih brendova koji su „Sprout“ uvrstili u svoj promotivni materijal.

Eko „Lego“

Najpoznatija fabrika igračaka „Lego“ pridružila se svetskoj borbi za očuvanje životne sredine i, krajem godine, izbaciće na tržište seriju figurica napravljenih od „zelene“ plastike.

„Zelena“ plastika ili bioplastika proizvodi se uglavnom od biljaka kao što su šećerna trska, pšenica, kukuruz ili krompir, ali isto tako i iz biljnih ulja.

„Lego-vu“ novu eko-kolekciju činiće figurice poput lišća, žbunja i drveća, u potpunosti izrađenih od bioplastike, dobijene iz šećerne trske.

Kolekcija eko-figurica predstavlja deo napora ove čuvene danske porodične kompanije da, do 2030. godine, poveća upotrebu održivih materijala u proizvodnji i pakovanju svojih čuvenih proizvoda.

Isključi svetlo – spasi planetu

„Sat za našu planetu“ predstavlja najveću svetsku akciju za zaštitu životne sredine.

U organizaciji Svetske fondacije za prirodu, događaj se održava jednom godišnje, kada se pojedinci, zajednice i preduzeća pozivaju da isključe svetla na sat vremena.

Pod sloganom „Poveži se sa planetom“, fokus ovogodišnje akcije bio je biodiverzitet, odnosno biološka raznovrsnost, koja se ubrzano smanjuje širom sveta.

U akciji je učestvovalo preko 7000 gradova iz skoro 200 zemalja, među kojima je i Srbija.

Javna i dekorativna rasveta isključena je i na Kalemegdanskoj tvrđavi, mostovima, Domu Narodne skupštine, Starom dvoru, spomeniku Kneza Mihaila, Hramu Svetog Save, Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, Petrovaradinskoj tvrđavi i mnogim drugim objektima, a kojima se pridružila i kompanija „Stattwerk“.

Plogging

Želite da učinite nešto dobro za svoje telo, ali i za svoju okolinu?

Probajte „plogging“ – novi svetski fitnes trend koji spaja džogiranje i sakupljanje plastičnog otpada.

Nastao u Švedskoj oko 2016. godine, „plogging“ predstavlja „ekološku“ vrstu treninga koja podrazumeva sakupljanje otpada na i oko staze na kojoj džogirate. Sve što je potrebno za vašu svakodnevnu rekreaciju su dobra kondicija, omiljena muzika u slušalicama i kesa za đubre.

Svoje iskustvo možete da zebeležite telefonom, a fotografiju postujete na Instagram sa hashtag-om #plogging.

Pridružite se stotinama hiljada drugih ljudi širom sveta koji brinu o svom telu, ali i o sredini u kojoj žive! 

Motogrini električna priča

O prvom električnom skuteru u Srbiji, strategijama i planovima za budućnost, razgovarali smo sa Svetom Simićem, suvlasnikom kompanije „Motogrini Gruppo”.

 

Kako je počela vaša priča?

„Motogrini” električna priča počela je 2015. na Sajmu automobila i motocikala u Beogradu, kada smo se dovezli u halu na prvom „Motogrini” skuteru na struju. Ovo je ujedno bio i prvi električni skuter koji je uvezen i registrovan u Srbiji.

Kreirali smo vrlo jednostavan biznis model. Hteli smo da našim korisnicima ponudimo onakav vid proizvoda i prateće usluge kakav bismo i sami poželeli. Kvalitetan proizvod i stalna posvećenost razvoju omogućili su nam da svojim korisnicima pružimo garanciju do 7 godina, fiksnu cenu all-inclusive servisa, u koju su uračunati svi eventualno potrebni delovi, i ono što je najvažnije – potpunu personalizaciju. Kupac sam bira „sharu“ i dobija svoj unikatni motor.

motogrini.jpg

Kako se vaša priča nastavlja?

Kako bismo promovisali vožnju električnih skutera, poklonili smo nekoliko punjača za električne skutere gradu Beogradu. A kako bismo se brinuli o „Motogrini” ljubimcima za vreme zimskih meseci, otvorili smo i prvi „zimovnik” u zemlji.

Prošle godine, u saradnji sa Agencijom za bezbednost saobraćaja, uradili smo projekat edukacije o zelenim vozilima namenjen srednjoškolcima. Krajem prošle godine, kroz taj, za sada pilot projekat prošlo je više od 500 đaka srednjih škola u Beogradu kojima je predočena globalna orijentacija prema zelenim vozilima i kakav to ima uticaj na gradsku sredinu. Naravno, priča o bezbednosti je neizostavni deo našeg delovanja.

I šta nas još očekuje u budućnosti?

Svoju poziciju na tržištu potvrđujemo i novim verzijama već poznatog Motogrini „e:motion” modela, hardverskim rešenjem našeg razvojnog tima za povećanje dometa električnih skutera uopšte i jednim svetskim hitom koji ćemo prikazati na ovogodišnjem Sajmu automobila i motocikala. Direktno sa sajma ECME 2017 u Milanu, najvećeg sajma motocikala, dolazi nam Super SOCO TC, prvi električni café racer motocikl u L1 kategoriji na svetu. Kompanija „Motogrini Gruppo” biće ekskluzivni distributer ovog jedinstvenog dvotočkaša.

 

O kompaniji „Motogrini” i njenim proizvodima i aktivnostima, saznajte više na njihovoj Facebook stranici ili Instagram profilu.

Od krokodila do papagaja

Francuska kompanija „Lacoste“ je udružila snage sa Međunarodnom unijom za zaštitu prirode i zamenila svoj poznati logo krokodila sa prikazima deset ugroženih vrsta životinja.

Na ograničenom izdanju majica nalaze se: vakita delfin, burmanska kornjača, madagaskarski lemur, javanski nosorog, kakapo papagaj, kalifornijski kondor, soala, sumatranski tigar, anegada graund iguana i istočni crnokrestasti gibon.

Broj proizvedenih polo majici jednak je broju preostalih živih jedinki predstavljenih ugroženih vrsta.

Više o pomenutim životinjama možete pogledati OVDE.

Zelena tehnologija

Ekološka, „čista“ ili „zelena“ tehnologija ima za cilj očuvanje životne sredine kroz širok spektar tehnoloških i tehničkih rešenja za:

  • proizvodnju i skladištenje energije iz obnovljivih izvora (sunce, voda, vetar, geotermalna i bio energija),

  • održivo upravljanje otpadom,

  • održivo upravljanje vodom,

  • održivu mobilnost (npr. alternativna goriva, električna vozila)

  • efikasno korišćenje resursa i materijala (npr. novi materijali, održivi dizajn) i

  • energetsku efikasnost (npr. energetski efikasne zgrade).

Izvor: Preuzeto sa  https://pixabay.com/

Izvor: Preuzeto sa https://pixabay.com/

Dostignuća „zelene“ tehnologije su brojna – od solarnih panela, vetroturbina, geotermalnih pumpi, bioreaktora, preko toaleta za kompostiranje, sve do piezoelektričnih podova, papirnatih biorazgradivih baterija i 3D štampača koji koriste pesak.

„EkoBag“: prvo ekološko socijalno preduzeće u Srbiji

Socijalna preduzeća su biznisi koji posluju sa idejom da sredstva od zarade koju ostvare kroz prodaju proizvoda ili usluga ulažu u svrhe kao što su zapošljavanje ljudi koji teže dolaze do posla, socijalne i medicinske usluge, obrazovanje, kulturne aktivnosti u zajednici, kao i zaštita životne sredine.

Jedno od takvih je i „EkoBag“ - prvo ekološko socijalno preduzeće u Srbiji.

O tome kako PVC folija za bilborde može da postane unikatna torba ili novčanik, razgovarali smo sa osnivačicom „EkoBag-a“ Ivankom Stamenović.

 

Recite nam čime se bavi vaše socijalno preduzeće.

Od 2010. godine bavimo se reciklažom PVC folija od koje se izrađuju bilbordi. S jedne strane,  promovišemo kreativnu reciklažu i zaštitu životne sredine, dok s druge strane, zapošljavamo žene starije od 45 godina, koje pripadaju teško zapošljivoj grupi pogođenoj tranzicijom.

PVC folije su veliki zagađivači. Da bi se ova vrsta materijala razgradila u prirodi, gde najčešće i završava, potrebno je i do 1500 godina.

Koji je vaš asortiman proizvoda?

Svi naši proizvodi su unikatni i ručno rađeni. Pored toga što čuvaju prirodu, to su proizvodi atraktivnog i modernog dizajna – razne torbe, novčanici, fascikle. U dogovoru sa klijentima, kreiramo i sasvim originalne komade u skladu sa njihovim ukusom i potrebama. Tako oni znaju da je svaki detalj napravljen upravo i samo za njih.

ekobag.jpg
ekobag.png

Kako ljudi reaguju na ono čime se bavite?

Naši proizvodi su bili zapaženi i izuzetno dobro prihvaćeni na sajmovima u Italiji, Francuskoj, Nemačkoj, Sloveniji...

U Srbiji je, u početku, bilo određenog nepoverenja, ali smo uspele da uspostavimo dobru saradnju sa kompanijama, koje se na ovaj način reklamiraju.

S obzirom da smo jedino ovakvo preduzeće na Balkanu, a jedno od svega pet u Evropi, motivisane smo da prevaziđemo sve prepreke.

Planovi za budućnost?

Naši planovi su usmereni na osnivanje novih socijalnih preduzeća koja će se baviti proizvodnjom proizvoda od drugih recikliranih materijala, a koji će biti primenljiivi i korišćeni na našim proizvodima, na primer, reciklirane limenke sokova i piva, od kojih bi se pravili reljefni logotipovi.

ekobag.png
ekobag.png

Svoju originalnu torbu ili novčanik možete naručiti preko EkoBag-ovog” veb-sajta

„Ecosia”

Da li ste se ikada zapitali na koji način možete da doprinesete očuvanju životne sredine dok sedite ispred svog kompjutera?

Umesto „Google-a”, koristite „Ecosia” engine za pretraživanje!

Izvor: Preuzeto sa  https://icons8.com/

Izvor: Preuzeto sa https://icons8.com/

„Ecosia”, koju je 2009. godine osnovalo socijalno preduzeće iz Berlina, 80% svojih prihoda od oglašavanja donira neprofitnim organizacijama koje se bore za očuvanje i unapređenje životne sredine. Novi fokus ove kompanije je sadnja drveća po celom svetu. Procenjuje se da se, zahvaljujući mnogobrojnim korisnicima ovog engine-a za pretraživanje, na svakih 1,7 sekundi zasadi jedno drvo negde u svetu. Prema podacima sa veb-sajta kompanije iz juna 2017. godine, zahvaljujući ovoj platformi zasađeno je 10.000.000 drveća.

Ecosia_Search_Engine.jpg

Kako da „Ecosia” postane vaš primarni engine za pretraživanje?

Jednostavno, samo u tri koraka:

1. pronađite na “Google-u” ecosia.org,

2. instalirajte besplatnu ekstenziju u veb-pregledaču koji koristite i

3. koristite ga kao bilo koji drugi engine za pretraživanje.

Najnovije aktivnosti ove kompanije možete pratiti putem njihovog bloga, Facebook stranice ili YouTube kanala.

Isabel Airas: Ljudi u Srbiji imaju odlične „zelene” ideje

„Climate Launchpad” je evropsko takmičenje za najbolju zelenu“ biznis ideju današnjice, koje se ove godine po prvi put održava i u Srbiji. Uoči nacionalnog finala, koje će se odviti 30. juna, razgovarali smo sa Isabel Airas, savetnicom za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije.

 

Recite nam nešto o Vašem poslovnom iskustvu.

Završila sam master studije iz menadžmenta životne sredine i prirodnih resursa. Tokom godina, radila sam na mnogobrojnim projektima koji su se bavili životnom sredinom u zemljama kao što su Nemačka, Malavi, Kolumbija, Saudijska Arabija. Prošle godine, postala sam savetnik za cirkularnu ekonomiju i klimatske promene u Centru za zaštitu životne sredine Privredne komore Srbije.

Na kojim programima trenutno radite?

Od avgusta 2016. godine, Centar za zaštitu životne sredine i cirkularnu ekonomiju radi na „Climate-KIC” projektu, koji je finansiran od strane EU. U okviru ovog projekta, sprovodimo različite aktivnosti i programe, pored „Climate Launchpad” takmičenja, tu je i „Climate-KIC Accelerator” – program obuke za mlade „zelene” startape, zatim „Pioneers into Practice“ – radna praksa za „zelene” profesionalce, kao i „Climathon”.

Isabel Airas photo

Recite nam nešto više o „Climate Launchpad” takmičenju koje upravo traje.

Cilj „Climate Launchpad-a” je da pomogne učesnicima da razviju svoje „zelene” ideje i, nadajmo se, započnu „zeleni“ biznis u budućnosti. Jedanaest timova je prošlo dvodnevnu radionicu. Tokom trajanja radionice, učesnici su naučili kako da dizajniraju prezentaciju za nacionalno finale, dobili su profesionalne komentare na svoje biznis ideje i smernice kako da ih dalje razvijaju, a, takođe, mogli su i da isprobaju svoje veštine prezentacije.

Kakvo je vaše mišljenje o zelenom" preduzetništvu u Srbiji? Koje teme najviše preokupiraju naše „zelene” preduzetnike?

„Zeleni” preduzetnici, koje sam do sada upoznala u Srbiji, bave se različitim problemima. Korišćenje recikliranih materijala je vrlo često deo njihove biznis ideje, ali osmišljavaju i tehnička rešenja, kao što su, na primer, sistem za daljinsko navodnjavanje ili novi tip solarne elektrane, kao i rešenjima u oblasti agrarnog sektora. Koliko mogu da vidim, ovde ima mnogo ljudi koji poseduju visoko tehničko znanje i imaju odlične ideje. Potrebna im je podrška kako bi razvili svoje ideje, pretvorili ih u poslovnu priliku i predstavili potencijalnim potrošačima i investitorima. Upravo je svrha „Climate Launchpad” takmičenja i ostalih „Climate-KIC” aktivnosti da im pruže podršku.

Šta najviše volite u vezi sa Srbijom?

U Srbiji ima veoma lepih predela. S jedne strane, može biti izazov kada pokušavate da stignete do određenih lokacija, ali, sa druge, to se i te kako isplati, jer možete da upoznate zemlju i njene ljude van mesta gde se kreću turisti.

LEED sertifikacija zelene gradnje

LEED, skraćeno od „Leadership in Energy and Environmental Design“, jedan je od najpopularnijih programa sertifikacije zelene gradnje koji se koristi širom sveta. Razvijen od strane neprofitne organizacije „U.S. Green Building Council“ 1994. godine, LEED obuhvata nekoliko sistema ocenjivanja projektovanja, izgradnje, upravljanja i održavanja zelenih zgrada, kuća i zajednica.

Postoji pet različitih kategorija za koje se dodeljuje LEED sertifikat:

1. za spoljašnji dizajn i konstrukciju;

2. za unutrašnji dizajn i konstrukciju;

3. za postojeće zgrade u kojima se vrši unapređenje rada ili konstrukcije;

4. za održiva naselja i

5. za porodične kuće.

Da bi objekat mogao biti nosilac LEED sertifikata, potrebno je da sakupi određeni broj bodova. Maksimalni broj bodova je 100. Bodovanje se vrši u šest kategorija: održiva lokacija, efikasna upotreba vode, energetske karakteristike zgrade, korišćenje održivih građevinskih materijala i smanjenje otpada, kvalitet životne sredine u zatvorenom prostoru i inovacija u dizajnu.

Na osnovu ostvarenih bodova, objekti se mogu kvalifikovati za jedan od četiri nivoa sertifikacije:

1. osnovni LEED sertifikat za objekte koji imaju od 45 do 49 bodova;

2. srebrni LEED sertifikat za objekte koji imaju od 50 do 59 bodova;

3. zlatni LEED sertifikat za objekte koji imaju od 60 do 79 bodova i

4. platinasti LEED sertifikat za objekte koji imaju 80 ili više bodova.

LEED sertifikacija se primenjuje u preko 40 zemalja sveta, pa i u Srbiji, gde je nekoliko desetina objekata već steklo neki od LEED sertifikata.

O zelenoj i održivoj arhitekturi

Današnji gradovi su u stalnoj izgradnji, što dovodi do smanjenja zelenih površina, crpljenja ograničenih prirodnih resursa, uništavanja prirodnih staništa, kao i do prekomerne upotrebe energije i zagađenja vode. Iz tog razloga, stvorila se potreba da se ublaži negativan uticaj koji izgradnja i upotreba građevina mogu da imaju na životnu sredinu, kao i na ekosistem u celini. Kako bi se predupredio dalji nepovoljan razvoj događaja, rođena je održiva arhitektura, koja teži da efikasno i umereno koristi građevinske materijale i energiju. 

Izvor: Preuzeto sa  https://commons.wikimedia.or g/

Izvor: Preuzeto sa https://commons.wikimedia.org/

Iako se pojmovi „održivo” i „zeleno” često koriste u istom kontekstu, postoji bitna razlika između održive i zelene arhitekture.

Zelena arhitektura teži korišćenju obnovljivih izvora energije od vetra, sunca, vode ili geotermalne energije. Ona teži da stvori zdravije okruženje zasnovano na prirodnoj ventilaciji i dnevnoj osunčanosti; koristi materijale koji su obnovljivi i nemaju negativan uticaj na okruženje. Pored toga što koristi obnovljive prirodne resurse, ona ih i racionalno troši.  

Međutim, „zeleno” ne mora uvek biti i „održivo”. Na primer – ukoliko se tokom upotrebe prirodno obnovljivog materijala i njegovog transporta proizvede velika količina ugljen-dioksida i time naruši ekosistem, to se ne smatra održivim.

Zelena i održiva arhitektura su sastavni delovi šireg koncepta održivog razvoja. Održivi razvoj, s jedne strane, podrazumeva korišćenje raspoloživih resursa kako bi se zadovoljile ljudske potrebe, a da se pri tom ne ugrozi životna sredina. S druge strane, on teži tome da obezbedi budućim generacijama život u prirodnom i zdravom okruženju.